subota, 12.12.2009.
Ah ta zaljubljenost :) <3
I sama se sjećam svojih riječi kada sam se jednom istresla na frendicu jer je bila dosadna da sam zaljubljena u Njega. Ovako je to bilo: "Ja NISAM zaljubljena u Njega, niti ću to ikada biti. Ja mrzim biti zaljubljena, On mi se SAMO sviđa!" Te riječi sam toliko naglasila. I sada mi je pomalo žao šta sam joj to tako rekla kad je bila u pravu da ću se kad tad zaljubiti u Njega. I jesam zaljubila sam se. Mislim da mi je trebalo dugo da se zaljubim, a i nije mi to baš i bila namjera. Ali meni to ne smeta. Jer ja sam toliko sretna kada sam zaljubljena. Mene ništa ne može naljutit. Sitnice me čine sretnom, čak me i moj razred usrećuje. Šta je jako čudno jer su me oni prije samo živcirali. I uvijek bi im nekako spustila zbog nečeg šta mi smeta ili se posvađala zbog tog. Sad kad mi kažu nešto, a da mi to smeta sam se nasmijem i okrenem i onda oni onak čudno gledaju. Najlijepše je kada si zaljubljen, onda si najsretniji i ne dira te ništa, ali baš ništa.
Osjećam se kao malo djete, jednostavno taj osjećaj zaljubljenosti je ne opisiv. Ja najiskrenije ne znam jesam li ja zaljubljena u pravu osobu. Mislim da znate na šta mislim, ali ja sam sretna šta sam zaljubljena. Do prije mjesec dana sam se bojala pomisliti da sam zaljubljena, a sada sam toliko sretna i pitam se zašto sam bila toliko glupa i pitala se uopće zaš bi se zaljubila kad mi se može samo sviđati. Bit ću iskrena, ja bih voljela da od ovog nešto bude, ali kad ja imam te strahove odbijanja i mislim da ću ipak morat pričekat intervju s Njim haha. Ne znam jesam li spominjala ali ja sam jedna od odabranih koja mora raditi intervju s Njim. Prvo sam se osjećala čudno i to mi je bilo glupo. Ali sad mi je to ok, jer možda je čak i to nešto s čime me može zamjetiti s čime mu mogu prići.
Ne želim da mi se ponovo desi ono šta mi se desilo na početku godine. Ne želim se ponovo tako osjećati, ali ja se jednostavno bojim da će opet biti tako i imam takav glupi osjećaj. Ne znam zašto. Ali jednostavno se bojim odbijanja i bojim se da će me to previše pogoditi. Mislim da će me previše dirnuti kao i prije. Ja samo sjedim i gledam, ne želim mu prići, a imam toliko prilika. Ne želim jednostavno jer mene je strah, a osim tog ne znam jednostavno se ustručavam. Nikada se ne zna koji će biti odogovr i zato ne želim.
Idem nastaviti biti sretna dok mogu. Puse svima od Del Blaine.
- 16:36 -
