srijeda, 24.03.2010.
Prijateljstvo - NE VIŠE -.-'
Molim vas nemojte mi zamjeriti ako bude koja psovka, ali više ne mogu stavljati zvjezdice ide mi to na živce, a nije da se nisam iživcirala zbog nekog kog ću danas spomenuti i mislim da sam ostala bez i jednog jedinog živca koji sam imala. Hvala!
Pa evo da krenem od samog početka našeg prijateljstva. Bio je to prvi sat njemačkogu godini. Ja sam mislila da su ona i jedna njena prijateljica iz razreda umišljenje kuje, uredu za nju nisam fulala, ali za njenu frendicu jesam. Ipak je ona koliko toliko bolja od nje. Par sati smo se samo pogledavale i imale isto mišljenje jedna o drugoj. I jedan dan mi je ona prišla i pitala me jel imam broj od I.A. ali ja sam rekla da nemam i da mi ga ona pokaže jer mislim da ga znam ona mi je objasnila ko je on i pokazala ga i sjetila sam se da je išao u moju osnovnu s mojom najboljom prijateljicom u razred i tako sam joj ja rekla nabaviti broj. I ja sam mislila da je to to i da se vieše nećemo družiti no ona i ja smo se počele družiti jako puno. Ja sam pomislila kako je ona dobra prijateljica. No onda je ona pokazala tko je i što je. Samo trača i glumata da je neka prava frendica, ne nisam prijmjetila kad prolazim kraj nje i bilo kog s kim je ona da me onako gleda i priča njemu i pokazuje na mene. Ne nisam to primjetila. Uredu, to me ne zabrinjava toliko jer me to ne dira ni malo, jer je ona samo pokazala kako je umišljena kuja s kojom ne trebam imati posla. Non stop mi govori kak neš ne valja na meni kako ovo ono, a šta na njoj valja. NIŠTA!!!! Boji se starcima reć da ima dečka, halo curo pa koji si razred??? Onda se samo falisa kak ovo kak ono, sam ona pati zbog nečeg, sam ona smije biti loše volje, samo ona smije sve i niko ništa. Ali naravno danas sam stala na kraj tome. Danas idem ja iz škole vidjeti šta ima vani i hvala Bogu da je frendica iz osnovne bila na vratima osnovne škole i pita tako mene ta o kojoj cijelo vrijeme pričam "Ejj kako si?" Ja: "Dobro sam. Ti?" Ona: "Pa dobro sam! Aj stani tu samnom!" Ja: " Ma joj sorry fakat nemam vremena. Vidimo se!" I ona me samo pogleda i kao složi onu ljutu facu. A šta je onda samnom, koliko sam se onda ja trebala puta naljutit na nju zbog istog razloga, ali ja nisam kuja ko ona, ja nisam takva. Ja sam PRIJATELJICA. Možda ne najbolja neka, ali kad sam nečija prijateljica, onda ga stvarno volim, a ne zbog tog šta nemam s kim biti kada mi nema nekog od prijatelja, kao kada njoj nema dečka. Tako da me ona više ni malo ne zanima i ne mislim se više previše s njom družiti, imam ja svoj razred. Mogu s njima provoditi vrijeme pod odmorom u knjižnici i zezat se s njima, oni su puno zanimljiviji. A sada i često odem kod prijateljica u osnovnu pa stojim s njima kod vrata. I eto našla sam si puno bolje društvo. Nime ona je očito previše ljubomorna na mene jer imam prijatelje kojima je fakat stalo do mene i s njima sam dobra. A zašto? Pa eto zato jer nisam kuja i ne tračam ih već ih volim i pokazujem im koliko toliko da mi je stalo do njih. Ljubomora nas ubija. Haha pogotovo ljude poput nje -.-'. Ma nek se goni u kurac ne treba mi ona. Postoji još jedan problem. Ali o njemu neki drugi put kada malo sredim stvari sama sa sobom, kada malo dođem sebi od svega tog, kada malo dođem sebi od tog šta se tako brzo desilo. I kada mi bude jasnije kako se to desilo i zašto se desilo? Voli vas sve Bella.
P.S. Melinda hvala ti puno na onoj pomoći jučer oko ovog problema, danas se desilo slično, no eto kako si rekla da je ljubomorna na mene kao šta se vidi ne dira me više. I hvala ti. Volim te <3
- 14:21 -
Komentari (19) - Isprintaj - #
ponedjeljak, 22.03.2010.
Pisamce, znaj da te volim <3
Draga Melinda !
Ovo pišem jer ti želim reći koliko te volim i koliko mi fališ. Nemaš ni sama pojma koliko. Užasno mi fali ono naše prijateljstvo koje smo nekada imale. Fale mi kave na kojima smo visile, fale mi šetnje, zezanje i sve ostalo šta smo imale. Sada se družim površno šta bi se reklo, a meni užasno fali ono kada sam ti se povjeravala, sve one gluposti koje smo radile. Voljela bih da je sve kao prije, voljela bih da možemo opet biti onako dobre kao šta smo bile. Ne znam šta se samo odjednom desilo da se ne viđamo više onoliko koliko smo se viđale, da se ne povjeravamo jedna drugoj kao šta smo se povjeravale. Fali mi ono vrijeme kada smo otkrivale nove pjesme od bilo kojih izvođača. Nemaš pojma koliko mi značiš, nemaš pojma koliko te volim, nemaš pojma koliko mi samo fališ, koliko mi fali naš smijeh, naše gluposti, naše sve. Voljela bih da opet bude tako, ali ne znam jel bi ti to voljela. Bojim se da ću te izgubiti, a to ne želim. Ovih predivnih 12 godina stvarno nije malo i ne želim da završe nikada, želim da godine našeg prijateljsvta prolaze i da smo sretne prijateljice kao i prije. Već nekoliko dana razmišljam o tome da ovo napišem, ali nikako da otvoirm blog editor i napišem ovo, napokon sam uspijela. I najiskrenije se nadam da ćeš pročitati. Ne želim da ispadne da ti se sada nešto ulizujem ili bilo šta slično, samo ti želim pokazati koliko te volim. Nisam znala na koji način pa sam ovako. Često puta kada te pitam šta radiš il učiš il ideš na kavu, nemoj misliti da mi to smeta sam želim reć da onda nisam imala ti kako bilo šta reći pa sam ovako. U školi imamo samo po pet minuta odmor pa ti ne stignem ni sve reć pa sam odlučila na ovaj način. Nadam se da će uskoro sve biti kao prije, jer te volim i jer mi fališ i jer želim da bude kao prije. Trebam te zbog mnogih stvari, jer ti si jedina kojoj mogu sve reći, a imam ti toliko toga za reć, toliko me toga muči, a ti si jedina koja mi uvijek može pomoći, ti si jedina čije me riječi stvarno utješe, ti si jedina kojoj vjerujem, jer ti si jedina koja me stvarno zna od malih nogu, ti si jedina koja zna o meni sve al baš sve, sve moje mane i vrline. Znaj da te nitko nikada neće moć zamjeniti, možda ću nekada imati neku prijateljicu koja je dobra, ali ni jedna nije kao ti, ni jedna o meni neće znat ni jedan najsitniji detalj kao šta znaš ti i znaj da nikada ali nikada nećeš dobiti zamjenu, ja ti to obećajem. Znaj da te volim sada i zauvijek. VOLIM TE! <3
P.S. ne znam jesi li pročitala mail pa da ti kažem da imaš mail u vezi onog jučer. Nadam se da ćeš shvatit i da nećeš više misliti ono šta misliš. E i da nadam se da nije problem ovo Melinda hehe, tako mi je lakše, prešlo mi je u naviku.
- 05:54 -
nedjelja, 14.03.2010.
Sanjam te, drhtim u noći, zadnji put noćas ću doći, da budem ja na tvojim rukama!
Bliži mi se 16. rođendan. I pitam se kako je sve tako brzo prošlo? Zašto je sve tako brzo prošlo? Kao da sam jučer slavila svoj 10. rođendan i ludovala zajedno sa svojim prijateljima. Sjećam se kako je bilo lako organizirati rođendan je se sve temeljilo na to da dođu prijatelji k meni i ja normalno kupim grickalice i te gluposti i slavimo cijeli dan do 10 navečer. Ah kad se sjetim tog smijeli smo biti samo do 10, a sada nije važno do kad smo, sad je važno da dođemo čitavi doma. Iskreno fali mi to vrijeme, jako mi fali. Uopće više nisam onaj tip koji sam bila, da jedva čekam kad će rođendan, da pravim pozivnice, da pričam s prijateljima puno o tome. Uvijek izbjegavam temu rođendan, ne želim pričati o njemu.
Izgubila sam vjeru u prave prijatelje. Ja mislim da pravi prijatelji ne postoje. Jedino za kog mogu reć da je moj pravi prijatelj je moja mama. Ne znam zašto i kako, ali ona je uvijek tu kad ju trebam, sve joj mogu reć. Skroz se promijenila, počela me je razumijeti i uvijek me posluša i da mi pametan savijet. I volim šta ju imam i baš mi je drago da je to ona, a ne bilo tko drugi. I mogu reći da mi je jedna prijateljica malo bolja neg šta sam mislila da je. Glupa je i slične stvari, ali u nju čovjek stvarno može imati povjerenja, nekada zna naživcirati, ali je stvarno super po pitanju povjeravanja i slično. Ne želim reć da oni nisu postojali, o da jesu. Ali ja mislim da sam ih izgubila i tako mi i treba kad ih nisam znala čuvati. I zato sada imam kog imam. Naime sada sam počela imati više povjerenja u jednu novu prijateljicu. I stvarno mi nije žao šta imam u nju povjerenja, stvarno je super cura. I hvala joj na tome. Voli vas i ljubi Bella ;).
- 10:57 -
Komentari (10) - Isprintaj - #
nedjelja, 07.03.2010.
New Moon <3
Kasno je i trebala bih spavati, ali uopće mi se ne spava, a i moram čekati da mi koža skroz upije kremu, jer ruke su mi skroz otišle k vragu. Peku me užasno, ispucale su. Ajd da su to bar dlanovi, ali to je točno onaj dio kada napravite šaku i tim djelom udarate. Uglavnom ne ide mi biologija haha. Napokon sam pogledala Mladi mjesec. Ja sam sva u njemu. Isuse film je... predobarrrrr. Svi su govorili da je knjiga bolja i da će me film za razliku od Sumraka skroz razočarati. Nije istina uopće, mislim knjigu sam tek počela čitati, ali film me ni malo nije razočarao. Na par djelova me je rasplakao. Jednostavno je prekrasan film. Zaljubljena sam skroz u njega, i mislim da je čak puno bolji od Sumraka. Jedva čekam Pomrčinu. Sad sam sva u Sumraku :D. I ne smeta mi to xD. Jednostavno filmovi su nešto najbolje šta sam ja ikada gledala. Ne mogu opisati koliko sam sretna šta sam pogledala film. Nekada poželim da je sve kao tamo. Da sam daleko od stvarnosti i da je sve kao šta se događa Belli. Voljela bih živjeti takav život. Imati jednog vampirčića kraj sebe.
Uskoro ujakovo vjenčanje. Ajme ne mogu vjerovat da se već ženi. Falit će mi užasno kada ode u Austriju, ali šta je tu je. Mora i on jednom nać sebi sreću. I jako mi je drago da je sretan s njom, mada ja nju ne volim previše. On to sam zna, ali ja sam mu dala do znanja da ako ju on voli i poštuje i cijeni i ostalo mogu i ja, osim voljet. Jednostavno ona mi ni malo nije prirasla srcu, tako je čudna, nešto ima na njoj da ju jednostavno ne mogu zavoljet. Voljela bih da ju mogu zavoljet, ali eto. Ne znam svi ju iz obitelji vole, ona ih je jednostavno začlinila nekako, svi su doslovno zaljubljeni u nju, ne znaju šta će od sreće kad ona dolazi ili kad idu kod nje. A ja ni ne želim otići kod nje, rađe ostanem doma i tu se dosađujem, a kad dolazi isto je koda mi dolazi ne znam ti neki stranac. Znam da sam bezobrazna, i da sam đubre i slične stvari, ali nisam ja kriva šta mi se ona ni malo ne sviđa i šta mi ona nije ni malo prirasla srcu. S kim sam se god upoznala uživo od ujakovih prijatelja ili bilo kog uvijek su pričali samnom i zezali se. Ona se upoznala samnom, ali nije previše razgovarala samnom, taj dan kada je ona došla kod nas mislim u Novom sa svima je pričala, a mene ko jebe. Ja sam tamo doslovno sjedila ko drvo, i sam sam šutjela. Zašto? Haha pa naravno svi su sa svakim komunicirali sam mene nitko niš nije pito. I onda su se čudili šta sam loše volje -.-'. Bar da mi je ona koju riječ uputila kao i ostali tek na početku upoznavanja. Ma ne daj Bože. Ali eto tako je kako je. Ja znam da ju nikada neću previše voljet, al poštivat ću ju sam zbog ujaka. Ne znam zašto pišem o njoj, oprostite ako vas zamaram, ali eto moram se negdje ispucat. Idem sada. Sve vas volim i ljubim.
- 01:10 -
