ODLOMAK ROMANA ''SAMBA DO SMRTI'' - DAJANA DIVERNO

Bio je zagledan u nju i Džesika se upitala o čemu on to upravo razmišlja.
- O čemu mislite? – ipak nije mogla, a da ga ne upita.
- O imenu.
- Imenu? – zbunila se.
- I o slovu ‘’dž’’! – primetio je da ga upitno posmatra, pa je brže-bolje nastavio s pričom – O tome da se vi, a i Dženis zovete na slovo ‘’dž’’.
Klimnula je glavom. – Da li bi vam bilo bolje da se zovem Dženis?
Odmahnuo je rukom. – Ne, savršeno mi odgovara vaše ime. I vi što ste upravo takvi kakvi jeste.
- To je kompliment .. – primetila je.
- Zvao bih vas Džes ako vam to ne smeta? – izlanuo je.. – A kako vas je zvao bivši dečko?
- Pa zvao me je: lutko, srce, mala, kučko, u nekim trenucima i – sestro! Bio je veoma kreativan u davanju svih tih nadimaka – posmatala ga je dok je to govorila. Delovao je nekako skršeno.
- Zaista ne bih da komentarišem.
- I nemojte! – osmehnula se u sebi. I kao da je korila sebe u tim momentima.. Ovde je s tim divnim čovekom i priča o Rupertu koji je uginuo, o njegovoj bivšoj devojci Dženis koja je bila poput razmaženog derišta, o imenima kojima je Stiven znao da je krsti kad je bio ljut, pijan ili u društvu s drugom ženom..
- Treba da pričamo o nečem drugom! – predložila je susretljivo. – Ne bih da kvarimo veče s pričom o vašoj bivšoj devojci ili o Stivenu koji više nije deo mog života...
- Da, u pravu ste! – primetio je on i prestao da vrti onu čašu u ruci.
- Kada mi je bilo 16 godina, pročitala sam roman ‚’Majčino srce’’ od nemačke književnice Marije Luis Fišer gde je rekla ‚’Ne vredi iskopavati leševe. Oni smrde’’. Zanimljivo da svo ovo vreme dok pričamo o našim bivšim ljubavima, uporno osećam taj neugodan smrad! – trudila se da bude duhovita...
Džejson je uz osmeh na licu, omirisao vazduh oko sebe.
- Da, uistinu neugodan je to osećaj! – oboje su se potom veselo nasmejali na tu pošalicu. Delovao je kao da se uporno trudi da bude iskren, dok je ona delovala poput glavnog protagoniste na venecijanskom balu pod maskama.
- Želite li da posetimo još neko zanimljivo mesto?