Uči ćeš u zagrljaj, jer volim tvoju laž, više nego istinu!

https://blog.dnevnik.hr/dalekosi

četvrtak, 25.08.2011.

Henri i Amy!

Ti si jedna posebna osoba u mom životu. Ne želim te izgubiti nikada!

Otišla sam s tobom na onu kavu kada si me prvi put zvao. Bilo mi je dobro s tobom, ali opet kada sam malo pogledala bolje i dalje mi je bio draži tvoj brat. Opet je nekako bio bliže mome srcu nego ti. Tvoj brat je dva dana za redom dolazio k meni i bratiću pomoći njemu oko drva. Dakle zajedno su ih cijepali. Neki dan sam izašla van s bratićem, bio si s nama vani jer smo došli i sjeli s vama za stol, zvali ste nas i nismo odbili. Sjedili smo pričali, smijali se, glupirali, ti si pričao svakakve gluposti koje ste radi u školi. Nisam se mogla ne nasmijati kad je doista smiješno taj način kako ti pričaš. Skroz se uživiš kao da se to sada dešava, a ne kao da se desilo. Opet se dešava isto, kada svima pričaš najviše meni gledaš u oči, očekuješ moje reakcije. Koje naravno uvijek na tebe djeluju pozitivno. Uvijek nađeš neku ozbiljnu temu, ali i od nje napraviš neki show, što se meni dapače jako sviđa. Znaš ti si jedina osoba ovdje s kojom se ja mogu našaliti i ispričati normalno. Ne, nije to tvoj brat. Pogriješila sam. Mislila sam da se i s tvojim bratom može pričati normalno, ali ne, ne može. On ima godina kao ja, ali ponaša se kao da ima manje. Ti si dvije godine stariji od mene, ali ponašaš se normalno, mada imaš i ti svoje žute minute, ali te tvoje žute minute se meni sviđaju, ja ih volim. Znaju biti jako iritirajuće, ali meni su drage, ja im se uvijek mogu nasmijati, i ti to jako dobro znaš. Prvi put kada smo bili na kavi, imala sam neki osjećaj kao da ti je neugodno, ali ne zato što sam ja s tobom, već što će naš najdraži konobar, inače moj rođak, pomisliti, od kuda ti i ja zajedno na kavi. Ali kasnije je bilo malo bolje. Opustio si se malo. Kada si se ti opustio i meni je bilo lakše. I ja sam se pomalo opustila. Došao je neki čovjek više manje s njim si pričao, ali mi nije smetalo. On te je pitao jesam li ti cura, ti si normalno rekao da nisam, na što sam i ja kimnula glavom u negativnom smislu, on je samo mahnuo glavom i rekao pazi na nju. Što je čovjek htio reć s time, ja i dalje ne znam niti sam išla to tumačiti, ali ti si sigurno shvatio. Vi ste muškarci i vi se kužite, imate neki svoj način razgovora koji samo vi kužiti, kao i mi žene.



Jučer si mi se javio, kao iz vedra neba si mi pao na chat. Ništa mi nije bilo jasno. Tvoja poruka nije normalno glasila s Ćao ili Bok ili slično, samo je glasila ajmo do grada. Znala sam kud si htio ići. I malo sam ostala začuđena, jer od kada sam došla javio si mi se jednom za kavu i jednom da me pitaš zašto me prethodnu noć nije bilo u gradu. I onda jučer samo tako. Normalno rekla sam ti u redu da može. Ali eto desilo ti se da si me uhvatio nespremnu i da si me morao čekati neko vrijeme na dogovorenom mjestu, a lijepo sam ti rekla da se moram našminkati i obuć. Za mene je bilo jako lijepo kada sam te vidjela da hodaš naprijed - nazad, bio si smiješan. Ali kada smo sjeli na kavu imala sam neki osjećaj da to sunce čudno djeluje na tebe. A mislim i zvao si me u tri sata po najvećem suncu, ali pošto si ti bio u pitanju, sunce mi je bilo najmanji problem. Ušli smo u kafić i prvo što smo napravili, stali smo pod klimu. Konobar je već onda dobio živčani, a ma samo kada nas je vidio dobio je živčani, jer zna da sam ja budala, a i da si ti. Skoro smo se potukli tko će stajati ispod klime, ali shvatili smo da oboje stanemo. Jer ti nisi Bog zna šta popunjen, kao ni ja. Dvije grančice xD. Ja sam odlučila sjesti jer su me noge zaboljele, i zauzela sam lijepo VIP ložu, kako ju mi zovemo. Došao si za mnom, konobar je primio naruđbe i onda shvatio da je prekasno, da nas je trebao otjerati čim smo ušli. Glupirali smo se. Onda si shvatio da na stolu stoje neke novine. Uzeo si ih. I počeo me tuč. Nisam se zaprepastila jer sam se iznadila već sam se zaprepastila činjenicom da si prvi dečko koji me tukao, a da nije boljelo. Nježno si me udarao s tim novinama po glavi, istina zbog tebe i tih novina sam skoro iskopala samoj sebi oko, ali ajde oprošteno ti je ( ne pitajte kako aahaha). Opet si uzeo novine i počeo me tuč s njima, ali onda su došle dvije cure s kojima se družimo, malo si se smirio. Ali onda smo ti i ja pričali na jeziku koji one ne kuže. Imali smo šifre i samo smo se smijali, njima to nije bilo jasno pa su uskoro i otišle od nas xD. Opeti si me počeo tuč. Ali onda je došao jedan prijatelj, tvoj, ne moj xD. Meni je on frik iskreno. Sam šuti i gleda me čudno jer se smijem. I opet si me počeo tuč nakon nekog vremena, naravno njemu je to bilo smiješno. Onda smo i mi otišli van sjest. Uzeo si i kopao mi po mobitelu, samo da znaš ti si jedna od osoba kojoj sam dala dozvolu da mi kopa po mobitelu, i nimalo mi nije smetalo, dok na neke režim kada mi uzmu mobitel. Slagao si neke face, koje su meni bile presmješne. I normalno ja sam umirala od smijeha, ovaj frik me je čudno gledao, a ti, ti si me isto gledao i iz sprdačine rekao da trebam u ludnicu. I onda si se ovom fiku obratio i rekao mu da si me danas jedva nekako izvukao iz ludnice i da me sutra vračaš. Znaš na neke bi se naljutila da su mi to rekli, ali kada si ti to rekao bilo mi je smiješno. Ovaj je normalno čudno gledao opet. Shvatio si da me lik iritira pa si se i ti bezveze počeo smijati. Bilo mi je lakše.



Možda su ovo neke stvari njima ne bitne, ali znaj da su meni bitne. Nije poanta u tome što mi radimo ili ne radimo na kavi. Poanta je u tome da kava s tobom, je savršena kava. Da kava s tobom meni jako prija, i da kava s tobom meni uljepša dan. Znaj da si ti osoba koja mi uljepša dan i koja mi vrati smiješak na lice. Možda nekada jesi neozbiljan i previše neozbiljan za svoje godine, ali znaj da mi to nikada neće smetati. I znaj da mi je jako pasao onaj naš razgovor sinoć na face-u. Mislim da ću uskoro imati trbušne mišiće od smijanja s tobom. I znaj da si ti moj Henri i da ću se udati za tebe, i idem s tobom u Njemačku i vozikat ćemo se u BMW-u svaki dan. Nema veze što ti imaš 25, a ja samo 17, reći ću ja policiji da sam ja sama htjela ući tebi u auto. A kada me budeš prosio i došao mom tati na vrata, pripremi si mjesto gdje će te pokopati, ja se polako brinem za svoje. Hahaha inače ovo za Henrija je jedna mala sprdačina, nema on 25, on ima 19. I nije iz Njemačke iz Bosne je, i nema BMW ima ne znam koji, mislim da je golf, i ne vozi me u autu jer nam je draže prošetat do grada. I to što nema ovo što sam rekla ne znači da mi nije drag.
Da jesi drag si mi, i polako mi prirastaš srcu.

Puse svima od Amy :* <3

- 06:03 -

Komentari (29) - Isprintaj - #

nedjelja, 21.08.2011.

Da, da, da, sviđaš mi se :$

Eto prvo da se pohvalim da sam pormijenila neke stvari na blogu. Dakle ne previše, samo dizajn i box-eve. Dakle ispada sve jer mislim da se to jedino može promijeniti. Osim adresa i ime bloga. Ali ovako mi se dopada i adresa i ime bloga. I naravno avatar sam promijenila. Neka se sve uklapa. Eto samo sam se htjela malo pohvaliti kako sam bila vrijedna xD.

Sjela sam i malo promislila. Eto da, mogu reć, sviđa mi se. Iskreno ne osjećam nikakve leptiriće i bube koje lete po trbuhu, ali znam da mi se sviđa. Svaki put kada sam na kavi ili navečer vani, samo gledam na svaku stranu i čekam da naiđe, da ispadne od nekud. Samo razmišljam kako bih voljela da dođe u kafić u kojem sam ja. Ali kako je to moguće kada je i sam rekao da dolazi tek na zimu, daj Amy shvati na ZIMU. Ali ne, ja i dalje idem po svom da bi on mogao naletit od nekud. Ma od kud, u pm? Ne, ja sam tvrdoglava, ima moj tata pravo, kad si ja nešto zabrijem, da mi milijun puta kažeš da to ne može biti, ja ću milijun i prvi put reć da može. Nikada se ne zna šta će se desiti do zime, ali znam, duboko u sebi znam da će njegov predivan osmjeh zauvijek ostat u mom najljepšem pamćenju. Ne, ne govorim to zato šta mi se sviđa, nije mi se on jedini sviđao, ali od sve i jednog dečka kojeg ja poznam i sve i jednog koji mi se sviđao on definitivno ima najljepši osmjeh. Voljela bih vidjeti taj osmjeh uživo samo na sekundu, jer ga vidim samo u svom pamčenju :S. Ali ajde veselimo se zimi.

Iskreno mislila sam da sam postala santa leda. I da nema više te osobe koja će me moć osvojiti, kojoj neću moć odljet i koja me neće doslovno oboritit s nogu. Mislila sam da će me dugo držati takvo stanje, bojala sam se priznat si da mi se netko sviđa. Vidite možda je bio kraj mene dečko koji mi se sviđao, ali da sam ja to samoj sebi poricala i da sam govorila da je samo zgodan. Postoje osobe koje su mi rekle da ću i ja kad tad shvatit da nije sve tako sivo kada primjetim da mi se netko sviđa i kada to priznam, mada sam ja uvijek poricala i govorila da mi se nitko neće sviđati. Ali eto. On je naišao, on je došao, on je pričao sa mnom, on se meni smješkao, sa svojim predivnim osmjehom. Samo jedan iskren, od srca osmjeh je trebao. On je otkrio tajnu i meni i svima oko mene i vama koji čitate. Dosta ih je bilo koji su se smješkali, ali nisam ja obraćala pažnju na to, pa šta i ja sam se smješkala. Ali kada se on nasmješio. Sve je stalo na sekundu. Oko mene nije bilo ničega. Preplavila me neka jeza, sva sam se naježila (hvala Bogu pa sam imala duksu i trenirku pa se nije primjetilo xD), čak sam osjetila i dlake na licu da nisu na svoj mjestu. Glazba je utihnula na tih divnih par sekundi, on i bratić su mi možda nešto rekli, ali ja nisam ništa čula, ja sam samo gledala u taj divan osmjeh i divila se. Kako, na koji način? Onaj dečko kojeg sam znala nije bio on. Nekada se činio bahat, glup, antipatičan. Možda je to i bio, možda nije. A danas je on dečko koji me oborio s nogu, dečko koji kada se spomene izlete samo riječi "Znam ga!" Dečko koji se promjenio i po izgledu i po karakteru. Sada je on dečko koji se voli družiti, koji uvijek kada te sretne pozdravi i pita kako si, šta ima. Dečko koji se meni doista sviđa.



Ajde ovaj put ću biti sretna zbog toga, neću apsolutno ništa očekivati. Neka sve ide svojim tokom, onako kako je zapisano. I naravno nisam spomenula o kome se radi, radi se o onom dečku kojeg sam dva puta upoznala :). Ujak živio ti meni sto godina :D. A ja ću i dalje biti ona stara ja i poricati da mi se sviđa, ali i dalje ću govoriti svima "Znam ga ja!" I nasmješiti si kada netko spomene njegovo ime. I sam da se malo pohvalim, pričala sam s tatom, zagarantirao mi je putovanje u Austriju ako sve bude u redu u školi. Budem se potrudila, moram i ja malo kod ujaka, ne zato što je taj dečko iz Austrije xD, već zato da malo sramotim ujnu imam ja i paklene planove :D. Ona će mene zajebavat.

SVIĐA MI SE :D

Voli vas i ljubi Amy.

- 04:28 -

Komentari (23) - Isprintaj - #

četvrtak, 18.08.2011.

Snovi

Zanima me jedna stvar. Zašto ljudi ne sanjaju ono o čem misle kada krenu spavati. Po meni bi bilo realnije da se to
tako sanja, a ne sanjaju gluposti. Voljela bih imati lijepe snove, kao i misli prije spavanja. Evo što se desilo.

Zanima me je li se i vama kada to desilo. Počinjem imati noćne more. Da, noćne
more, voljela bih da su ipak nekako drugačije, ne takve kakve jesu. Dakle imam 3-4 sna u jednoj noći. Bojim se
spavati, doista. Prva noćna mora:
Ja sjedim na nekom željeznčkom mostu, od jednom se lokacija mijenja i ja leži na nečijem krevetu na kat, lokacija
mi je bila potpuno nepoznata kao i ti ljudi i ta djeca. I tako smo mi ležali svi zezali se i počeli gledati kroz prozor,
od jednom je noć i meni je prozor poznat, da, prozor je isti kao tetkin i od jednom se na nebu pojavljuju dva labuda,
ali prvo izgledaju kao tornado, i kasnije je slika jasnija, jedan je bio u crnom odjelu i jedan u ljubičastoj
haljini, plesali su valcer ili nešto slično. Ali to je sve od oblaka napravljeno, kasnije se oblaci pretvaraju
u ljude koji trče, pa u zvijezde koje padaju, bilo je tu još detalja ali se ne sjećam točno koji su bili. I
od jednom čovjek govori kako je to smak svijeta, da nas više neće biti. I od jednom se nebo oboji u narančastu boju,
točno onako kako je sunce jutros pojavljivalo, malo crvenkasto i onda kao one zrake u naračastoj boji, nebo je
potpuno tamno plavo, i pokupi jednu kuću i par ljudi. I od jednom se samo razvedri, i nema više mičega. Ne
kupi više ništa. U tom trenutku sam se probudila i osjetila kako sam se sva preznojila. Okrenula sam se prema
bratiću i shvatila da je sve u redu, da je to samo jedan san, po meni noćna mora. Legla sam nazad, opet utonula u san.
Ali ovaj put sam sanjala mamu. Mamu kako priča sa mnom i od jednom se ona smije kao i ja. Ja počinjem vrištat mama, mama.
Mama je počela blijediti biti prozirna, nestajat, vidjela sam kroz nju zidove. U tom sam snu sanjala, dakle da sam
spavala i da sam se onda kao probudila iz te noćne more, pogledala sam prema zidu. Ovaj put mi je lokacija bila
poznata, ovaj put sam bila kod tetke u sobi u kojoj sam spavala. Dakle pogledala sam u prozor, na prozoru je
stajala žena u prekrasnoj bijeloj haljini na britelice, gledala je cijelo vrijeme kroz prozor i desnu ruku je imala
prema zraku, na glavi je imala škarnicl ( ne znam zašto ) izgledala je kao duh. Prekrila sam glavu pokrivačem,
točno onim kojim sam se sinoć pokrila prije spavanja i on je bio proziran, kroz njega sam ju vidjela. Okrenula
sam se prema bratiću, a on mi se smijao. Pitao me šta mi je, ja sam mu objasnila, rekao je da ne budem luda i da
nema nikog u sobi, ali ja sam i dalje vidjela ženu koju on nije vidio. Primjetio je koliko sam se prepala i
zagrlio me, htio mi je dati znak da se ne bojim. Opet sam se probudila, pogledala prvo u prozor, i usrala se od straha.
Zavjesa koju tetka ima preko prozora je točno izgledala kao žena koju sam sanjala. Kada sam se malo bolje razbudila
shvatila sam da je to zavjesa i da doista nema nikog, vani je počela zora svitati, pogledala sam u bratića, a on
je i dalje bez imalo ometanja spavao. Opet sam shvatila da je to noćna mora. Okrenula sam se i zaspala. Opet je
počela noćna mora, ali ovaj put se ne sjećam kakva je bilo i što se desilo u njoj. Ne sjećam se ni jednog
jedinog detalja koji je bio u snu. Ali me i dalje zanima. Možda baš budem sada koju narednu večer to opet sanjala
pa da baš vidim o čemu se radi. Mada i ne bi voljela imati još jednu noćnu moru. Nije mi što se ja probudim sva
mokra od znoja, meni je do toga što to mene budi noću i onda ne mogu zaspati dobrih pola sata, kada zaspem
počinje nova noćna mora. Ne želim to, želim mirno spavati. Imam neki nemir u sebi. Nešto me kopka, nešto nije u redu,
nešto mi smeta, ali ni sama ne znam šta. To me tako muči, želim znati šta me muči. Podsvijest mi je nemirna,
ali zašto? Nisam nikome ništa nažao napravila, nisam se s nikim svađala, nisam nikog vrijeđala, nisam nikome stala
na žulj. Prema svima sam dobra, sa svima normalno pričam, sa svima je sve u redu. Ali duboko u sebi znam da nešto nije
u redu. Nešto me muči, što ni sama ne znam da me muči. U jednom trenutku pomislim da to nije zbog nekog filma, ali
znam da nisam gledala nikakve hororce, ma nikakve filmove u zadnje vrijeme nisam gledala. Uvijek sam ili na
facebook-u ili na forumima, a TV kada upalim, upalim max-tv, kako bi slušala glazbu. Ne gledam uopće filmove,
zadnji film koji sam pogledala je bila neka komedija s Adamom Sandlerom. Ali ni tamo nema nikakvih gluposti kakve sanjam.
Mislim kako bi i bilo, kad je komedija. Ne, ne jasno mi je to. Moja podsvijest me muči. Što se u njoj dešava,
doista ne znam. Razmišljam da odem kod nekog psihologa da s njim popričam, da mi on kaže u čem bi mogo biti problem.
Ovako nešto mi se nikada nije desilo, apsolutno nikada. Ako je bila noćna mora bila je u vezi tatine smrti, uvijek
ali uvijek sam sanjala kako mi tata umire na milijun drugih načina. Ali ovako nešto nikada. Eto sada. Iskreno ja
sam jedna od osoba koja se boji duhova, nestajanje mame i smaka svijeta. I sada to sanjam. Uopće ne mogu na ništa
misliti osim na ovo. Bojim se. Čitala sam na sanjarici što znači sanjat bijelog i šarenog duha. Bijelog - nemir,
štarenog-šteta. Vjerujem u ovo, jer uvijek kada sam znala otić pročitat što znači neki san, uvijek je to bilo tako
kako je pisalo na sanjarici. Bojim se i nemira i štete. Eto nemira, podsvijest. I savijest i podsvijest su mi nemirne.
Ali i dalje me zanima zašto? Jebeno zašto? Pitam se jel me Bog toliko mrzi da mi daje taj nemir, ili on nema nikakve
veze s ovim? Mada ne vjerujem baš. Večeras ću opet spavati u toj sobi, da vidimo što će biti. Večeras sama spavam
u toj sobi i sama ću se suočiti s glupostima. Uvijek je sve bilo u redu, bratić spava do mene i osjećam se sigurnije,
i sinoć je bio do mene, ali nisam ni malo bila sigurna. Bojim se, iskreno se bojim. Ne želim više ni spavati :S.



Puse od Amy :*

- 17:11 -

Komentari (12) - Isprintaj - #

srijeda, 17.08.2011.

Neočekivane stvari su najljepše stvari :)

Osjećam se ponosno. Jako. Mislim nisam Bog zna šta napravila, ali s obzirom da nisam u svojoj kući to drugima znači. Upravo se nalazim kod svoje najdraže tetke. Ona je otišla na posao odavno, bratić nedavno, a ja? Ja sam doma sama i dosadno mi je. Uzela sam oprala suđe unatoč tome što imam neopisiv strah da mi ne poodpadaju nokti na koje sam neki dan išla. Dakle oprala sam to suđe, opet nisam znala što činiti, pa sam uzela usisavač. Usisala sam cijelu kuću, mada nije ni trebalo previše usisavati. Eto tek toliko da se usisa ono malo mrvica. Dakle meni je dosadno pa sam to učinila, kasnije ću složiti suđe i bit ću tek onda preponosna. Doista se divim dosadi. Dakle ne sjedim samo i ne pušim i surfam. Ma ni na internetu više nema ništa, kao uvijek. Uzela sam si sada malo vremena da i post napokon napišem, jer nije da je vrijeme, ali eto moram jednostavno. Minula me ta želja.

Jučer sam došla u Bosnu, i nije bilo Bog zna šta jer bratić je mogao biti kratko vani pa smo ranije izašli samo na kavu, dečko radi. Jebiga tako to tu ide. Da si zaradi nešto. Nije bilo kao uvijek, zašto? Zato što partijana počinje tek od pola deset, a mi smo u devet krenuli doma, svratili malo na kokice i prošetali. Ne, ja sam morala kokice kupiti, jer ih nikada ne promašim kada se nalazim na tom dijelu grada gdje ih prodaju. Dečko kojeg sam ranije spomenula s kojim sam se doslovno dva puta upoznala ne dolazi do zime. Pomalo sam bila razočarana, ali šta je tu je. Pa nije kraj svijeta i ja ću doć prek zime u Bosnu. Taman su praznici. Još ako prvo polugodište dobro završi imam taj cijeli odmor samo za Bosnu. I da potrudit ću se da bude sve u redu, da svo svoje vrijeme ovdje provedem. Divno mi je ovdje. Eto to je bila prva dosadna noć ovdje, ali šta je tu je Bože moj, dešava nam se svima. Pa moralo se i meni jednom desiti. Nema više previše zgodnih dečki, svi su više manje otišli svojim kućama, jer je njima već sada počela škola, dakle smo doslovno jedini koji imaju najviše praznike. Recimo da je to jako dobro. Jedina dobra strana naše škole :).

Čula sam se s prijateljem koji je putovao sa mnom jučer, jer preključer autobusi nisu vozili, jel ti Velika Gospa. I tako je on ostao jedan dan duže, a ja sam mu rekla da može sa mnom i to dva dana prije nego što će kući, ali on je navalio u ponedjeljak i eto mu puške. Ali eto lijepo smo stigli tu, čak mi je s njime vrijeme i brzo prošlo u autu. Stvarno je super dečko. Da, mama, brat i on su se sprdali na moj račun, ali meni je to sve bilo smiješno i samo sam se znala okrenuti pogledat u njega i napraviti facu: "Čuvaj me se!" Na koju bi on rekao: "Sada si na mom teritoriju!" Kopira me, jer kada sam ja došla jedan dan na kavu u moj najdraži kafić u mom gradu, on je sjedio sa svojim bratićem, pili su pivo i naravno ja sam se pozdravila s njima i rekla ovom koji je putovao sa mnom: "Bok _ _ _ _ _ _! Pazi se sada, sada ti moram reć Bok i smijem to s punim pravom, jer sada si na MOM (i pokažem prstom prema sebi) teritoriju!" To mom sam tako naglasila da se i njegov bratić inače moj dugogodišnji prijatelj usro i reko: "Oke nema zajebancije!" Onda smo se svi samo nasmijali. I tako smo mi došli i naravno ja sam morala izać i otvorit gepek da uzme torbu, a on je kao pravi frajer stao i gleda. Ja sam samo pogledala i rekla: "Hvala moj nokat!" Na šta se on nasmijao i rekao da se čujemo i vidimo. Ovo s noktom nisam rekla jer me boljelo pa namjerno da ga idem naživcirati, njima ovdje je to slatko kada cura tako brine i jauče. Jake mi sladosti -.-'. Ja sam mislila da se nećemo čut, jer kod njega je uvijek tako ono bezveze ispali čujemo se i vidimo. Kasnije sam stajala u dvorištu i pričala s rođakom, kad eto ti njegovog brata i njega zovu mene i bratića na kavu, ja sam poludjela jer sam morala jest, a i presvuć se. Nisam imala vremena pa smo rekli da ćemo doć za njima, na šta je on rekao da odmah idemo s njima. Ja sam samo blijedo pogledala i rekla: " Ako mi ti misliš zatvoriti ponovo kofer nema problema!" Na šta se opet nasmijao i rekao: "Mislim da ipak idemo, pa se vidimo!" Mignuo mi je, nasmiješio se i otišli su. Dakle i tada je rekao vidimo se i čujemo se. I sada naravno, ja sam otišla na jednu stranu s bratićem i ovim frendom, a on i brat na drugu, nismo se sreli. I ono boli mene briga, reko baš ćemo se čut. Kad ja sinoć na face-u i eto njega javlja se. Ja sam se izbezumila. Onak nije moguće, što se dešava. Tako smo pričali i samo od jednom je ispalio: "Oćemo sutra na kafu?" Prvo sam blenula ko tele u monitor i pročitala jedno deset puta poruku. I tek onda odgovorila: "Pa može, nema problema, ionako nemam šta raditi!" I tako smo se dogovorili. I dalje ne mogu vjerovati da me ON pozvao na kavu, samo malo prijatelji jesmo, sve pet, ali da me odjednom pozoveš na kavu, a nikada nismo bili toliko dobri da idemo na kavu. Sretnemo se i pozdravimo, nekada ni to hahaha. I sada odjednom to. I kada smo putovali, mama je u jednom trenutku predložila da zapalimo. Reko super da se malo protegnem i odmorim od putovanja, tih 14 minuta (bila je to duga cigareta). I pitala je njega nakon mene, i on se onak vragolasto nasmijao jer kada je mene pitala ja sam odma vrisnula da. I meni namjerno ide naškoditi i kaže: "Ma ne moramo stati, za 15 min smo kod kuće!" Ja sam ga prostrijerila pogledom i on je pogledao u mene nasmiješio se i rekao: "Ajd kad se radi o njoj stat ćemo!" Ovo nikada nitko ne bi učinio za mene. Njemu se doista išlo kući, i doista se to vidjelo na njemu i mislim da sigurno nije htio stati, da je sigurno što prije htio doć, ali samo za mene je rekao da ćemo stat. Je, i on je pušač, ali njemu nije bilo do cigarete, njemu je bilo do kuće. Da se radilo o mom bratiću ne bi bilo nikakvog stajanja, ali ni meni nije bilo toliko do cigarete koliko je meni bilo do tog da se malo protegnem jer sam se pokočila i htjela sam popit vode. Što je najbolje stali smo točno na neki ko dio uz cestu baš za odmoriti malo, a prek puta ceste ima neki izvor vode, HLADNE vode, bila sam najsretnija na svijetu. Uzela sam čašu, povučem dim, zalijem vodom, da smijali su mi se što to izvodim, ali meni je bilo super. I tako je on i dalje mene sprdo i smiješko mi se. I kada se javio, slao je poveznice i sprdo me, ali ne na način kao gle glupa je mogu ju sprdat, već na način da se doista želi dopisivati sa mnom. Taj dečko mi je tako prirastao srcu. I da, želim da i dalje idemo tako na kave, da me pozove, naravno i ja njega, da se družimo. Nije on nešto zgodan, niti prekrasan, ali njegov karakter njega toliko proljepša. Predrag je dečko. I doista mi se sviđa to što me pozvao na kavu, a da si nismo neki najbolji prijatelji ili slično. I da, voljela bih da češće putuje sa mnom, ali ne voli ić u moj grad, jer se i on žali kako je dosadno. Ah znam kako mu je. Brijem da je imao noćne more, traume i ne znam ni ja sama šta više. Znamo se skoro pola godine, ali nikada nismo pričali i raspravljali previše i sada smo pomalo počeli. Jako sam sretna zbog toga. Uvijek sam mislila da je neki umišljeni kreten, činio se antipatičan. Ali ipak je istina ono da često ljude prosudimo krivo. Tako sam i ja njega, sada mi je žao, ali šta je tu je. Ne mogu se ja sada živcirati zbog takvih stvari. Sretna sam jer sam shvatila da nije takav kakvim sam ga ja zamislila. Sretna sam jer je normalan, i jer imam još jednog prijatelja više ovdje.



Možda da nismo putovali zajedno ne bi sve bilo isto, a možda bi. Neda mi se o tome filozofirati, jer doista čemu filozofiranje, treba uvijek biti sretan zbog onog što se doista desilo. Očito je takva sudbina bila da u ponedjeljak bus ne vozi, mislim ni ne vozi istina je, ali da on nije htio na vlak i da je propustio te neke zaruke, i krenuo sa mnom. I neka je, meni je drago zbog toga, jer je put tako brzo prošao uz njega, toliko spradčine, smijeha. Sve je odlično prošlo i jako sam sada sretna zbog toga. Čak je i moja mama rekla da joj se jako sviđa što je doslovno otvoren i pred njom se tak sprdo, jer svi se više manje stisnu kada mi je mama tu, ali on nije takav. Ne glumata nešto što nije. Pokazuje svoje pravo lice i to mi se jako sviđa. I moja mama je mislila na prvi pogled da je umišljen, kao što sam i ja mislila, ali nakon ovog putovanja i njoj se svidjela činjenica da je super dečko. A još više joj se svidjelo što je cijelo vrijeme bio na njenoj strani, kao i brat. Blago meni, njih troje na mene jednu. Jess to je to ahahaha.

Eto to bi bilo to, morala sam to negdje napisati. Možda neke rečenice nemaju veze s vezom jer sam cijelu noć bila budna, nisam oka sklopila jer sam jednu pedofilčinu sprdala s frendom iz škole. I bilo je baš zabavno jer je lik glup ko kurac. A meni je bilo baš zabavno. I ne znam kako ću se našminakti, da se koliko toliko ne vidi da nisam oka sklopila sinoć ni danas, ali budem ja to nekako sredila. Uživajte svi, šaljem vam svima puse i tople pozdrave iz Bosne *.* <3. Vaša Amy :).

- 08:43 -

Komentari (15) - Isprintaj - #

utorak, 09.08.2011.

Volim noć, volim mrak, ja sam party manijak, klub je moja adresa!

Slušam pjesmu Party manijak i razmišljam. U zadnje vrijeme koju god da subotu izađem u grad da se malo zabavim, da se provedem koliko toliko, ali nema šanse. Svaku jebenu subotu mora biti bar jedan fajt ili se bar jednom mora izać iz tog ajmo reć kafića jer svi viču da je fajt i doista treba biti, ali ih redar sjebe i zaustavi. Ok, u kakvom smo mi to stoljeću da je normalno da se svaku subotu fajtaju, oni su svi najbolji, oni se moraju potuč. Dakle malo visim na fejsu, kad ono lajkaj ova i ova više od ova i ova, jel koje će dvije u subotu pobijediti kada se pofajtaju. Samo malo cure, koji vam je kurac. Dakle imate po 15-16 godina. Daj odite tražite dečke, lapajte se s njima. Ne, njima se draže potuć. Oke to će u subotu biti zanimljivo, ali sljedeći će dan svi reć gle koji debili potukli su se. ili gle koje glupače potukle su se, misle da će zauvijek ostat one face koje su bile u subotu. Sve se dakle promijenilo, cure i dečki se po gradu fajtaju, nema više onog što je prije bilo, normalno izađeš, isplešeš se, izglupiraš i slično. Ne, fajt, fajt, fajt i samo fajt.

Jel te cure misle da će biti face, jel one misle da su takve draže dečkima, ne znam šta one misle. Da mi je jedan dan biti u njihovom tijelu I da vidim šta misle. Sad se fajtaju, vrijeđaju i slično, a onda ne prođe, a ma ni mjesec dana: “Aaaa najdraža ajde box odmah, moram ti nešto pričati!” ili “Aaaaa najdraža šta je bilo, odma box, šta ćekaš?” Omg, a sada se volite. Koji kurac. Pa šta ste se onda tukle prije. Postoje 4 cure u mom gradu koje su se htjele potuć, a razlog. Ovako dvije su anoreksične sestre blizanke, dakle identične su, očito jednojajčane. Mislim nije ni važno. Druge dvije su prijateljice, treniraju kikboks, ima ih. Mislim nisu debele, već za razliku od ovih imaju neku figuru i doista izgledaju jače od njih. Naime prijateljice ove dvije blizanke su od jednom počele pisati po fejsu kako im ove dvije ne mogu ništa. Ma kako. Ahahaha. Samo da ju krivo pogleda, mislim da bi pala na pod. Ali ne, ne razumijem koji kurac se tuku. Da nisam rekla i dalje razlog. Razlog je taj da se vidi tko je jači. Samo malo pa normalno da se zna. I ova jedna blizanka ima dug jezik pa svašta priča i zbog tog je trebao biti fajt. Ali blizanke imaju više sreće nego pameti, ova od onih cura šta treniraju, jedna je bila na moru.

I dalje ne vidim svrhu svih ovih gluposti. Dakle zar nije bolje da se izađe u grad, kao svatko normalan, partiajt, uživat, slikat se, skakat, glupirat se, malo popit koju. Kako sam glupa, pa fajt je važniji. O k vragu, kud ide ovaj svijet. I onda me ljudi pitaju, zašto više voliš Bosnu? Pa šta oni imaju, a mi nemamo. Šta oni imaju, a mi nemamo???? E pa oni imaju noramalan život, normalne izlaske, svatko se sa svakim druži, još ni jednom do sada nisam čula da se tamo netko potukao bez razloga jer je dosadno, niti da se uopće potukao, ne znaju se previše, ali svi su zajedno, svi se međusobno druže. I onda se još usude pitat šta oni imaju, a mi ne? Dakle, kakav je tamo noćni život. Normalan. Eto jedina riječ. Dakle kada ja dođem, i meni prilaze i govore da me znaju i da me paze, a dakle ja ih vidim prvi put u životu i oni mene, onda si mislite koliko je tamo normalno za razliku od ovog našeg noćnog života. Dakle, dolazi i dijaspora, ali i oni su normalni, je da ih ima forsera ko smo mi smo, puni smo ko brod, ali oni nikog ne diraju, nitko ne dira njih i super. Dakle šta se tiče toga kako oni imaju para i to. To mogu i ja pričati u Bosni. Jer doista šta je je, ovdje bi mi 160 kuna bilo dva dana, tamo je bilo pet. I normalno da ću ja tamo doć i reć: “ Gledajte vi, ja imam para mene boli kurac, puna sam ko brod!” Ne, ali ja to neću reć. Nisam takva. Ne idem okolo i pričam kako mi tata kupuje orginal djelove za aute, ne govorim kako mi stari svaki dan daje 1000 kuna da si odem kupovati odjeću, ne govorim da idem od partija do partija. Dok ima takvih. Oke lako ti se hvalisati u Bosni, ali što ako ti nemaš u svojoj zemlji dovoljno para. U Bosni moš pun kurac para trošiti, ali u svojoj državi ne, jer je to sve različito. U Bosni je sve praktički džabe. I onda ko smo mi smo. Da nije bilo rata ne bi te ni bilo tamo.

Ali nije to poanta. Poanta je da je tamo sve u redu, da ti možeš izać, da možeš popit u miru, da možeš popričati u miru, da možeš plesati u miru, s time da znaš da ti nitko neće doć i bezveze te maltretirati i kasnije da se potučete. Nikada još u životu ja tamo fajt vidjela nisam. Još nitko se nije potukao dok sam tamo. Dečki su pili, plesali i radili gluposti, ali još se ni jedan nije potukao. Zar je moguće koliko je u mom gradu mržnje, zavisti, oholosti i sličnog. A tamo, mira, ljubavi, sreće. Je da se ni oni svi ne vole, samo ne žele pokazati da su papci i da se tuku. Inače oni koriste onaj način za koji ovi šupci nisu čuli RAZGOVOR. Vau koji je to problem sjest i izgladiti nesporazume. Ne i zato mi se ovjde ni neda previše u grad, neda mi se jednostavno to svaku subotu gledati, svaku subotu slušati o tome, svaku subotu gledati kako se kafić prazni jer idu gledati kako se idu potuć. Vauuuuu kako zanimljivo. Idu ispasti debili pred svima. Stojim sada u subotu ispred kafića i čekam frendicu s drugom frendicom jer se otišla bariti s jednim. I jedan dečko viče: “ Ala pa ne mogu se bez tebe potuć, ti znaš da mu ja ne mogu ništa, aj molim te pomozi mi!”
Eto zar si toliki šupak da nemoš jedan na jedan. Pa ja ne vjerujem kakve ovo sve ima logike. Hahaha. I šta da se onda čovjeku da nastaviti partijat. To krvi ima na sve strane, oni nose flaše razbijaju jedni od druge, čaše, a ma nema šta nema. I nakon ovih prizora da se čovjeku uopće da živjeti u ovom gradu, da mu se uopće da partijati. Nikako mi to nema logike.



Ljudi su puni sebe. I misle da se mogu sa svakim potuć. U redu ima ih jakih. Ali samo da im naleti budala veća od njih, e pitala bi ih onda. Ma desit će se to kada tada, ali nisu oni svjesni toga. A ja ću i dalje manje izlaziti, jer su jebeni debili i neda mi se svaku subotu strahovati, ako izađem van da me neće ko pokoditi nekim dijelićem stakla ili nekom čašom ili flašom. Kakva je to partijana, partijana za kurac eto kakva. Neda mi se više misliti o ovome. Morala sam se negdje ispucati. Jedva čekam sljedeći tjedan idem u Bosnu imat ću partijanu svaki dan, bez ikakvog fajta i meni lijepo. Ljubi vas i voli Amy.

- 05:08 -

Komentari (31) - Isprintaj - #

četvrtak, 04.08.2011.

Hej ne znanče, stranče, ne gledaj me tako :$

Ušao je u meni najdraži kafić, nisam ga ni primjetila. Stao je za stol s dečkima koji su pjevali, plesali, pili, uživali, radili pomalo problema.
Skužila sam ga,pitala sam bratića jel to taj dečko za kojeg mislim da je. Na što je on reko: "Da je to je taj dečko!" Ostala sam škorana,
nisam mogla vjerovat. Samoj sam sebi govorila, ne to nije taj dečko, zamjenili smo ga. Ali ne nismo ga zamjenili, to je bio on. Sada slijedi priča
kako smo se on i ja upoznali i zašto sam ja ostala šokirana.

Upoznala sam ga na jedan čudan način. Meni da, jer on je bio balavac moji godina, a ujak i prijatelji su bili dečki od 18 pa nadalje, meni
je bilo čudno da se on s njima druži. Ali to je nebitno sada. Bio je niži od mene, i to dosta, bila sam među najvišima tada. Bio je jako
bucmast, a ja sam bila mršava ko grana. Oboje smo bili 8. razred. Tada sam svaki vikend bila u Bosni. I on je jedan vikend bio kada su počeli
praznici. Poslje utakmice koju su dečki igrali kada bi skupili novce i dali domaru da budu u dvorani 2 sata. Otišli smo kod prijatelja u dvorište,
a on kući s olakšanjem sam odahnula. Dečki su igrali poker, ja sam se smijala jer su se glupirali, a jedan je dečko stalno gledao mene i migao mi,
pričao sa mnom, nudio me cigarama, a ja sam posramljeno govorila da ne pušim. Barem tada nisam pušila koliko sada pušim. U tom trenutku mi se taj
dečko počeo sviđati. On je najbolji prijatelj od ovog niskog. Okej dat ćemo im imena x i y da se ne pogubim ja, kao ni vi. Dakle x je mali niski,
a y je dečko koji je stalno pričao sa mnom. Dakle y je najbolji prijatelj dečku x. Ja sam mislila super, ovaj dečko će biti moj, još je i zgodan.
Ali onda smo došli ujak i ja doma. I sjeli pričati. Oke ovo nikome nisam ispričala. Ujak je rekao:"Da, očiti ste, vidio sam kako se ti i y gledate!"
Ja:"Ma daj ne budali, nije istina, ne gledamo se on i ja. Mi smo prijatelji i to ćemo ostat!"
Ujak:"Gledaj nije me briga jeste li prijatelji ili niste, oćete biti samo prijatelji ili nešto više, ali nemoj pokvariti jedno prijateljstvo!"
Ja:"Ma o čem ti pričaš? Šta briješ ti? Kakvo prijateljstvo?" Pitala sam sva razočarana.
Ujak:"X i y su najbolji prijatelji. Ja sam siguran da se vi gledate, nisam lud. Ali nemoj im pokvariti prijateljstvo. Znam kako je ti kada se raspadne
prijateljstvo zbog jedne cure!"
Ja:"Ali on i ja se ne gledamo, nije istina, nemoj to misliti. Ali u redu neka si me upozorio. Šta si ti rekao osobi x?" U tom trenutku sam skoro
zaplakala.
Ujak:"Da ni u snu ne misli da ćeš imati nešto s njime, da te ni ne sanja!"
Ja (knedla je u grlu):"Dobro si mu rekao. On mi je neki sav ružan i antipatičan!"
Ujak:"Rekao sam ja i osobi y da te ne sanja i objasnio u čem je stvar, ali očito ni njega to ne dira kao ni tebe!"
Ja:"A kako sam ja mogla znati? Sada si mi rekao zašto si bio čudan vani i što se desilo i tko je šta rekao sa strane i kako je tko reagirato!"
Dakle bili su u svlačionici kojoj ja nisam smjela ni prismrditi jer su se presvlačili i tuširali. Sama sam sjedila vani. Y je prvi izašao i pričao
sa mnom. I onda kada mi je ujak rekao stvari u vezi osobe x bilo mi je jasno zašto me nije htio pozdraviti i zašto je hladno pozdravio osobu y. Bilo
mi je kasnije žao, a osoba y se nikako nije htjela smiriti. Morala sam to nekako srediti. Ja sam manje pričala s njime, manje sam mu se smiješila, ali
duboko u sebi sam bila tužna zbog toga. Kada ne bi bilo osobe x u Bosni onda sam normalno pričala s osobom y. Jednom me je osoba y krenula pitat u čem
je problem, ali nisam stigla odgovoriti jer je ujak naišao. A ja sam ostala fer i nisam uništila prijateljstvo. Osoba y je našla curu, pa čak moju imenjakinju,
a ja sam tugovala i ostala slomljena, ali krenula sam dalje nije jedini. U mom životu se svašta izdešavalo, zaljubila sam se ponovo, on mi se zgadio jer
je postao antipatičan, odvratan, sada čak i ne pozdravi. A osoba x. Ovako je to bilo.

Dakle ušao je u kafić i sve se ono desilo. Bratić i ja smo sjedili i porazgovarali kako ja osobu x znam. Nešto mi je pričao, a ja nisam mogla skinuti pogeld s njega,
bratićev prijatelj je otišao negdje kod neke cure, a on je ne bitan. Osoba x je malo plesala, sprdala se s prijateljima, i onda je skužio mog bratića.
Došao je do njega i popričali su malo, a ja. Ja sam i dalje šokirana buljila u njega. on me je pogledao, ja sam samo skrenula pogled i onda je bratić
toliko glasno pitao da sam i ja čula, a muzika je bila ekstra glasna: "Jel znaš ovu curu?"
X: pružio je ruku i rekao ime
Ja: pružila sam ruku i rekla ime
X:"Iskreno poznato mi je to ime!"
Ja:"Jesi li ti igrao s _ _ _ _ _ _, mojim dajdžom ili ti ujakom nogomet u dvorani?" Pokazala sam s rukom iza sebe, jer je dvorana doista iza kafića u kojem
smo bili.
X:"Zašto to pitaš?"
Ja:"Jesi ili nisi?"
X:"Jesam!"
Ja:"E pa ja sam ti ona cura koja je stalno bila s _ _ _ _ _ _ (ujakom) u dvorani i gledala kako igrate nogomet!"
X: uhvatio se za glavu i rekao: "Sad te se sjećam, jel ti šta pričao?"
Ja:"Je!"
I onda je x promijenio temu i ispitivao kako sam ja, šta ima kod mene i kako je ujak i šta ima kod njega. Cijelo vrijeme dok smo pričali pažljivo me je gledao
u oči i smješkao se. Onda je rekao:"Uživajte idem se sada malo sa svojima glupirati!"
Ja sam nastavila gledati sa smješkom, a on je tako polako otišao za stol koji je bio nasuprot našeg. Voljela bih da je ostao još malo pričati, htjela sam
to dosita. Prvi put, nakon toliko vremena to sam doista htjela. Za sve mi je svejedno, ali za njega sam htjela. Dakle kada je otišao. Onda sam sjela
i razmislila. Majko moja jel to taj dečko. Totalno se promjenio. Ošišao se, inače je bio onak pomalo čupav, sada je 3-4. Nešto tako, sada se razvio, ima
mišiće, ali oni nisu toliko biti. Sada je doista zgodan. Zato sam ostala šokirana, nisam vjerovala da je on. Ali je, to je on. I sam je rekao. I dalje nisam
vjerovala. Mislila sam da se šali.

Kasnije smo bratić i ja došli doma, opet mi je nešto pričao, a ja sam bila pogubljena, nisam bila tu. Napao me šta ne pričam normalno s njim, zašto ne odgovaram
ali ja sam samo blijedo pogledala i rekla:"Razmišljam!"
Bratić:"Ne seri budalo, nemaš s čime!"
Ja:"Doista, razmišljam."
On:"A oke kako kažeš, a o čemu to molim te?"
Ja:"O onome što se maloprije desilo u Pauku!"
On:"Ma da znam ima tamo svakavih huligana, moje društvo i ja nikada ne bi stvarali onakve probleme, i nakon upozorenja npr. ne bi bacili praznu flašu od pod
da se razbije. Pa koji huligani. To su oni tvoji iz Hrvatske, takvi ste vi. Dijaspora, forsate se kak imate najbolje partijane, šupci!"
Ja: pogledala sam u njega ljuto jer nas je toliko izvrijeđalo, ali nisam bila dugo ljuta jer me to nije toliko zanimalo, bila sam pod dojmom, a nakon minutu
sam mu odgovorila:"Ma daj ne budi glup. Skoro sam i zaboravila na njih. Oni su mi najmanja briga. Ni ne zanimaju me oni. Ko ih jebe. Ali istina je, mislili
su da su face, a ipak su jadni."
On:"Pa dobro onda, ali o čem onda razmišljaš, ako ne o njima? Sada si mi ne jasna. Da se tebi to ne ide kući? Ili gore kod majke? Jel ti smeta tko ovdje?"
Ja:"Daj ne budali, niti mi se ide kući, niti kod majke, niti mi itko smeta. Šta mi ima tko smetat. Pa sami smo ovdje u sobi, nitko nam ne smeta, sprdamo se
s ljudima prek face-a, prek msn-a, prek kamere. Šta mi fali? A osim tog kod majke nemam internet, šta i sam znaš pa mi je dosadno gore"
On:"Da u pravu si. Al aj već jednom pređi na stvar, il me pusti, nemoj me zajebavat!"
Ja:"Evo prelazim na stvar. Ja ne znam jel ti znaš osobu x kada je imao 15-16 godina kako je bio bucmast i nizak!"
On:"Da znam. A eto i on je sada viši od tebe. Jebiga mala si. Ala Bože šta nju muči ^.-!"
Ja:"Ne, ne muči mene to. Jesi ti vidio kako je on sada zgodan. Braco kada smo bili tih godina, ja sam ga ignorirala i odbila doslovno. Tj. ujak ga je odbio
u moje ime, a da to nisam ni znala!"
On:"Da i sada ti je žao i sada ćeš plakat. Ah cure." I namjesti onu tužnu facu.
Ja:"Ne, neću plakati. Ali nisam ga vidjela nikako bar dvije godine, ili sam vidjela, a da nisam skužila. I sada dođe pojavi se i mene toliko šokira da ja ne
vjerujem!"
On:"Glupačo zaljubljena, nemoj ni slučajno pokazat mu da si se zaljubila, mogo bi se poigrat s tobom!"
Ja:"Majmune jedan nisam se zaljubila. Već me začudilo. I ne, ne sviđa mi se. samo je sada ostavio utisak na mene, i dalje ne vjerujem da je to on!"
On:"Je je, to je on. I sam ti je reko da je on igrao s dajom utakmice i sam je pitao za daju i sam je sve objasnio. A osim tog ja sam ga viđao, samo nisam
znao da ga ti znaš. Pa nisam ni spominjao. Ajde mala zaljubljena idi na svoj laptop!"
Ja:"Ma mrš nisam zaljubljena i hvala na informacijama!" Okrenula sam se i otišla na svoj laptop pričat s frendicom. Prepričat joj doživljaje. A on je normalno nastavio bariti. Kreten.
Uzela sam svoj mobitel i nastavila razmišljati o svemu, ali bratić mi je uzeo mobitel iz ruke i počeo srat kak ne smijem slušat glazbu, kako on mora spavat. Tukli smo se. I onda sam ja prestala na trenutak razmišljat, okrenuo se vratio mi mobitel. I ja sam pustila pjesmu koja je svirala kada mi se osoba x obratila. I dalje razmišljala.

Tako sam bratića nagovorila da idemo sutradan van navečer. Ali on je otišao kod prijatelja i ostao tamo spavati. Malo sam bila ljuta, ali izašla sam kasnije s dva prijatelja van u nadi da će osoba x proć kraj moje kuće, ali šta on ima s mojom kućom, on je na drugoj strani grada. I tako normalno nije prošao nije imao zašto. Otišla sam u kuću i bila pod dojmom zbog večeri prije i večeri kada sam s prijateljima bila pred kućom. Sutradan sam se istresla na bratića jer me probudio i zeznuo za grad. I onda je obećao da idemo van. Otišli smo, ali osobe x nije nigdje bilo. Pomalo sam bila razočarana, jer htjela sam ga vidjeti, htjela sam opet malo popričati s njim. Ali nije ga bilo. Malo sam bila razočarana, a onda sam sjela i razmislila, šta ako je otišao doma. U svoju zemlju. Ništa, neću ga vidjeti do sljedećeg puta. Krenuli smo kući, bratić me pitao šta mi je. Ja sam samo rekla ništa. I tako sam došla kući, skinula šminku i pomalo razmišljala šta ako je doista ošao doma, šta ako ga ne vidim do kraja osmog mjeseca. Ne, nisam htjela to.

I tako je došla subota. Fak. Idem doma. Ne, nisam ni to htjela. Bilo mi je prekrasno tamo. Plakala sam cijelo jutro. I onda otišla s bratićem i bratom do najdražeg kafića. Nekako sam se smirila. I svako malo pogledavala prema svim smjerovima od kud bi osoba x mogla naletit. Ali nije naletio. Krenuli smo kući. I došli tako do bakine kuće kad ide netko poznat.
Ja:”Braco, jel to osoba x?”
On:”O da je!” razbacao se kao i osoba x. Pozdravili su se.
X: pružio mi je ruku:”Ćao kako si ti?” nasmiješio se
Ja: sva sam se rastopila xD”Ćao, dobro sam kako si ti?” nasmiješila sam se
X: pružio je ruku mom bratu i rekao:”Gdje si brate?” nasmijao se i onda rekao:”Ma i ja sam dobro!”
Onda je pitao:”Jel idete vi u Pauk?”
Bratić:”Ja idem, ali ona ne ide!”
X:”Zašto ne ideš?”
Ja:”Idem kući. Došli su roditelji po mene!”
X:”Aha, šteta stvarno. Ali ajde vidjet ćemo se sljedeći put ako Bog da!” opet se nasmiješio
Ja:”Ako Bog da hoćemo!” u sebi si mislim mora dat
X:”Ništa idem sada polako, drago mi je da smo se vidjeli!”
Mi:” I nama je drago”
Pružio je ruku mom bratiću i bratu. I onda je na kraju meni, pogledao me i rekao:”Sretan ti put!” opet se nasmiješio
Ja:”Hvala ti” nasmiješila sam se.
Ušla sam u kuću presretna, mama je skužila i zašto. Odmah me je odvukla u bakinu i djedovu sobu i pitala:”Mala ko ti je onaj dečko?”
Ja:”Ma mama on se prije družio s _ _ _ _ _ _, ne bitno sada stvarno. Ne mogu, neda mi se!” I počela sam plakati. Tata me opet pitao zašto plačem. Objasnila sam mu kako želim na muziku u živo ali me nije pustio. Krenuli su se spremati da idemo kući, ali tetka ga je zaustavila. Nagovorila ga je da ostanemo. Ja sam bila presretna.

Otišli smo u najdraži kafić na muziku u živo. Osoba x je došla pozdravio se s nama. Opet se nasmiješio, ali samo meni bratiću ne. I onda je otišao sa svojima za stol. Ja sam opet bila presretna. Došla sam kući pod dojmom, mama je samo rekla. Ti i ja imamo o puno toga pričati. Mada je već zaboravila na to.

Ja i dalje ne mogu vjerovati koliko je on zgodan. Kako ima taj neodovljiv osmjeh. I dalje želim da i on bude u Bosni kada ja opet odem. Voljela bih da bude. Da opet popričamo, da se vidimo. I da i dalje mislim na njega. Na njegove prekrasne smeđe oči, na njegov predivan osmjeh, na njegove prekrasne jake ruke, a ma čak i na njegovu lijepu guzu :P. I sada se malo zapitam, jel se on to meni malo kao sviđa? Imam ga na face-u, da dodala sam ga. Prvi dečko za kojeg sam rekla da je zgodan i da sam ga nakon tog dodala. Ne znam ni sama šta mi se vrti po glavi. I jel to doista onaj osjećaj da mi se sviđa, ili šta? Zbunjena sam.
Oprostite na dugom postu, ali bila sam inspirirana time i morala sam nekome ovo napisati. Voli vas i ljubi Amy :* <3

- 05:51 -

Komentari (27) - Isprintaj - #

utorak, 02.08.2011.

Frinedship

Sjedim i razmišljam: Jesu li prijatelji stvarni? Postoji li pravo prijateljstvo? Zašto ljudi nekada zbog banalnih stvari gube prijatelje? U čemu je kvaka? Što se to dešava?

Puno čitam o tome kako se najbolje prijateljice posvađaju. Gdje god da odem prvo što mi ljudi koje dugo nisam vidjela ispale, e posvađala sam se s tom i tom. Doista ne razumijem kako? Zašto? Zar je to sada normalno da gubiš prijatelje, jel to neki hir? Kamo svijet ide? Ili je to samo dio odrastanja? Zar je činjenica da je mama najbolji prijatelj ipak istinita?

Mislim da ipak je. Za nju znam da ju nikada neću izgubiti, osim onog trenutka kada umre. Doista sam s mamom razvila nešto što nisam imala s ni jednom najboljom prijateljicom. S njom pričam o svemu. Ali apsolutno svemu. Sada čak više nema ni onog srama kada trebaš priznati mami tko ti se sviđa, tko ti je zgodan, što si napravio, zašto si napravio. Ili se moja mama samo promijenila i shvatila da ja odrastam i da je normalno da gledam dečke i da ih komentiram. Istina je da njoj nekada digne tlak kada ja tako pričam. Normalno odem nekud i puna sam doživljaja i normalno prepričam koliko je zgodnih dečki bilo. Ali posluša me ipak, da mi savjet.

Dok druga je stvar kada se obratim tati i pokušam na neki način s njim porazgovarati o tome. Ne želi ni čuti o toj temi, jer na njemu vidim, da je on taj koji se boji da će kasnije kada nađem dečka biti manje vrijedan, da ću se promijeniti i da više nikada neću sjest s njime i popričati o ko zna kakvim temama, da se neću sprdati s njime, da neću više pogledati ni jednu utakmicu s njime. Jednostavno je i sam priznao da se toga boji. A ja ma koliko mu tupila da se to neće desiti on se i dalje boji. Jednostavno mi ne vjeruje na riječ. Dok se jednom ne desi da nađem dečka s kojim ću biti u ozbiljnoj vezi i kada ću mu ja dokazati da mi je on ipak važniji od dečka.

Ne znam ni sama jel moj tata jedini koji se tako boji ili ih ima još? Jel se previše brine ili šta? Očito se previše brine. Pokušavam razviti neki prijateljski odnos s njime, ali nikako ne ide, dok je s bratom druga priča. Ali normalno stvar je u tome što je BRAT, ne sestra.

Žao mi je što ponovo gubim povjerenje u prijateljice, jer fali mi ono vrijeme kada sam ja pričala prijateljicama kako mi se netko sviđa. I slične stvari. Fali mi čak i to doba kada mi se netko sviđao, kada mi je netko bio zgodan i slično. Nema ni toga više u meni. Sve meni to fali. Ali je li moguće to vratit? Ammm mislim da ne.

I dalje ostaje pitanje: ZAŠTO SE GUBE PRIJATELJI?

Puse od Amy :*

- 06:13 -

Komentari (4) - Isprintaj - #