Pesma PONOĆ - Dajana Diverno

Probudi me zvonjava u ponoć
Zastanem, ustanem, ko da slušam ti dah
U jastuku vrisnem, zovem te u pomoć
Da spaseš me lagano u taj strastan mah

I tako strasni snovi noću me bude
Dok se nežno uvija obična plahta bela
A ruke dižem gore, htele bi da lude
I gomilu tvojih poljubaca bih oko mog tela

I tako svake noći, budim se u tren
A po meni samo zvezde prosipaju prah
Zovem pomoć jer bih htela da te dotaknem
Spasi me ljubavi u taj strastan mah

Lice zarijem u jastuk i ostanem tako
Dok jutro ne sleti ko vrabac na rame
Zastanem, ustanem, a želim te jako
Tvoj oči k sebi me večito mame

I sad već drhtim.. dolazi ponoć...