morska iz dubina
ponedjeljak, 26.07.2021.
Ježonja
Foto: Otočka
Di siiiii, dolazi vamooo!!! Zapomaže On.
Izletila ja na teracu. Kad ono, šepa. S unutarnje strane nožnog zgloba kapa nešto krvi. Faca mu zgrčena. Zubi stisnuti. Beštimja na ustima. Sve je to kod nas po PS-u.
Računan pao, kliznuo, iščašio nogu, nešto slomio.
Ništa od toga. Samo se naboo na ježa. Zasigurno 40-ak bodlji. Solidno duboko. Neće ovo bit lako, pomisli moja ruka. A oko se krenulo oštrit. Slijedi operativni zahvat.
Donesi iglu, zapomaže On.
Donesen ja veliku pletaču. Broj 9. Ko mali prst debelu. Gleda me i ne viruje.
Šta ćeš s tin?
Pa vadit bodlje.
Jesi ti popizdila?
Nisan, al ti ćeš sad, kažen prpošno uz osmjeh.
I vadin malu iglu oštrulju. Mikronsku. Sprženog vrha s upaljačen.
Donesen i čistu kuhinjsku krpu i kažen, zagrizi.
Nemoj me zajebavat. Vadi ove kurbine sinove.
I krenen. Pa onda bocnen malo dublje za ono šta me bija najidija.
Pa malo zarotiran i za ono drugo.
A nisan zaboravila ni ono treće.
Staniiii! Viče.
Kako misliš stani? Stisni zube i trpi.
Pa boli to.
A šta misliš da rodit ne boli. Zamisli da žena u po truda reče stani.
Priznojia se. A bome i ja. Uru vrimena kopanja, sa ne baš uspješnin učinkom. Neke bodlje preduboke i ne ide. Tek misec dana posli, izvadila san preostalih desetak. Zagnojili se i izišli na samu površinu.
Sad mu svaki dan recitiran Ježevu kućicu. A on kaže da se lakše na ježa ubost nego s menom posla imat. Isto mu se brk smije.
