petak, 16.09.2011.
Hvala što postojiš ;)
I dalje pričaš o meni, ali sada me želiš posvađat s bakom. Pa da onda definitivno nemam kod koga doć u Bosnu. Ali mislim da to dalje neće ići tako. Ne dira me šta pričaš. U stvari ma kog ja lažem, dira me. Jer ne znam čime sam to zaslužila. Najgore od svega je što zdravstveno patim zbog tebe. Svaki dan muku mučim s želucem, kjukam se tabletama i čajevima, jedva dišem, jedva sjedim, jedina stvar koja mi paše je ležanje, a na koju foru da ja u školi ležim. Zbog tebe imam problema s mamom i tatom, žalim se da ne mogu spavati jer je doista istina i onda misle da je to zbog face-a. Ne nije zbog face-a. Na face-u sam upravo zato što mi se neda ništa drugo raditi, tj. nemam šta drugo raditi. Ovako legnem i uzmem laptop i lijepo sam na face-u i čujem se sa Starim (inače on i ja se međusobno zovemo stari i stara jer nam to smeta pa idemo živcirati jedno drugo, ah to je ljubav hahahaha). I dalje mi nisi jasan, zar me toliko mrziš, zar toliko imaš nešto protiv mene? Šta sam ti doista napravila? Ne, ne mogu ja više ovako. Pa jebote led živu ćeš me strpat u grob. Zar ima nešto da sam ti napravila. Jel ti možda smeta što puno više vremena provedem sa Starim neg stobom? Jel u tom problem? Mislim sve i da je, to se ne može promijeniti, jer sjeti se koliko si me samo puta sjebo zbog svog najboljeg prijatelja. Viđaš ga svaki dan, a mene u par mjeseci jednom i onda ti je on važniji. Pa šta ti fali da nekada pozoveš na kavu? Ali ti si takav uvijek ti je taj dečko bio draži od mene i neka je nije me briga. I meni je sada Stari draži od tebe. Toliko da budemo jasni. On bar o meni ne priča kao ti. Da, je, mogao se pohvaliti kako me jebo onu noć kod škole kada smo bili sami, ali nije, nit se hvalio s time, nit me jebo, a mogao je napričati, jer bili su kasni sati, a on i ja smo bili sami. Pokazao je kakav je. Jer da je to rekao, sigurna sam da bi mi svi dolazili i ispitivali me jel to istina. Mogao je svašta napričati da se izdešavalo ta tri tjedna dok sam bila kod vas, ali nije. On nije kao ti. I od sada pa na dalje On će mi biti draži od tebe. Znaj da će imati više moje pažnje od tebe. Za mene si ti sada mrtv. Nema te. Meni je žao kada ja to moram tako reći i napisati za bratića koji je bio moje sve, kojeg sam voljela više od sebe, za kojeg bi ja život svoj dala. A ti tako? Fuj gadiš mi se. Istina je, fali mi naše dopisivanje i odbrojavanje dana kada ću doći kod vas, ali jebiga tog više nema. Sada imam nekog drugog s kim ću odbrojavat dane i kome ću ubiti i javiti da dolazim osim baki. Od sada nećeš znati ni kada dolazim. Ako se sretnemo ok, ako se ne sretnemo opet ok. Ne želim ti prebacivati, ali samo malo, dala sam ti toliko svojih stvari, toliko sam suza prolila da bi došla k tebi u BiH kada ti se sprdne i ti tako. Naravno meni je odgovaralo da dođem u BiH jer znaš da ju obožavam, ali mislim tako mi vraćaš. Oprosti ali jesi ti možda ljubomoran na Starog jer ima puno više moje pažnje nego ti? Zar je istina ono kada si rekao da mi nećeš dozvoliti da si nađem dečka kod vas, već mogu samo u svom gradu? Očito je. Pa da, logično gledano, ljubomoran si. Mogao si odmah reći da ti fali moje pažnje, da ti ja falim i slično, pa bi se to riješilo. Ali ne možeš ni biti šupak i reć da te Stari i ja nismo zvali da ideš s nama na kavu. Ti si uvijek morao obavljati „važan posao“ u gradu s najboljim prijateljem. Molim te, a koji je to važan posao? A da, pa uplatit listić u kladionici i otić na kavu. U pičku materinu, kao da mi ne idem u kafić u koji vi idete. Vi i vaši važni poslovi. Jako sam ti zahvalna za onaj dan kada si me spasio od one ludnice kod bake. Za to sam ti zahvalana kao nikome nikada u životu, ali ovo me dotuklo. Ne želim se ponavljati koliko me dotuklo, u vezi jel zdravstvenih problema. Iskreno osjećam se nemoćno. Ja više ne znam kako da opišem tu bol. Ta bol ide od glave, pa kroz sinuse, pa malo uši, pa onda malo srce, pa malo pluća i onda dolazi do želuca. Ali zar ja mlada moram zbog tebe ostat bez i jednog živca? Zar ja zbog tebe mlada moram počet pit tablete ne znam ti ni ja kakve? Zar ja moram mlada zbog tebe počet hodati po ambulantama doktora i ić ne znam ti ni ja na koje pretrage? Zar moram? Mislila sam da mi je onaj bratić šupak jer se ponašao kao zadnje govno, ali nisi ništa bolji od njega. Zar ja mogu reć samo za jednog bratića da je fer i korektan? Zar ja se ja mogu samo s jednim bratićem hvalisati? Pogledajte koliko ste nisko pali. Pogledaj koliko si ti nisko pao. Šta je ovaj bratić bolji od tebe? Čak se i manje družim s njim. Ali uvijek je stao na moju stranu, i nisam toliko toga učinila za njega koliko sam za tebe. A vidiš uvijek je na mojoj strani i štiti me. I uvijek priča lijepo pazi LIJEPO o meni, ne kao ti. I hvala mu. Bar se on pokazao kakav je i da je pravi bratić. Nadam se da će ova ludnica uskoro prestat. Ne mogu se nositi s tolikim bolovima, em duševnim em fizičkim em ovakvim em onakvim. Previše je to za mene.
Stari, šta se tiče tebe. Fališ mi ja ti ne mogu opisati koliko. Znam da smo ti i ja završili od jednom zajedno, i to smo zabrijali jednu noć, i sutradan. Ali nije da mi toliko fališ zbog tog. Ne moramo mi stalno skakati jedno po drugom. Fališ mi zbog tog što mi više nema tko ispuniti dan kao ti. One naše kave. Ono naše glupiranje i maltretiranje konobara i sve i jedne osobe koja nam se kasnije pridruži. Fale mi naši večernji izlasci kada dođu naše buduće komšije pa se s njima sprdamo kako će se njihova i naša djeca zvat. Kako će njihova i naša djeca biti u vezi. Kako će te ti i njen muž raditi, a ona i ja čuvati djecu. Sve mi to fali. Ali najviše mi ti fališ. Znaš, fali mi tvoj osmjeh, jer nitko nema osmjeh kao ti. Fali mi tvoj glas, jer nitko nema glas kao ti. Fali mi tvoj zagrljaj, jer nitko nema zagrljaj kao ti. Fale mi tvoje gluposti jer nitko ne valja gluposti kao ti. Znaš čak mi fale tvoje žute minute. Nije da su to kod tebe minute. Iskreno te tvoje mane jesu nekada naporne, ali znaj da su meni predrage da bi bile naporne. Fali mi tvoj pogled, tvoje miganje, ma čak mi i ono bzzz fali. Koliko god da me znalo iritirati fali mi. Znaš Stari ja tebi jesam poslala pjesmu u kojoj se radi o tome kako mi nedostaješ. Ali ne može ona toliko opisati koliko ti meni nedostaješ. Znaš čudno je to kada krenem u školu i okrenem se na bilo koju stranu, a znam da od nikud ne možeš naić. Čudno je to kada se dopisujemo i napišeš da ideš van i da ćeš se vratit u toliko i toliko. Svaka čast često si točan, ali nije mi čudno zbog tog što mi se javljaš, već mi je čudno zbog tog što ne možeš reć da idem s tobom jer si ti u jednom gradu, a ja u drugom, ti si u jednoj državi, a ja u drugoj. Čudan je dan bez tebe. I nadam se da će ovih tjedan dana brzo proć da se napokon vidimo. Stari i znaj da mi jako paše šta nitko ne zna za nas u tvom gradu, jer me jako iritiraju ljudi u tvom gradu. Ja sam mislila da s njima mogu imati noramalan prijateljski odnos, za šta si mi tvrdio da je ne moguće, ali nisam te slušala. I sada sam se uvjerila. Kada se najmanje nadaš zabiju ti nož u leđa. Ali nije mene briga za njima, mene je briga za Tobom, meni je važno da imam Tebe. Oni su potpuno NEBITI, FAKE i SMARAJU! I hvala ti puno šta ne vjeruješ mom blentavom bratiću, bilo bi logično da vjeruješ njemu jer ga puno dulje znaš od mene, ali vjeruješ meni kao šta si i sam rekao. I hvala ti na tome. I sam znaš kakva sam. U ova tri tjedna sam ti dokazala kakva sam. I sam znaš da nisam jedna od onih koja brine o svakoj dlaci na glavi, o tome kako imam kriv nos, kako mi je jedna obrva deblja ili jedna tanja. Hvala ti na svemu. Ti nešto najbolje što mi se u životu desilo. I oprosti šta sam mislila da si antipatičan, takav si prvi dojam ostavio. I jako mi je drago da si taj dojam promjenio. Jer uvijek si bio tu kada mi je netko trebao. Uvijek si vratio osmjeh na moje lice. Nitko nije kao ti. Nitko to ne može. Ali ne, ne želim ti to napisati. Jer bojim se da ćeš pomisliti kao neki dečki da imaš svu moć, pa da me možeš oko malog prsta. Iskreno ostat ću svoja, tu na zemlji, neću poletjeti u nikakve oblake i dalje želim imati svoje JA. I znaj Stari da si prirastao mome srcu i da si nešto najbolje u mom životu.
Voli vas i ljubi sve Amy :* <3
- 10:13 -
Komentari (11) - Isprintaj - #