četvrtak, 31.03.2011.
Jer sve se mijenja
Prvo. Bila sam na skijanju. Maribor, Pohorje, bilo je odlično. Bilo je i dobrih i loših trenutaka, ali naravno pamte se samo dobri. Voljela bih se tamo ponovo vratit. Jer je jednostavno bilo prekrasno. S ljudima sam se skompala, osjećala sam se kao da ih znam godinama, ne dva, a neke čak tri dana. Stvarno super ljudi, i naravno nisam očekivala da ćemo ostat tako dobri i poslije skijanja, i naravno to se desilo. I naravno nisam razočarana jer sam to i očekivala. Uglavnom skijanje ostaje samo u dobrom pamćenju, kao nešto prekrasno šta mi se ikada desilo. To bi bilo o skijanju.
Da, ljudi mi se čude, nisu očekivali da ću ja ikada reć da Bog ne postoji i da ne vjerujem u njega, i da su sve te knjige samo zablude da bi ljudi imali u šta vjerovati, ali iskreno ja to mislim i ne poričem to. Naravno nemam ništa protiv nikakve vjere jer sam i ja nekada bila jedan veliki vjernik, obožavala sam Boga, džamije, Kur'an, a sada to ne mogu smisliti, ali naravno tko voli nek izvoli. Nikada ništa neću imati protiv toga, ali da ću se s time zamarati neću. Neka to ostane ipak onima koji žive u zabludi. Neka ostavimo tu temu, jer bih mogla svašta napisati o tome, pa da se ne nađe uvrijeđenih ili slično. Šta se tiče mene i mog ponašanja i slično, a čuj te pomalo sam se promijenila. I jasno to vidim i prijatelji mi to daju do znanja. Malo sam nasmijana, umirem od smijeha i slično, a onda sam živčana, da mogu polupala bi sve šta mi je pri ruci, pa mi se plače, pa počnem i plakati al se nekak prikrijem da dečki ne skuže da ne ispituju glupa pitanja, jer mi se neda o tome s njima. Iskreno u školu mi se neda, dobila sam ukor, ali i dalje markiram kad mi se neda biti na satu, onda stalno pričam pod nastavom, zezam se s prijateljima, smijem se, plačem kad-kad, na face-u sam, slušam muziku i tako nikada ne pratim jer mi se neda. Ne vidim ni malo zabavu u tome, i to je to. Jedino na šta mislim je kako idem na partijanu kod Taleta i ja sam super onda, cuga, cigare, možda i trava i to je to. Meni lijepo. Ali najvažnije je da je to partijana kod Taleta sa mojom najdražom ekipom i meni lijepo. Nema živim jedino i samo za partijanu i to je to. Nema kod mene drugog razmišljanja.
Evo pošto sam pomalo nedavno bila u bedu ovo je prva pjesma koja je izvedena uživo, a da je mene skroz najžila i rasplakala. Obožavam ga *.*
- 11:07 -
utorak, 08.03.2011.
Fali mi ljubav :S
Po 43874829474273 put počinjem pisati ovaj post i nikako ga napisati. Sada ću pokušati pa kud puklo da puklo.
Mislila sam da nikada to neću učiniti, da nikada neću povuči dim ili dati novce za takvo što, ali ipak sam to napravila i nije mi žao. Nimalo se ne kajem, mogla bih opet. Naime ne radi se o ničem čudnom previše, radi se o travi. Iskreno drago mi je da nisam sama u tome, da su samnom moje najbolje prijateljice i da se s njima mogu sprdati u vezi toga, da imamo poseban naziv za to i da samo mi znamo o čemu se radi kada to spomenmo po tom našem posebnom nazivu. Odlično je to kada tako malo popušiš pa ti je tako svejedno za sve, pa ti je sve smiješno, pa zabriješ na nešto, ili ti je nešto fascinantno, npr. meni su slamke užasno fascinantne i brijem samo na slamke. Ali nije to toliko važno koliko je doživljaj važan. Iskreno još uvijek samoj sebi ne vjerujem da sam to napravila kad se sjetim samo, ali istina je. I ni malo mi nije žao. Znam da se neću navuć. Ali osjećaj je odličan, pogotovo kada si u dobrom društvu. I kada opet bude prilika, opet ću, nije mi uopće to problem. Najbolje je šta nema mamurluka poslije tog, jer tu noć smo i pili. Ma odlično je to. Hvala joj šta postoji :).
Mada nije to sve. To je dobra strana. Loša strana. Ali ne marrihuane, već ostalih stvari u životu je ta šta mi fali ljubav. Nemam nikakvu ljubav, prema nikome niti ičemu, uredu prema prijateljima i da ih nemam ne znam kako bih živjela, ali fali mi ona ljubav, između dvoje. Znam mnogi mi kažu da sam si sama kriva za to šta nemam nikoga jer lagano odbijam dečke, ali ne mogu ni ja biti s bilo kime. Niti bi mogla biti s nekim iz svoje škole, ne znam zašto, ali jednostavno ne bi mogla. Jednostavno voljela bih imati nekog kog vidim povremeno, ne svaki dan. Ne mogu ja biti kraj nekog svaki odmor i onda da se viđamo dok sat traje, jel ono mogu na wc. Ali iskreno fali mi ta ljubav. I baš sam u periodu kada mi ta ljubav najviše treba, kada mi je potreban netko. Voljela bih da imam nekog kog mogu primiti za ruku kad hoću, kog mogu poljubiti kad hoću, s kim mogu podjeliti sve kad hoću. Sve mi to treba, a nikako to naći. Iskreno nitkom nisam ovo rekla, o ovome čak i prvi put negdje pišem. Dok meni fali ta ljubav, fale mi i dobre ocjene u školi, i pamet i dosta stvari. Ali o tome sljedeći put. To bi bilo to za sada. Puse svima :*
- 21:03 -
