Pregled posta

Adresa bloga: https://blog.dnevnik.hr/dalekosi

Marketing

Sreća? :D

Baš i kako sam rekla. Trebat će mjesec dana da se koliko toliko uklopim u novu okolinu i da me koliko toliko prihvate. I eto sada pomalo imam nekih razgovora s nekim osobama iz razreda, sa nekima se sprdam, za sada još nema nikakvih svađa. Nije da su najnormalniji, ali eto moj su novi razred. Neki su mi simpatični neki manje simpatični. Čak se našo i jedan zgodan tu, da hrvač je xD. U svakom slučaju sada je napokon sve u redu i jako mi je drago zbog toga.

U zadnja dva tjedna se puno toga izdešavalo. Opet sam saznala nešto novo o sebi. Čak se ponekada i divim samoj sebi. Dakle sada se drogiram jakim drogama, a da to ni ne znam. Eto sada znam. A zbog te informacije bi trebala uskoro i na test droge. Mami nije svejedno kao ni baki, tako da ne gine mi test. Ali naravno mene nije strah testa, jer ja sam ta koja zna istinu i koja zna jel se drogiram ili ne. A moj blesavi bratić može farbat oblake kome hoće. Kad im svima bacim nalaze testa na stol nek se onda zapitaju tko laže, a tko priča istinu. Uopće me više nije briga. No neda mi se zamarati s time. Počela sam se ponositi sama sa sobom, ali neću se previše veseliti. Ne smijem. U školi mi je za sada super krenulo. Njemački mi je krenuo. I zbog tog sam jako sretna. I sada napokon mogu reći da volim njemački i da ga želim naučiti. Imam pomoć roditelja, ujaka, ujne. Divno, zar ne? Čak sam počela pratit seriju koju sam pratila kada sam bila mala, moja najdraža Inspektor Rex. Em mi je taj pas drag, em mi je glavni glumac drag, em mi je sama serija po sebi draga i zanimljiva. Uvijek se da logički zaključiti što će se desiti, dobro nekada čak i ne, ali meni je i dalje super zanimljiva i zaljubljena sam u seriju do ušiju.

Photobucket

I napokon je svanuo dan da i ja odem u Bosnu. Danas je to taj dan, sretna sam, čak i presretna. Napokon ću vidjeti Starog. Mada opet, ujak javlja kako su tek krenuli, a trebali su krenuti u dva. Baš i ne vjerujem da bi iz Austrije krenuli u pola sedam i bili u Bosni tek oko deset. Nikako mi to ne ide u glavu. Želim da što prije dođu i da što prije odemo u Bosnu i da sam što prije tamo. Samo me tog strah da se ne zajebavaju da su tek krenuli. Bilo bi to lijepo od njih, jel, da se zajebavaju.

Ne znam šta bi vam pisala, htjela sam se samo javiti da znate da sam živa :). I da ono u prošlom postu kada sam spominjala Starog pomalo je došlo do nekih zabuna. Stari nije moj tata, Stari je dečko :P

Post je objavljen 07.10.2011. u 18:41 sati.