nedjelja, 04.09.2011.

Nema šanse ni Njemac ni Danac, mene ljubi samo moj Bosanac .

Raspored je šugav, od novog razreda mi se sere i to je sve. Uopće mi se neda o tome.

Mislila sam prije napisati post, ali nisam imala volje. U jednom trenutku sam mislila da su mi sve lađe potunole. Mislila sam da se ohladio i da je to to. Da neće ničeg biti, da ga već polako boli kurac za mene, da ga ne zanimam. Da je našao drugu. Iskreno ispočetka sam ga gledala kao prijatelja, ali kasnije kroz sve te zajebancije, šale i ostalo, počelo se dešavati da ga gledam više od prijatelja. To nisam nikome rekla, htjela sam zadržati. Ljudi su počeli sumnjati u nas jer smo svaki dan bili na kavi zajedno, možda je zato prestao ispitivati da idemo na kavu i van. Već je prijateljica uvijek zvala. I naravno ja sam zaključila da je sve gotovo, da nema više ničega. I onda od jednom opet počinje zvat na kave, opet idemo svaki dan po dva puta van. I meni nije ništa jasno. Opet smo počeli pričati kako smo zaručeni, kako ćemo imati djecu, kako će nam jedna cura i njen dečko biti komšije. Kako će njihova djeca biti u vezi s našom i ostale gluposti. Ja sam se samo smijala i opet sam bila sretna, ali sam i dalje mislila da se samo sprda i da to nije to, i da on osjeća nešto prema nekoj drugoj curi. I tako su prolazili dani. U petak smo svi ekipno izašli on i ja smo pričali i shvatili od jednom da nema nikog. Nije nam bilo jasno kada su otišli. Možda smo se i nesvjesno s njima pozdravili, ali smo i dalje nastavili biti u svom filmu. Ušli smo u kafić, jer sam se ja bojala sjediti na terasi zbog sjevanja. Popili smo svoje pive i onda je njemu palo na pamet da odemo do benzinske po još dvije pive. Krenuli smo na benzinsku i od jednom je počela padati kiša. Pretrčali smo most, jako dug most ja sam se umorila ko konj. Kupili smo pive i odlučili smo da idemo sjest kod škole i popit to. Sjedili smo kod škole i prvo normalno pričali. On mi je odvraćao pažnju od sijevanja i grmljavine jer sam mu rekla da se toga bojim. Jedina osoba koja je to učinila i jako sam mu zahvalna na tome. I onda smo se počeli sprdati, on je mene grizao, ja sam njega udarala. I u jednom trenutku kada sam mu išla vratit da ga ugrizem za vrat uhvatio me samo od jednom okrenuo glavu prema meni i poljubio me. Ja sam se iznenadila. On me pogledao i samo se nasmješio, ja sam mu uzvratila osmjehom i onda smo se nastavili ljubiti. Od jednom mu je zazvonio mobitel i rekao je samo u redu sad ćemo kući i pitao me jel mi pada na pamet koliko bi moglo biti sati, ja naravno nisam imala pojma on je samo rekao pola 2. A ja sam trebala biti u kući u 12. Pa si možete misliti što se desilo. Krenuli smo kući i on me pitao jesu mi ono mama i baka (žene koje su nailazile) ja sam rekla da nema šanse jer one sada spavaju, i on me samo povukao iza jednog grmlja i poljubio i rekao da se možda vidimo sutra jer je pitanje zbog moje mame. I da, to su bile moja mama i baka. Ali sutradan sam s tatom sredila da odem s bratom na kavu, i on je bio tamo. Ja sam došla pozdravila se prvo s jednim čovjekom koji je sjedio s njim i onda s njim. Samo smo se smijali i pričali neke gluposti. Onda me je konobar kasnije zamolio da mu odem uplatit listić u kladionicu on je išao sa mnom. Ja sam samo mislila da njega boli briga za tim. Da mu to ništa ne znači, ali onda kada smo krenuli nazad prema kafiću. Stao je, pogledao me i poljubio me. Nije bilo sretnije osobe od mene. Osjećala sam se najsretnijom curom na svijetu. Dogovorili smo se da nitko ne zna za nas da bi duže trajalo. Meni to čak i paše. Lijepo je kada ispitujemo jedno drugo jel ovaj pito jel onaj pito, jel ovaj sumnja jel onaj sumnja i onda se smijemo jer ništa ne sumnjaju. U tom trenutku sam najmanje očekivala da će me poljubiti, i doista stvari koje ne očekuješ najljepše su.

On je dečko koji nije previše ni lijep ni zgodan. Ali njegov karakter ga proljepša. Njegov karakter ga čini najljepšom osobom na svijetu koju ja znam. A ne vjerujem da može toliko glumiti da je dobar, čak ni meni to toliko ne ide. I da radi se o dečku iz prošlog posta. Mislila sam da nikada neću imati ništa s njim, i da doista je poseban, i potrudit ću se da ga ne izgubim tako lako. Ako treba potući ću se s onom kujom oko njega, ali neće ga imati :). Jako sam sretna, voli vas sve Amy.