srijeda, 30.12.2009.
Sumrak <3
Napokon sam pogledala Sumrak. E napokon više i ja mogu reć da sam i ja zaluđena s Sumrakom pogotovo Edwardom. Ovako ja ću iskreno reć šta mislim o Edwardu. On nije toliko zgodan, ali on je toliko u svojoj ulozi unešen da je on putem tog zgodan. Ja sam zadivljena s tim kako on glumi tog vampirčića i kako je on dobar, ne u smislu zgodan. Hehe, ali iskreno ima on nešto u sebi šta njega čini lijepim i zgodnim. Ja sam se skroz zaljubila u film. Najbolji djelovi su mi oni kada igraju bejzbol i kada je on nju krenuo ugristi, ali ju je ipak samo poljubio u vrat. Tako sam bila zadivljena s time. Ne mogu vjerovati kako netko može snimiti tako dobar film. Jedva čekam da pročitam i knjige.
Bila sam na klizanju. Pa bilo je dobro. Hvala Dragom Bogu nije bilo hladno. Nije bilo puno ljudi pa se dalo klizati. Zezali smo se. Ma uživali jednostavno. Ipak nam je ovo predzadnji dan u ovoj godini. Naime meni tako brzo prošla ova godina. I prebrzo čak. Kao da sam jučer čekala ovu godinu, a već sutra čekam 2010. Prebrzo prolazi vrijeme. Gdje mi odlaze sati, minute, sekunde, stotinke, dani, mjeseci i godine. Sve to brzo prolazi. Stari se lol. Uglavnom kod mene je sve po starom. No meni je bedak kak ću ja sada slaviti Novu. Mislim imam isplanirano sve, al najgore mi je kada ja nekog moram odbiti. Mislim meni je to tako glupo. Znam kako bi meni bilo. Ali jbg život je takav, ja sam se zaljubila, ali u nekog drugog. Imam šanse upoznati tog nekog i mislite da neću iskoristit to. To neću iskoristit samo ako budem budala, ali nadam se da se to neće desiti. Idem ja sada pa se čujemo. Voli vas vaša Del Blaine. <3
- 22:24 -
petak, 25.12.2009.
Što to ima u ljudima tužno, da ulaze u tuđe živote? Ko to živi u prošlosti mojoj, a još nije umro od sramote?
Malo sam listala arhivu i čitala stare postove. Isuse Bože mene zanima kako se meni ikada mogla sviđati osoba poput Njega, kako sam se ikada mogla zaljubiti u Njega? Mislim radi se o onome dečku koji mi se prijeeee sviđao. Tek sada vidim da srce ne bira već se zaljubi u onog tko ti se stvarno počne sviđati. Čudno je to sve, ali nije da se zamaram s tim previše.
Često dolazim do pitanja tko sam ja ubiti? Zapitam se to često. I pokušavam doć do odgovora, ali ne ide mi baš najbolje. Ne znam jednostavno ne znam.
Naime u zadnje vrijeme mi se dešava da ne znam što da ljudim kažem ili odgovorim. Naime jedan dan mi se desilo da me je jedna prijateljica doslovno molila da joj dam broj od dečka koji mi se sviđa. Ali joj nisam dala broj. Zašto da joj dam broj? Ne vidim svrhu. Jedino ako je naumila nekako me oblatiti ili ništa drugo već barit ga. Mislim da se i ona čak zacopala u njega, stalno me ispituje u vezi njega onda i to s brojem. Naime desilo se jednom na treningu da smo jedna frendcia i ja sjedile i gledale klince u maloj dvorani, i ona je došla i rekla: "Ah nema ........ nemam tu šta onda tražiti!" Ja sam ju samo čudno pogledala i ona se nasmješila nekako ne znam ni ja sama nekako čudno. Ma uglavnom neću se ni malo zamarati s njom, jer je ona uvijek bila i ostala poseban slučaj -.-'.
Užasno mi fali škola i moja ekipica u njoj. Mislim samo zbog tog mi i fali lol. Doma je dosadno, nemam šta raditi. Jučer je bilo super, ali danas je za ubiti se. Nadam se da će praznici brzo proć i treninzi mi fale. Ma sve mi fali. Idem sada. Voli vas sve Del Blaine.
Sretan i blagoslovljen Božić svima!
- 22:08 -
nedjelja, 20.12.2009.
Život je nekada lijep, a nekada je toliko jadan :S
Nekada se bojim da se ne zaletim u nekim stvarima. Da nešto napravim, a da prvo ne promislim o tome. Ne želim da mi se to ponovo desi. Ne želim napraviti glupost i onda žaliti zbog nje. Ali i strah me je, što ako to ne napravim, a to baš na kraju ispadne da je trebalo biti onako kako sam mislila da će biti. Nekada se toliko dvoumim, nekada me toliko strah da ni sama ne znam što činim, nekada me toliko strah da ni sama ne znam što da kažem. Ni sama ne znam što da učinim, da kažem, napravim i slično. Bojim se da ne pogriješim u onome šta sam namjerili napraviti. Jednostavno me je strah neke stvari učiniti, nisam spremna. Zbog nekih stvari bi trebala biti sretna, ma šta sretna, najsretnija na svijetu, ali nisam. Potpuno sam hladna na te stvari. Jedna od tuh stvari je ljubav. Naime, imam jednu prijateljicu koja je išla samnom u osnovnu, već sam prije pričala o njoj, ona i ja smo si ostale još uvijek dobre. Mada je ona sada u srednju krenula s curom koja je bila kod nas u 3. razredu i odselila nisam ni znala kud. E sada, njih dvije su se dogovorile da nabave broj od Njega, a to nije bilo teško jer ona živi u dijelu grada gdje i On živi, a On i ona su prijatelji, ne tako jako dobri prijatelji, ali ono uglavnom bok na bok itd. I one su meni tako nabavile broj, a da ja to ne znam, nisam imala pojma o tome da će one meni ići nabaviti broj i sada ja imam Njegov broj. Ali šta mi taj broj vrijedi kad me ni malo nije usrećio, ja sam im zahvalna, ali šta će on meni. Ja još nisam spremna na korak dalje. Znam i sto posto sam sigurna da će te pomisliti da sam luda, ali tako je kako je. Ja jednostavno ne znam šta će meni taj broj, on sada na face-u u privatnim porukama samo kupi prašinu doslvno. Ali šta će meni taj broj. Neke frendice su odmah pomislile da sam prepisala broj u mobitel, ali evo reći ću vam najiskrenije, nisam, niti ću ga prepisati. Ja sam glupa znam da jesam, imam toliku šansu bilo šta napraviti, ali ja ju neću iskoristi. A zašto? Jedan jedini razlog, nisam spremna. Naime prošlo je dvije godine kako nisam s nikim bila, baš sam to jučer računala s frendom iz razreda, i trebala bi biti spremna na neke nove ljubavne vode, ali nisam. Toliko odmora uzalud :S. Nije da je to sada neki odmor ili šta ja znam šta, ali ipak kada se na to gleda onda stvarno nisam normalna po tom pitanju. Tko bi još samo tako dao svoj broj, ja nebi. I sada umijesto da tu tipkam bolje mi je da barim, ali meni se to neda, nemam volje, nemam još uvijek muda pokušat bilo šta. Bojim se jednostavno. Uvijek mislim na ono, možda odgovor bude da, a možda ne nikada se ne zna, ali ja se jednostavno bojim. Bojim se odgovora. Bojim se tog šta će slijedit, šta je budućnost. Bojim se svega ali baš svega. Neki bi rekli da sam pićkica šta se svega bojim, ali jednostavno sam takva. Takva sam jadna da se bojim svega, mada ne želim to. Kada vidim neki par sva se raznježim i pomislim kako bi lijepo bilo da je i kod mene tako, ali kad sam ja ta koja je luda i koja se svega boji. I mislim da će se sve samo od sebe riješiti, ali neće. Ne neće se ništa samo od sebe riješiti, ali meni to nitko ne može utuviti u glavu, ja sam tvrdoglava kokoš. Baš se u nekim trenutcim mrzim i ne mogu se smisliti. A nekada se toliko volim i volim svoj život. Inače volim onu poslovicu: "Što se hoće, to se može!" Ali malo kada da ju koristim. Npr. koristim ju sada samo kada treba učiti, znači neda mi se učit, ali ja ponovim u sebi tu poslovicu i naučim, ali da bi ju iskoristila za druge stvari. Ma da nebi možda. Ne znam više šta da radim sa sobom, nekada se osjećam tako beskorisno i tupavo i dođe mi da izvršim atentat sama nad sobom, a nekada se toliko volim da se bojim da mi se neće šta desiti da mi dođe kraj životu. Voljela bih prokužiti samu sebe, ali mi baš i ne ide. Idem sada. Voli vas i ljubi vaša Del Blaine.
- 00:18 -
srijeda, 16.12.2009.
Snijeg <3
Obožavam snijeg i snježne radosti. Jednostavno mi je to prekrasno. Ja znam da to može biti štetno za moje zdravlje, ali stvarno mi je smiješno kada me dečki bacaju po snijegu. Haha. Svaki dan me šopaju, danas su me čak šopali dečki iz razreda dečka koji mi se sviđa :P. Svima je to smiješno. Dečki lijepo uzmu nas cure i našopaju nas. Meni je to sve smiješno haha. Na geografiji sam se smrzavala, ali mi je baš bilo super jer se napokon zabavljamo zajedno. Smijemo se tome i gotovo. Šopamo se međusobno. Baš volim sniježne radosti. I sretna sam jer se moj razred napokon međusobno slaže.
Ovih dana sam presretna. Em zbog popravljenih ocjena, em zbog ne znam ni ja sama zbog čeg. Stvarno volim svoj život. Ne znam ni ja sama zaš, al ja ga volim. Hehe. Po prvi put u životu mogu reći da je jedna ujakova frendica prekrasna. Počela je furati emo stil. I to joj predobro stoji. Predivna je. Ne vjerujem u ovo šta govorim ali kad je istina. Ni sama više ne znam šta da pišem. Neda mi se pisati o tome kako sam zaljubljena kad sam to već jednom napisala hehe. Nitko nema pojma koliko sam ja zaljubljena, ali nema veze hehe sada znate ;). Naime dečki su mi već rekli šta me očekuje sutra i narednih dana. A ok navikla sam se na te stvari tako da mi to više ne smeta. Kad su djeca haha. Nemam šta drugo očekivat od njih. Idem sada ostale stvari za školu učiti i ponavljati i veseliti se sutrašnjem danu :D. Hehe. Šaljem vam svima sniježne puse. ;)
- 15:02 -
subota, 12.12.2009.
Ah ta zaljubljenost :) <3
I sama se sjećam svojih riječi kada sam se jednom istresla na frendicu jer je bila dosadna da sam zaljubljena u Njega. Ovako je to bilo: "Ja NISAM zaljubljena u Njega, niti ću to ikada biti. Ja mrzim biti zaljubljena, On mi se SAMO sviđa!" Te riječi sam toliko naglasila. I sada mi je pomalo žao šta sam joj to tako rekla kad je bila u pravu da ću se kad tad zaljubiti u Njega. I jesam zaljubila sam se. Mislim da mi je trebalo dugo da se zaljubim, a i nije mi to baš i bila namjera. Ali meni to ne smeta. Jer ja sam toliko sretna kada sam zaljubljena. Mene ništa ne može naljutit. Sitnice me čine sretnom, čak me i moj razred usrećuje. Šta je jako čudno jer su me oni prije samo živcirali. I uvijek bi im nekako spustila zbog nečeg šta mi smeta ili se posvađala zbog tog. Sad kad mi kažu nešto, a da mi to smeta sam se nasmijem i okrenem i onda oni onak čudno gledaju. Najlijepše je kada si zaljubljen, onda si najsretniji i ne dira te ništa, ali baš ništa.
Osjećam se kao malo djete, jednostavno taj osjećaj zaljubljenosti je ne opisiv. Ja najiskrenije ne znam jesam li ja zaljubljena u pravu osobu. Mislim da znate na šta mislim, ali ja sam sretna šta sam zaljubljena. Do prije mjesec dana sam se bojala pomisliti da sam zaljubljena, a sada sam toliko sretna i pitam se zašto sam bila toliko glupa i pitala se uopće zaš bi se zaljubila kad mi se može samo sviđati. Bit ću iskrena, ja bih voljela da od ovog nešto bude, ali kad ja imam te strahove odbijanja i mislim da ću ipak morat pričekat intervju s Njim haha. Ne znam jesam li spominjala ali ja sam jedna od odabranih koja mora raditi intervju s Njim. Prvo sam se osjećala čudno i to mi je bilo glupo. Ali sad mi je to ok, jer možda je čak i to nešto s čime me može zamjetiti s čime mu mogu prići.
Ne želim da mi se ponovo desi ono šta mi se desilo na početku godine. Ne želim se ponovo tako osjećati, ali ja se jednostavno bojim da će opet biti tako i imam takav glupi osjećaj. Ne znam zašto. Ali jednostavno se bojim odbijanja i bojim se da će me to previše pogoditi. Mislim da će me previše dirnuti kao i prije. Ja samo sjedim i gledam, ne želim mu prići, a imam toliko prilika. Ne želim jednostavno jer mene je strah, a osim tog ne znam jednostavno se ustručavam. Nikada se ne zna koji će biti odogovr i zato ne želim.
Idem nastaviti biti sretna dok mogu. Puse svima od Del Blaine.
- 16:36 -
četvrtak, 03.12.2009.
Košarka < 3
Najgore je kad te sve boli i ne možeš se kretat, ali ti se želiš kretat. Na primjer to sam ja. Danas kada sam se probudila bila sam sva neka natečena, boljele su me ruke, noge, glava, šta je najbolje i desna strana cijela, pa čak i sisa. Ali najbolje je šta me ona boli od jučer ne znam ni ja sama od čega, uglavnom nije ni važno neću sad pisati o svojoj sisi hehe. Uglavnom. Kad sam se ustala tolika je bol bila, ali ja sam otišla u školu, na trenutak je ta bol prestala jer sam bila sretna šta vidim onog zgodnog dečkića, ali onda je ta bol opet počela jer je stvarno boljelo i jer boli. Onda sam išla na košarku, i to ne bilo koju već školsku. Ajme meni. Toliko me sve boli. Pogotovo glava. Skroz sam se umorila, ali mislim da je taj umor bezveze jer mislim da danas nisam bila nešto posebno dobra, em sam dosta puta ne uhvatila loptu kad mi ju je profesor baci, em me je glava rasturala kao i sada. Al ajd nema veze, sva pljujem po sebi, ali ne mogu reći da jedna cura iz 3.e nije rekla da dobro igram. Pitala me je zašto nisam bila na prvom treningu, tada sam bila u muzeju zato jer je to bila školska nastava, iz povijesti -.-''. Eto ipak neki vide moj trud hehe. Ne mogu reć da nisam ni jednom zabila koš. Uglavnom. Htijela sam reć da sam zavoljela ovaj sport. I iskreno jedva čekam sljedeći trening xD. I najiskrenije jedan dan bih voljela biti profesionalna sportašica. Toliko sam se zaljubila u sport. Ne želim biti poput onih koji su sam u sportu i nemaju život, niti ću biti jedna od njih. Ali uvijek će mi sport biti u srcu i treninrat ću kad god mi je to prilika. Uglavnom, šta sam vam pričala za onog dečka koji mi se sviđa. Još sam saznala nekih informacija o njemu. Lud je on neki tip. Ovo lud mislim u pozitivnom smislu. I čini mi se kao jedna super osoba. Samo moj najveći problem je šta se ja bojim njemu prić, al ajd nema veze. Uskoro moram raditi intervju s njim za školske novine, dobro ne samo s njim, ali i on je u to priči. Iskreno meni to ne smeta, meni to paše, ali ne znam kako ću se ja snać kada ja budem tamo pred njim, kak ću ja to njega pitat. Razmišljala sam da njemu i ostalim dečkima dam pitanja pa da odgovore na njih jer je tako lakše. Ma vidjet ću sve s razrednicom. Idem ja sada. Voli vas sve vaša Del Blaine
Tu sam sliku stavila baš zato šta želim snijeg. Fali mi :(
- 16:06 -
