petak, 23.09.2011.

Nedostaješ, tako mi nedostaješ :S

Da, danas sam trebala u Bosnu, ali ništa od te ljubavi. Zar je moguće da te rođena mama sjebe, a dobro zna koliko želiš ići. No njena reakcija je: "Ne možeš ti više htjet u Bosnu nego ja!" Samo malo, dogovor je bio ja nastupam u Sloveniji, a ona mi sredi da idem u Bosnu. Ja sam svoj di dogovora ispunila, a ona, jel ona svoj ispunila? Tako je, nije ispunila ništa. I hvala joj na tome. Bar mi je otvorila oči i dokazala da se s njom ne trebam ništa dogovarati. Više joj ni riječ ne vjerujem. Sjebana je to stvar kada izgubiš povjerenje u mamu.

Danas je Starom rođendan. Čestitala sam mu, ali i ovim putem mu želim sve najbolje od srca. Tako mi je žao što ne mogu večeras biti s njim, a mogla sam, kako je bilo i dogovoreno. Ali eto sjebali su me. Ne želim mu reći koliko me sve slama, jer rođendan mu je. Ne želim mu pokvariti veselje. Nije to zaslužio. Ako je meni ovoliko loše, ne mora njemu biti. Neka se zabavi. A ondam i samo preostaje nada i da molim Boga da dođe u nedjelju kod bratića koji živi u zgradi do moje. Eto daj Bože da dođe. Ne bih voljela da pomisli da ne želim doći, ni malo mi se ne sviđa ta činjenica da bi to mogao pomisliti. Potpuno je suprotno. Želim tamo više od svega, želim ga vidjeti, želim ga zagrliti, želim vidjeti njegov osmjeh, želim ga poljubiti, želim mu proć prstima kroz kosu, želim se nasmijati iskrenim osmjehom i želim da mi opet uljepša dan. Ali zahvaljujući mojim roditeljima to nije moguće. Jedina moguća stvar je da se čujemo preko facebook-a, ali to nije to. To nema smisla ni malo. Nije to ono što želim. Suze mi krenu na oči kada čujem negdje pjesmu koju mi je posvetio ili pjesmu koju oboje volimo i stalno pjevamo. Sve me to podsjeti na njega. Zajedno se prisjećamo dana kada sam bila u Bosni i kako nam je lijepo bilo. Kada će opet doći ti dani? Ne bitno mi je jel to u mom gradu ili u Bosni to mi je tako svejedno, samo da znam da je tu blizu mene, i da ga mogu vidjeti.

Ako je nešto teško, onda je teško ovo. Jer ovo na daljinu definitivno ubija u pojam. Ali barem znam da će biti sve u redu, jer neće biti mjesta za svađe, logično, nedostajemo jedno drugom da bi se svađali. Nadam se da će sve biti u redu. Voli vas i ljubi vaša Amy. :* <3

- 14:16 -

Komentari (19) - Isprintaj - #

petak, 16.09.2011.

Hvala što postojiš ;)

I dalje pričaš o meni, ali sada me želiš posvađat s bakom. Pa da onda definitivno nemam kod koga doć u Bosnu. Ali mislim da to dalje neće ići tako. Ne dira me šta pričaš. U stvari ma kog ja lažem, dira me. Jer ne znam čime sam to zaslužila. Najgore od svega je što zdravstveno patim zbog tebe. Svaki dan muku mučim s želucem, kjukam se tabletama i čajevima, jedva dišem, jedva sjedim, jedina stvar koja mi paše je ležanje, a na koju foru da ja u školi ležim. Zbog tebe imam problema s mamom i tatom, žalim se da ne mogu spavati jer je doista istina i onda misle da je to zbog face-a. Ne nije zbog face-a. Na face-u sam upravo zato što mi se neda ništa drugo raditi, tj. nemam šta drugo raditi. Ovako legnem i uzmem laptop i lijepo sam na face-u i čujem se sa Starim (inače on i ja se međusobno zovemo stari i stara jer nam to smeta pa idemo živcirati jedno drugo, ah to je ljubav hahahaha). I dalje mi nisi jasan, zar me toliko mrziš, zar toliko imaš nešto protiv mene? Šta sam ti doista napravila? Ne, ne mogu ja više ovako. Pa jebote led živu ćeš me strpat u grob. Zar ima nešto da sam ti napravila. Jel ti možda smeta što puno više vremena provedem sa Starim neg stobom? Jel u tom problem? Mislim sve i da je, to se ne može promijeniti, jer sjeti se koliko si me samo puta sjebo zbog svog najboljeg prijatelja. Viđaš ga svaki dan, a mene u par mjeseci jednom i onda ti je on važniji. Pa šta ti fali da nekada pozoveš na kavu? Ali ti si takav uvijek ti je taj dečko bio draži od mene i neka je nije me briga. I meni je sada Stari draži od tebe. Toliko da budemo jasni. On bar o meni ne priča kao ti. Da, je, mogao se pohvaliti kako me jebo onu noć kod škole kada smo bili sami, ali nije, nit se hvalio s time, nit me jebo, a mogao je napričati, jer bili su kasni sati, a on i ja smo bili sami. Pokazao je kakav je. Jer da je to rekao, sigurna sam da bi mi svi dolazili i ispitivali me jel to istina. Mogao je svašta napričati da se izdešavalo ta tri tjedna dok sam bila kod vas, ali nije. On nije kao ti. I od sada pa na dalje On će mi biti draži od tebe. Znaj da će imati više moje pažnje od tebe. Za mene si ti sada mrtv. Nema te. Meni je žao kada ja to moram tako reći i napisati za bratića koji je bio moje sve, kojeg sam voljela više od sebe, za kojeg bi ja život svoj dala. A ti tako? Fuj gadiš mi se. Istina je, fali mi naše dopisivanje i odbrojavanje dana kada ću doći kod vas, ali jebiga tog više nema. Sada imam nekog drugog s kim ću odbrojavat dane i kome ću ubiti i javiti da dolazim osim baki. Od sada nećeš znati ni kada dolazim. Ako se sretnemo ok, ako se ne sretnemo opet ok. Ne želim ti prebacivati, ali samo malo, dala sam ti toliko svojih stvari, toliko sam suza prolila da bi došla k tebi u BiH kada ti se sprdne i ti tako. Naravno meni je odgovaralo da dođem u BiH jer znaš da ju obožavam, ali mislim tako mi vraćaš. Oprosti ali jesi ti možda ljubomoran na Starog jer ima puno više moje pažnje nego ti? Zar je istina ono kada si rekao da mi nećeš dozvoliti da si nađem dečka kod vas, već mogu samo u svom gradu? Očito je. Pa da, logično gledano, ljubomoran si. Mogao si odmah reći da ti fali moje pažnje, da ti ja falim i slično, pa bi se to riješilo. Ali ne možeš ni biti šupak i reć da te Stari i ja nismo zvali da ideš s nama na kavu. Ti si uvijek morao obavljati „važan posao“ u gradu s najboljim prijateljem. Molim te, a koji je to važan posao? A da, pa uplatit listić u kladionici i otić na kavu. U pičku materinu, kao da mi ne idem u kafić u koji vi idete. Vi i vaši važni poslovi. Jako sam ti zahvalna za onaj dan kada si me spasio od one ludnice kod bake. Za to sam ti zahvalana kao nikome nikada u životu, ali ovo me dotuklo. Ne želim se ponavljati koliko me dotuklo, u vezi jel zdravstvenih problema. Iskreno osjećam se nemoćno. Ja više ne znam kako da opišem tu bol. Ta bol ide od glave, pa kroz sinuse, pa malo uši, pa onda malo srce, pa malo pluća i onda dolazi do želuca. Ali zar ja mlada moram zbog tebe ostat bez i jednog živca? Zar ja zbog tebe mlada moram počet pit tablete ne znam ti ni ja kakve? Zar ja moram mlada zbog tebe počet hodati po ambulantama doktora i ić ne znam ti ni ja na koje pretrage? Zar moram? Mislila sam da mi je onaj bratić šupak jer se ponašao kao zadnje govno, ali nisi ništa bolji od njega. Zar ja mogu reć samo za jednog bratića da je fer i korektan? Zar ja se ja mogu samo s jednim bratićem hvalisati? Pogledajte koliko ste nisko pali. Pogledaj koliko si ti nisko pao. Šta je ovaj bratić bolji od tebe? Čak se i manje družim s njim. Ali uvijek je stao na moju stranu, i nisam toliko toga učinila za njega koliko sam za tebe. A vidiš uvijek je na mojoj strani i štiti me. I uvijek priča lijepo pazi LIJEPO o meni, ne kao ti. I hvala mu. Bar se on pokazao kakav je i da je pravi bratić. Nadam se da će ova ludnica uskoro prestat. Ne mogu se nositi s tolikim bolovima, em duševnim em fizičkim em ovakvim em onakvim. Previše je to za mene.

Stari, šta se tiče tebe. Fališ mi ja ti ne mogu opisati koliko. Znam da smo ti i ja završili od jednom zajedno, i to smo zabrijali jednu noć, i sutradan. Ali nije da mi toliko fališ zbog tog. Ne moramo mi stalno skakati jedno po drugom. Fališ mi zbog tog što mi više nema tko ispuniti dan kao ti. One naše kave. Ono naše glupiranje i maltretiranje konobara i sve i jedne osobe koja nam se kasnije pridruži. Fale mi naši večernji izlasci kada dođu naše buduće komšije pa se s njima sprdamo kako će se njihova i naša djeca zvat. Kako će njihova i naša djeca biti u vezi. Kako će te ti i njen muž raditi, a ona i ja čuvati djecu. Sve mi to fali. Ali najviše mi ti fališ. Znaš, fali mi tvoj osmjeh, jer nitko nema osmjeh kao ti. Fali mi tvoj glas, jer nitko nema glas kao ti. Fali mi tvoj zagrljaj, jer nitko nema zagrljaj kao ti. Fale mi tvoje gluposti jer nitko ne valja gluposti kao ti. Znaš čak mi fale tvoje žute minute. Nije da su to kod tebe minute. Iskreno te tvoje mane jesu nekada naporne, ali znaj da su meni predrage da bi bile naporne. Fali mi tvoj pogled, tvoje miganje, ma čak mi i ono bzzz fali. Koliko god da me znalo iritirati fali mi. Znaš Stari ja tebi jesam poslala pjesmu u kojoj se radi o tome kako mi nedostaješ. Ali ne može ona toliko opisati koliko ti meni nedostaješ. Znaš čudno je to kada krenem u školu i okrenem se na bilo koju stranu, a znam da od nikud ne možeš naić. Čudno je to kada se dopisujemo i napišeš da ideš van i da ćeš se vratit u toliko i toliko. Svaka čast često si točan, ali nije mi čudno zbog tog što mi se javljaš, već mi je čudno zbog tog što ne možeš reć da idem s tobom jer si ti u jednom gradu, a ja u drugom, ti si u jednoj državi, a ja u drugoj. Čudan je dan bez tebe. I nadam se da će ovih tjedan dana brzo proć da se napokon vidimo. Stari i znaj da mi jako paše šta nitko ne zna za nas u tvom gradu, jer me jako iritiraju ljudi u tvom gradu. Ja sam mislila da s njima mogu imati noramalan prijateljski odnos, za šta si mi tvrdio da je ne moguće, ali nisam te slušala. I sada sam se uvjerila. Kada se najmanje nadaš zabiju ti nož u leđa. Ali nije mene briga za njima, mene je briga za Tobom, meni je važno da imam Tebe. Oni su potpuno NEBITI, FAKE i SMARAJU! I hvala ti puno šta ne vjeruješ mom blentavom bratiću, bilo bi logično da vjeruješ njemu jer ga puno dulje znaš od mene, ali vjeruješ meni kao šta si i sam rekao. I hvala ti na tome. I sam znaš kakva sam. U ova tri tjedna sam ti dokazala kakva sam. I sam znaš da nisam jedna od onih koja brine o svakoj dlaci na glavi, o tome kako imam kriv nos, kako mi je jedna obrva deblja ili jedna tanja. Hvala ti na svemu. Ti nešto najbolje što mi se u životu desilo. I oprosti šta sam mislila da si antipatičan, takav si prvi dojam ostavio. I jako mi je drago da si taj dojam promjenio. Jer uvijek si bio tu kada mi je netko trebao. Uvijek si vratio osmjeh na moje lice. Nitko nije kao ti. Nitko to ne može. Ali ne, ne želim ti to napisati. Jer bojim se da ćeš pomisliti kao neki dečki da imaš svu moć, pa da me možeš oko malog prsta. Iskreno ostat ću svoja, tu na zemlji, neću poletjeti u nikakve oblake i dalje želim imati svoje JA. I znaj Stari da si prirastao mome srcu i da si nešto najbolje u mom životu.

Voli vas i ljubi sve Amy :* <3

- 10:13 -

Komentari (11) - Isprintaj - #

ponedjeljak, 12.09.2011.

Kada ti netko iz obitelji zabije nož u leđa

Osjećam se glupo, izdano, jadno, ma sve najgore. Zar je to moguće? Zar mi se to dešava? Zar ima kameno srce? Šta sam mu ja napravila? Nije mi jasno i dalje. Jesam ja nešto pogriješila, ako jesam, zašto mi ne dođe i ne kaže to, a ne da takvo što radi.

Naime jednu noć sam pričala s dečkom iz prethodnog posta i rekao je da mi mora reć nešto važno. Ja nisam mogla čekati da se vidimo pa sam mu rekla da mi kaže odma. Kada mi je rekao nisam znala šta da mislim i šta da kažem. Još uvijek je to za mene šok i nevjerica. O čemu se radi. Pa ovako. Počela je priča o meni kako se ja po svome gradu jebem na svakom čošku. Ok, neka se priča, jebiga danas svi imaju dva života. Zar ne? Meni je najvažnije da ja znam kakva sam i da on ne vjeruje u te priče. Nije toliki problem u pričama, već je problem tko ih priča. Pa pička mu materina bratić mi je. I da takvo što ide pomislit kamoli reć. Uvijek sam bila na njegovoj strani, kad god je netko pričao protiv njega uvijek sam ga branila, baš sam ga pohvalila i prijateljicama kako se popravio. Čak je i meni govorio nedam seku nikome, ne daj Bože da netko pogleda krivo seku. Ja sam bila sretna. Dakle to tako kada je sa mnom, a iza leđa. Lijepo Bogami. A volim ga ko rođenog brata, ne mogu živjeti bez njega. A on tako, on meni tako zabije nož u leđa. I još pita Njega zašto me on ne bi jel razumijete, šta fali, pa može biti sa mnom samo kada dođem da me može ala reći ću JEBAVAT. Samo malo, pa trebao mu je po pravilu reć da ni ne pomišlja na to. Da mu takvo što ne pada na pamet, da me obrani. Naravno On nije takav pa se samo naljutio i nije htio pričat s bratićem, al opet kakav god da je, kao moj bratić trebo bi me braniti kao šta i ja njega branim. Već je skoro imao gluposti u mom gradu, ali ja sam ga branila pa do toga nije došlo. A on meni tako zahvaljuje. Ne znam i dalje sam u šoku i ne vjerujem. Mene te priče ne diraju, puca mi kurac šta sada pola njegovog grada misli da sam takva, ali mene boli šta je to baš bratić pričao. Čemu to? Šta sam mu napravila? Voljela sam ga više od svega. S divljenjem sam govorila da to je moj bratić. A sada? Sada mi se gadi, on je kod mene položio za sva vremena, on za mene ne postoji više. On nije moj bratić. Debil pokvareni. Ali ajde nije vrijedan mojih živaca i neda mi se vrijeđat ga. Nije vrijedan da ga uopće spominjem.

Ne znam više šta da napišem, niti šta da kažem. Ovo me jako razočaralo s njegove strane, boli me kurac šta priča, samo mi je žao šta oni vjeruju u to. Šta njegovi i i moji prijatelji vjeruju u to. Očito me još nisu dobro upoznali. -.-'.

Puse od Amy.

- 08:50 -

Komentari (12) - Isprintaj - #

nedjelja, 04.09.2011.

Nema šanse ni Njemac ni Danac, mene ljubi samo moj Bosanac .

Raspored je šugav, od novog razreda mi se sere i to je sve. Uopće mi se neda o tome.

Mislila sam prije napisati post, ali nisam imala volje. U jednom trenutku sam mislila da su mi sve lađe potunole. Mislila sam da se ohladio i da je to to. Da neće ničeg biti, da ga već polako boli kurac za mene, da ga ne zanimam. Da je našao drugu. Iskreno ispočetka sam ga gledala kao prijatelja, ali kasnije kroz sve te zajebancije, šale i ostalo, počelo se dešavati da ga gledam više od prijatelja. To nisam nikome rekla, htjela sam zadržati. Ljudi su počeli sumnjati u nas jer smo svaki dan bili na kavi zajedno, možda je zato prestao ispitivati da idemo na kavu i van. Već je prijateljica uvijek zvala. I naravno ja sam zaključila da je sve gotovo, da nema više ničega. I onda od jednom opet počinje zvat na kave, opet idemo svaki dan po dva puta van. I meni nije ništa jasno. Opet smo počeli pričati kako smo zaručeni, kako ćemo imati djecu, kako će nam jedna cura i njen dečko biti komšije. Kako će njihova djeca biti u vezi s našom i ostale gluposti. Ja sam se samo smijala i opet sam bila sretna, ali sam i dalje mislila da se samo sprda i da to nije to, i da on osjeća nešto prema nekoj drugoj curi. I tako su prolazili dani. U petak smo svi ekipno izašli on i ja smo pričali i shvatili od jednom da nema nikog. Nije nam bilo jasno kada su otišli. Možda smo se i nesvjesno s njima pozdravili, ali smo i dalje nastavili biti u svom filmu. Ušli smo u kafić, jer sam se ja bojala sjediti na terasi zbog sjevanja. Popili smo svoje pive i onda je njemu palo na pamet da odemo do benzinske po još dvije pive. Krenuli smo na benzinsku i od jednom je počela padati kiša. Pretrčali smo most, jako dug most ja sam se umorila ko konj. Kupili smo pive i odlučili smo da idemo sjest kod škole i popit to. Sjedili smo kod škole i prvo normalno pričali. On mi je odvraćao pažnju od sijevanja i grmljavine jer sam mu rekla da se toga bojim. Jedina osoba koja je to učinila i jako sam mu zahvalna na tome. I onda smo se počeli sprdati, on je mene grizao, ja sam njega udarala. I u jednom trenutku kada sam mu išla vratit da ga ugrizem za vrat uhvatio me samo od jednom okrenuo glavu prema meni i poljubio me. Ja sam se iznenadila. On me pogledao i samo se nasmješio, ja sam mu uzvratila osmjehom i onda smo se nastavili ljubiti. Od jednom mu je zazvonio mobitel i rekao je samo u redu sad ćemo kući i pitao me jel mi pada na pamet koliko bi moglo biti sati, ja naravno nisam imala pojma on je samo rekao pola 2. A ja sam trebala biti u kući u 12. Pa si možete misliti što se desilo. Krenuli smo kući i on me pitao jesu mi ono mama i baka (žene koje su nailazile) ja sam rekla da nema šanse jer one sada spavaju, i on me samo povukao iza jednog grmlja i poljubio i rekao da se možda vidimo sutra jer je pitanje zbog moje mame. I da, to su bile moja mama i baka. Ali sutradan sam s tatom sredila da odem s bratom na kavu, i on je bio tamo. Ja sam došla pozdravila se prvo s jednim čovjekom koji je sjedio s njim i onda s njim. Samo smo se smijali i pričali neke gluposti. Onda me je konobar kasnije zamolio da mu odem uplatit listić u kladionicu on je išao sa mnom. Ja sam samo mislila da njega boli briga za tim. Da mu to ništa ne znači, ali onda kada smo krenuli nazad prema kafiću. Stao je, pogledao me i poljubio me. Nije bilo sretnije osobe od mene. Osjećala sam se najsretnijom curom na svijetu. Dogovorili smo se da nitko ne zna za nas da bi duže trajalo. Meni to čak i paše. Lijepo je kada ispitujemo jedno drugo jel ovaj pito jel onaj pito, jel ovaj sumnja jel onaj sumnja i onda se smijemo jer ništa ne sumnjaju. U tom trenutku sam najmanje očekivala da će me poljubiti, i doista stvari koje ne očekuješ najljepše su.

On je dečko koji nije previše ni lijep ni zgodan. Ali njegov karakter ga proljepša. Njegov karakter ga čini najljepšom osobom na svijetu koju ja znam. A ne vjerujem da može toliko glumiti da je dobar, čak ni meni to toliko ne ide. I da radi se o dečku iz prošlog posta. Mislila sam da nikada neću imati ništa s njim, i da doista je poseban, i potrudit ću se da ga ne izgubim tako lako. Ako treba potući ću se s onom kujom oko njega, ali neće ga imati :). Jako sam sretna, voli vas sve Amy.