JEDNA DNEVNIČKA STRANA DAJANE DIVERNO ZA NET

Juče me pitala tetka, tatina rođena sestra da li sam unajmila stan u Londonu? Zbog produkcijske kuće, izdavače kuće, književnog kluba.. I ostalih stvari povodom skupljanja novca za crtiće..
Rekla sam da još nisam… Ima vremena za to, Johnson još nije ukolonio ’’embargo’’ za nas nevakcinisane, tek 11 Veljače 2022 godine , kao planira.. Mada je i to pod pitanjem? Ne znam zašto, kome treba više dokazivanja povodom ovog sr…

Tu su i Norvežani i Danci.. Tri brata mi žive u Danskoj, bila je i sestra, i mamina rodbina također je tamo desetljećima.. Neko bi rekao ’’Pa srećo šta ćeš tu? Što nisi u Danskoj? Lep život, zdrava ishrana, sreća – to liči na tebe – ko preslikano!’’

Zanimljivo je da mnogo više stvari znam o Norveškoj, o fjordovima, naftnim platformama, trenutnom političkom scenom, kraljici Maud, dekorativnim, inspirativnim spomenicima s nagim ljudima, najboljem parku ruža na svetu, Oslu.. Da, Oslo, je posebna pesma… Ustvari, ako zanemarim Veliku Britaniju i Nemačku (gde mi je rođeni brat i gde mogu otić’ svaki sekund), najviše znam o Norveškoj… Čak i s prijateljicama najviše pričam o tome (ukoliko zanemarim činjenicu da jednoj od njih muž radi i živi u Norveškoj, pa znam i kako koji vrabac proleti; kafiranje ima svojih prednosti)
Dakle, jedna dnevnička strana za net ili deo stranice.. Neobično zvuči, da to može biti i prikazano.. Ljudi me ne znaju, uglavnom.. Vide opise onog što nisam, čuju o meni.. ono što nisam..
Mogu pričati o Norveškoj i bajkama koje čekam promovisati…
Mada bih opet pričala o onoj knjizi koju treba objaviiti u Londonu i promovirati na svim britanskim, engleskim i kanadskim televizijama...

I s prijateljicom Marinom iz Beograda sam pričala o Norveškoj i Danskoj u zadnjih par dana.. Ali jasno je da se uvek vraćamo na London i filmsku, produkcijsku kuću. Nekako kao da svi očekuju da se desi – čudo. I moram priznati da se osećam pomalo kao osoba pod tremom, ali tu negde. Prošlo je toliko mnogo vremena od kad smo John i ja osmislili ideju crtića, da se sad već pitam da li nas je ova žabokrečina od teme koranavirusa možda i prekrila ili imamo šanse izniknuti dalje.. Ako ne i zbog nas (kao idejnih tvoraca kompanije u vezi crtića u Londonu) onda zbog onog osnovnog – mog sina i njegovog lečenja u Torontu....