subota, 29.10.2011.

Ja sam svoju sreću našla .

Napokon sam pronašla svoju sreću. Ne, ne radi se uopće o Starom. Niti želim da se radi, jer se uvijek sve vrti oko Njega. Dosta njih misli da je sada samo On moja sreća i da ne mislim na ništa osim na Njega. Ali ne, to nije istina. Sretna sam šta Ga imam, ali ima još stvari i ljudi koji me usrećuju. Ovo nije još jedan post o tome kako sam sretna šta Ga imam i kako mi fali. Pa krenimo.

Prije pet godina osnovano je kulturno umjetničko društvo na čije probe sam išla pune tri godine. U te tri godine je bilo svađa, sreće, pa skoro i tuče u koje sam uvijek ja bila umješana. Pri kraju treće godine mog dolaska na probe naljutila sam se jer su uvijek mene tužili i ja sam više manje bila kriva za svađe. Pamtili su me po tome da se svađam, ali i ja sam se smirila, samo to nisu vidjeli. Nisu me izbacivali iz koreografije za nastp, ali su mi srali kada bi pogriješila jer sam bila među boljima, ali sam tada bila u nekim problemima vezanim za školu, pa me boljea briga hoću li pogriješiti ili dobro odigrati na nastupu. Na jednoj probi sam im rekla da ih napuštam na neodređeno vrijeme, ali oni su se samo nasmijali i rekli nema šanse. Da ja bez njih ne mogu. Mama mi je ove dvije godine dolazila s pričom da im falim i da još uvijek ne mogu vjerovati da sam ja to doista ozbiljno mislila. Ja sam samo psovala i govorila da me puste na miru i da me ne spominju više. Ali može biti da im to nije prenesla. Ma ni nema veze. Sada je to nebitno. I tako su jedan dan oni imali nastup u mome gradu za dan grada. Bila je subota, a moji me nisu pustili u grad. Naime nastup je bio oko 5 ili 6. Pa sam ih gledala. Kasnije je jedna prijateljica nagovorila moju mamu da me pusti u grad, pa je i tata popustio kada sam ga nazvala. Tako smo se zabavljali u gradu i prijateljica me pitala: "Zašto ne bi opet krenula na folklor? Vidiš da je sada sve bolje! Manje se svađamo, nitko više nikom ne sere kada netko pogriješi! Ne budi luda, kreni s nama!" Moj odgovor je bio: "Ne znam, ne vjerujem da ću se vratit!" I tako su dani prolazili, pala sam razred i mama je zaprijetila da moram na folklor ako želim subotom van i ići u Bosnu. A ništa prek one stvari sam pristala i u početku me živciralo sve. Kada bi vježbali novu koreografiju ja bi im rekla il da ne znam osnovne korake, il da me nešto boli. Ali jedan dan kada sam vidjela prijateljicu kako ona to savršeno igra, nešto je zatitralo u meni i od jednom sam dobila volju i želju da igram s njima, da sam opet dio njih kao šta sam prije bila. Pozvali su me da nastupam, ali bilo mi je glupo jer sam tek došla, a i nisam bila sigurna u to da dobro znam korake, mada sam znala jer sam i prije igrala to. Nagovarali su me, ali ja sam samo pristala da idem s njima i ništa više. Sada je to drugačije, svaki nastup koji dolazi ja sam na njemu, ali ne kao gledateljm već kao dio KUD-a, kao igrač. Svoju sam sreću našla baš u tom folkloru. Mnogi me sprdaju za to, ali jne dira me to. Da idem na folklor, i ne, nije me sram zbog tog! Jer život je ples.
Voli vas i ljubi Amy. :* <3

- 14:01 -

Komentari (8) - Isprintaj - #

srijeda, 26.10.2011.

Ipak je sve dobro ispalo :)

Ne znam više ni sama šta da radim. Stalno mu govorim da prestane sa zabludama i glupostima i da nema pojma tko je Stari. Ne zna ni jednu jedinu sitnicu o njemu, a ide suditi o njemu. Samo malo, tko je tu lud. Ja sam mislila da mi je prijatelj pa da mu se mogu povjeriti, da bi on na to reagirao, a kad ćete prekinuti. Ja sam ga samo pogledala i promjenila temu. Otišli smo kući, javio mi se na face-u i pitao je li sa mnom i Starim sve u redu, taman sam se ponadala da se opametio i da mu je ipak stalo do moje sreće, ja sam rekla da sada je, na šta je on odgovorio: " A nećete prekinuti?" Poludjela sam. Tu sam mu rekla da odjebe od mene, ali oprostila sam mu jer ga volim neopisivo. Je da ga volim samo kao najboljeg prijatelja, ali volim ga jako. Ali samo kao prijatelja, ništa više. Očito je i logično da on mene ne gleda tako. Jer sam to pokazuje. Ja više ne znam šta da radim. Kažem mu da mi ne piše koje kakve gluposti po zidu, jer sam budala pa sam mu rekla za mene i Starog, a nisam smjela. I onda piše ne bi li on šta skužio. Samo malo, pa debilu ne želim zbog tebe svađe s njim. Ne, ja to ne želim i neću dozvoliti. Šta misli da ću ja tako olako otić od njega? I da sada se opet počeo javljati, i kad krenem s fejsa, zadrži me. Ali eto neću se rano veseliti. I mama je počela bit glupa, ja ne vjerujem, oke ona ne zna za mene i Starog, niti više želim da zna. Ne znam koji je s njom. Prvo, a boli me briga i da jeste zajedno, a sada ma nemoj s njim ovo ono. Ma goni se lagano. Šta te briga s kim sam ja s kim nisam.

Ne znam i dalje jel mama namjerno rekla to ili je stvarno mislila nešto zabirjala. Naime radi se o tome, da smo Stari i ja skoro postali rod. Mama me toliko u to uvjerila. Nisam mogla vjerovati, on normalno kao svaki muškarac to okrene na neku sprdačinu, a meni Bogami nije bilo svejedno. I tako smo na jedan dan bili rođaci, čak. I nazvala sam baku, ona nije mogla vjerovati. Jer i njoj je to prvi glas kao i meni i Starom. Jel moja mama nešto zamjenila ili je moja mama izmislila ja i dalje ne znam. Mada opet ne vjerujem da bi baš ovakvo što izmislila. Toliko blentava nije. Mada je sada to meni i Starom preraslo u sprdačinu. Prvo mi nije bilo svejedno i došlo mi je da vrištim, jer da smo rod. Pa nemam ja šta više tražiti s njim. Ali jako mi je drago da to nije istina. I da je sada sve u redu. I sada mi je srce na mjestu. Živjela baka. I jedva čekam da vidim facu prijatelja kada mu kažem da cvjetaju ruže i da mi nije rođak. Da bezobrazna sam, ali nije ni on ništa bolji od mene. I neka mu je tako kako je. Potpuno mi se zgadio. I ja uvijek mislim za krive osobe da su mi prijatelji.

Idem sada. Puse od Amy. <3

- 09:09 -

Komentari (4) - Isprintaj - #

utorak, 18.10.2011.

Svakog si jutra bolje nego sutra

Nekako mi se čini kao da je sve krenulo prema smjeru prema kojem ne bi trebalo. Iskreno bojim se, jako se bojim. Nedavno sam bila u Bosni i sve je bilo super. Sve je bilo lijepo. Bila sam sretna s njim vani. Došla sam doma, i nekako se sve promijenilo. Ne čujemo se više često, i kad se čujemo više nije onako zanimljivo kako je bilo. Imam neki osjećaj kao da to više nije ono što je bilo. Jel se on hladi možda? Jel on možda ima neku kojoj sada piše one divne porukice? Jel on bezvoljan u zadnje vrijeme? Iskreno se nadam da će i ovo ubrzo proći. Ne želim da se desi da sam ga izgubila. Ja znam da smo mi na udaljenosti, ali opet, ne, ne želim ni pomisliti da sam ga izgubila. S njim provedem najljepše vrijeme koje mogu s nekim provesti. On mi uljepša dan, on popravi moj dan, on pretvori goraz u savršen dan. Bilo mi je tako lijepo s njim onu subotu kada sam bila u Bosni, ali što se sada događa? Jesam ja možda jedna od osoba koja se samo previše boji svega toga ili? Ne želim se previše zamarati s ovim, ali uvijek mi je to na pameti. Na trenutak se zabavim s prijateljima, zaboravim na sve, ali onda opet sve ispočetka. Voljela bih da smo si bliže i da se možemo češće vidjeti, ali ipak stvarnost je takva kakva je. Nismo si bliže. Fali mi jako. Ali ne pokazujem to nikome, niti imam namjeru, iskreno ne želim da više itko zna kako se osjećam tko mi fali, a tko ne. Nije to ni važno. Ja samo želim da opet bude sve kao prije i da se ja ne grizem i mislim da ću ga izgubiti.

U zadnje vrijeme mi je moj inače najbolji prijatelj, mada ne bi više to mogla reć za njega previše, počeo dizati tlak. Idu mi na živce njegovi ljubomorni ispadi. Da, ljubomorni, osjetim to. Možda glupa jesam, ali toliko nisam. Naime, pitao me za Starog, tko je, šta je, od kud je, kak je, zaš je, itd. Ja sam mu rekla jer mi je najbolji prijatelj, prvo kada sam mu rekla taj dan nije nikako vjerovao, mislio je da se zajebavam, a onda je sutradan skužio da se ne zajebavam. Počeo je vrijeđati Starog, mada ni nema pojma kakva je osoba niti išta. Počeo je govoriti da je starac. Zašto? Zato što ima 20 godina, a mi 17? Ma molim te. Uglavnom, takve stvari je počeo govoriti. Uvijek ispituje za njega, ja budala odgovorim i on počne svoje spike i vrijeđanje. Stvarno mi ide polako na živce. Ako si ljubomoran, koji kurac pitaš za njega? Nije mi jasno nikako. Mislila sam da mi je najbolji prijatelj i da će biti sretan zajedno sa mnom ma kakav god da Stari bio, ali on je dokazao da ipak nije onaj prijatelj kojim sam ga smatrala, i da mog najboljeg prijatelja nikada nitko neće zamjeniti.

Ne znam šta bi vam više pisala. To je to za sada. Vaša Amy. :*

- 16:01 -

Komentari (6) - Isprintaj - #

petak, 07.10.2011.

Sreća? :D

Baš i kako sam rekla. Trebat će mjesec dana da se koliko toliko uklopim u novu okolinu i da me koliko toliko prihvate. I eto sada pomalo imam nekih razgovora s nekim osobama iz razreda, sa nekima se sprdam, za sada još nema nikakvih svađa. Nije da su najnormalniji, ali eto moj su novi razred. Neki su mi simpatični neki manje simpatični. Čak se našo i jedan zgodan tu, da hrvač je xD. U svakom slučaju sada je napokon sve u redu i jako mi je drago zbog toga.

U zadnja dva tjedna se puno toga izdešavalo. Opet sam saznala nešto novo o sebi. Čak se ponekada i divim samoj sebi. Dakle sada se drogiram jakim drogama, a da to ni ne znam. Eto sada znam. A zbog te informacije bi trebala uskoro i na test droge. Mami nije svejedno kao ni baki, tako da ne gine mi test. Ali naravno mene nije strah testa, jer ja sam ta koja zna istinu i koja zna jel se drogiram ili ne. A moj blesavi bratić može farbat oblake kome hoće. Kad im svima bacim nalaze testa na stol nek se onda zapitaju tko laže, a tko priča istinu. Uopće me više nije briga. No neda mi se zamarati s time. Počela sam se ponositi sama sa sobom, ali neću se previše veseliti. Ne smijem. U školi mi je za sada super krenulo. Njemački mi je krenuo. I zbog tog sam jako sretna. I sada napokon mogu reći da volim njemački i da ga želim naučiti. Imam pomoć roditelja, ujaka, ujne. Divno, zar ne? Čak sam počela pratit seriju koju sam pratila kada sam bila mala, moja najdraža Inspektor Rex. Em mi je taj pas drag, em mi je glavni glumac drag, em mi je sama serija po sebi draga i zanimljiva. Uvijek se da logički zaključiti što će se desiti, dobro nekada čak i ne, ali meni je i dalje super zanimljiva i zaljubljena sam u seriju do ušiju.

I napokon je svanuo dan da i ja odem u Bosnu. Danas je to taj dan, sretna sam, čak i presretna. Napokon ću vidjeti Starog. Mada opet, ujak javlja kako su tek krenuli, a trebali su krenuti u dva. Baš i ne vjerujem da bi iz Austrije krenuli u pola sedam i bili u Bosni tek oko deset. Nikako mi to ne ide u glavu. Želim da što prije dođu i da što prije odemo u Bosnu i da sam što prije tamo. Samo me tog strah da se ne zajebavaju da su tek krenuli. Bilo bi to lijepo od njih, jel, da se zajebavaju.

Ne znam šta bi vam pisala, htjela sam se samo javiti da znate da sam živa :). I da ono u prošlom postu kada sam spominjala Starog pomalo je došlo do nekih zabuna. Stari nije moj tata, Stari je dečko :P