četvrtak, 04.08.2011.

Hej ne znanče, stranče, ne gledaj me tako :$

Ušao je u meni najdraži kafić, nisam ga ni primjetila. Stao je za stol s dečkima koji su pjevali, plesali, pili, uživali, radili pomalo problema.
Skužila sam ga,pitala sam bratića jel to taj dečko za kojeg mislim da je. Na što je on reko: "Da je to je taj dečko!" Ostala sam škorana,
nisam mogla vjerovat. Samoj sam sebi govorila, ne to nije taj dečko, zamjenili smo ga. Ali ne nismo ga zamjenili, to je bio on. Sada slijedi priča
kako smo se on i ja upoznali i zašto sam ja ostala šokirana.

Upoznala sam ga na jedan čudan način. Meni da, jer on je bio balavac moji godina, a ujak i prijatelji su bili dečki od 18 pa nadalje, meni
je bilo čudno da se on s njima druži. Ali to je nebitno sada. Bio je niži od mene, i to dosta, bila sam među najvišima tada. Bio je jako
bucmast, a ja sam bila mršava ko grana. Oboje smo bili 8. razred. Tada sam svaki vikend bila u Bosni. I on je jedan vikend bio kada su počeli
praznici. Poslje utakmice koju su dečki igrali kada bi skupili novce i dali domaru da budu u dvorani 2 sata. Otišli smo kod prijatelja u dvorište,
a on kući s olakšanjem sam odahnula. Dečki su igrali poker, ja sam se smijala jer su se glupirali, a jedan je dečko stalno gledao mene i migao mi,
pričao sa mnom, nudio me cigarama, a ja sam posramljeno govorila da ne pušim. Barem tada nisam pušila koliko sada pušim. U tom trenutku mi se taj
dečko počeo sviđati. On je najbolji prijatelj od ovog niskog. Okej dat ćemo im imena x i y da se ne pogubim ja, kao ni vi. Dakle x je mali niski,
a y je dečko koji je stalno pričao sa mnom. Dakle y je najbolji prijatelj dečku x. Ja sam mislila super, ovaj dečko će biti moj, još je i zgodan.
Ali onda smo došli ujak i ja doma. I sjeli pričati. Oke ovo nikome nisam ispričala. Ujak je rekao:"Da, očiti ste, vidio sam kako se ti i y gledate!"
Ja:"Ma daj ne budali, nije istina, ne gledamo se on i ja. Mi smo prijatelji i to ćemo ostat!"
Ujak:"Gledaj nije me briga jeste li prijatelji ili niste, oćete biti samo prijatelji ili nešto više, ali nemoj pokvariti jedno prijateljstvo!"
Ja:"Ma o čem ti pričaš? Šta briješ ti? Kakvo prijateljstvo?" Pitala sam sva razočarana.
Ujak:"X i y su najbolji prijatelji. Ja sam siguran da se vi gledate, nisam lud. Ali nemoj im pokvariti prijateljstvo. Znam kako je ti kada se raspadne
prijateljstvo zbog jedne cure!"
Ja:"Ali on i ja se ne gledamo, nije istina, nemoj to misliti. Ali u redu neka si me upozorio. Šta si ti rekao osobi x?" U tom trenutku sam skoro
zaplakala.
Ujak:"Da ni u snu ne misli da ćeš imati nešto s njime, da te ni ne sanja!"
Ja (knedla je u grlu):"Dobro si mu rekao. On mi je neki sav ružan i antipatičan!"
Ujak:"Rekao sam ja i osobi y da te ne sanja i objasnio u čem je stvar, ali očito ni njega to ne dira kao ni tebe!"
Ja:"A kako sam ja mogla znati? Sada si mi rekao zašto si bio čudan vani i što se desilo i tko je šta rekao sa strane i kako je tko reagirato!"
Dakle bili su u svlačionici kojoj ja nisam smjela ni prismrditi jer su se presvlačili i tuširali. Sama sam sjedila vani. Y je prvi izašao i pričao
sa mnom. I onda kada mi je ujak rekao stvari u vezi osobe x bilo mi je jasno zašto me nije htio pozdraviti i zašto je hladno pozdravio osobu y. Bilo
mi je kasnije žao, a osoba y se nikako nije htjela smiriti. Morala sam to nekako srediti. Ja sam manje pričala s njime, manje sam mu se smiješila, ali
duboko u sebi sam bila tužna zbog toga. Kada ne bi bilo osobe x u Bosni onda sam normalno pričala s osobom y. Jednom me je osoba y krenula pitat u čem
je problem, ali nisam stigla odgovoriti jer je ujak naišao. A ja sam ostala fer i nisam uništila prijateljstvo. Osoba y je našla curu, pa čak moju imenjakinju,
a ja sam tugovala i ostala slomljena, ali krenula sam dalje nije jedini. U mom životu se svašta izdešavalo, zaljubila sam se ponovo, on mi se zgadio jer
je postao antipatičan, odvratan, sada čak i ne pozdravi. A osoba x. Ovako je to bilo.

Dakle ušao je u kafić i sve se ono desilo. Bratić i ja smo sjedili i porazgovarali kako ja osobu x znam. Nešto mi je pričao, a ja nisam mogla skinuti pogeld s njega,
bratićev prijatelj je otišao negdje kod neke cure, a on je ne bitan. Osoba x je malo plesala, sprdala se s prijateljima, i onda je skužio mog bratića.
Došao je do njega i popričali su malo, a ja. Ja sam i dalje šokirana buljila u njega. on me je pogledao, ja sam samo skrenula pogled i onda je bratić
toliko glasno pitao da sam i ja čula, a muzika je bila ekstra glasna: "Jel znaš ovu curu?"
X: pružio je ruku i rekao ime
Ja: pružila sam ruku i rekla ime
X:"Iskreno poznato mi je to ime!"
Ja:"Jesi li ti igrao s _ _ _ _ _ _, mojim dajdžom ili ti ujakom nogomet u dvorani?" Pokazala sam s rukom iza sebe, jer je dvorana doista iza kafića u kojem
smo bili.
X:"Zašto to pitaš?"
Ja:"Jesi ili nisi?"
X:"Jesam!"
Ja:"E pa ja sam ti ona cura koja je stalno bila s _ _ _ _ _ _ (ujakom) u dvorani i gledala kako igrate nogomet!"
X: uhvatio se za glavu i rekao: "Sad te se sjećam, jel ti šta pričao?"
Ja:"Je!"
I onda je x promijenio temu i ispitivao kako sam ja, šta ima kod mene i kako je ujak i šta ima kod njega. Cijelo vrijeme dok smo pričali pažljivo me je gledao
u oči i smješkao se. Onda je rekao:"Uživajte idem se sada malo sa svojima glupirati!"
Ja sam nastavila gledati sa smješkom, a on je tako polako otišao za stol koji je bio nasuprot našeg. Voljela bih da je ostao još malo pričati, htjela sam
to dosita. Prvi put, nakon toliko vremena to sam doista htjela. Za sve mi je svejedno, ali za njega sam htjela. Dakle kada je otišao. Onda sam sjela
i razmislila. Majko moja jel to taj dečko. Totalno se promjenio. Ošišao se, inače je bio onak pomalo čupav, sada je 3-4. Nešto tako, sada se razvio, ima
mišiće, ali oni nisu toliko biti. Sada je doista zgodan. Zato sam ostala šokirana, nisam vjerovala da je on. Ali je, to je on. I sam je rekao. I dalje nisam
vjerovala. Mislila sam da se šali.

Kasnije smo bratić i ja došli doma, opet mi je nešto pričao, a ja sam bila pogubljena, nisam bila tu. Napao me šta ne pričam normalno s njim, zašto ne odgovaram
ali ja sam samo blijedo pogledala i rekla:"Razmišljam!"
Bratić:"Ne seri budalo, nemaš s čime!"
Ja:"Doista, razmišljam."
On:"A oke kako kažeš, a o čemu to molim te?"
Ja:"O onome što se maloprije desilo u Pauku!"
On:"Ma da znam ima tamo svakavih huligana, moje društvo i ja nikada ne bi stvarali onakve probleme, i nakon upozorenja npr. ne bi bacili praznu flašu od pod
da se razbije. Pa koji huligani. To su oni tvoji iz Hrvatske, takvi ste vi. Dijaspora, forsate se kak imate najbolje partijane, šupci!"
Ja: pogledala sam u njega ljuto jer nas je toliko izvrijeđalo, ali nisam bila dugo ljuta jer me to nije toliko zanimalo, bila sam pod dojmom, a nakon minutu
sam mu odgovorila:"Ma daj ne budi glup. Skoro sam i zaboravila na njih. Oni su mi najmanja briga. Ni ne zanimaju me oni. Ko ih jebe. Ali istina je, mislili
su da su face, a ipak su jadni."
On:"Pa dobro onda, ali o čem onda razmišljaš, ako ne o njima? Sada si mi ne jasna. Da se tebi to ne ide kući? Ili gore kod majke? Jel ti smeta tko ovdje?"
Ja:"Daj ne budali, niti mi se ide kući, niti kod majke, niti mi itko smeta. Šta mi ima tko smetat. Pa sami smo ovdje u sobi, nitko nam ne smeta, sprdamo se
s ljudima prek face-a, prek msn-a, prek kamere. Šta mi fali? A osim tog kod majke nemam internet, šta i sam znaš pa mi je dosadno gore"
On:"Da u pravu si. Al aj već jednom pređi na stvar, il me pusti, nemoj me zajebavat!"
Ja:"Evo prelazim na stvar. Ja ne znam jel ti znaš osobu x kada je imao 15-16 godina kako je bio bucmast i nizak!"
On:"Da znam. A eto i on je sada viši od tebe. Jebiga mala si. Ala Bože šta nju muči ^.-!"
Ja:"Ne, ne muči mene to. Jesi ti vidio kako je on sada zgodan. Braco kada smo bili tih godina, ja sam ga ignorirala i odbila doslovno. Tj. ujak ga je odbio
u moje ime, a da to nisam ni znala!"
On:"Da i sada ti je žao i sada ćeš plakat. Ah cure." I namjesti onu tužnu facu.
Ja:"Ne, neću plakati. Ali nisam ga vidjela nikako bar dvije godine, ili sam vidjela, a da nisam skužila. I sada dođe pojavi se i mene toliko šokira da ja ne
vjerujem!"
On:"Glupačo zaljubljena, nemoj ni slučajno pokazat mu da si se zaljubila, mogo bi se poigrat s tobom!"
Ja:"Majmune jedan nisam se zaljubila. Već me začudilo. I ne, ne sviđa mi se. samo je sada ostavio utisak na mene, i dalje ne vjerujem da je to on!"
On:"Je je, to je on. I sam ti je reko da je on igrao s dajom utakmice i sam je pitao za daju i sam je sve objasnio. A osim tog ja sam ga viđao, samo nisam
znao da ga ti znaš. Pa nisam ni spominjao. Ajde mala zaljubljena idi na svoj laptop!"
Ja:"Ma mrš nisam zaljubljena i hvala na informacijama!" Okrenula sam se i otišla na svoj laptop pričat s frendicom. Prepričat joj doživljaje. A on je normalno nastavio bariti. Kreten.
Uzela sam svoj mobitel i nastavila razmišljati o svemu, ali bratić mi je uzeo mobitel iz ruke i počeo srat kak ne smijem slušat glazbu, kako on mora spavat. Tukli smo se. I onda sam ja prestala na trenutak razmišljat, okrenuo se vratio mi mobitel. I ja sam pustila pjesmu koja je svirala kada mi se osoba x obratila. I dalje razmišljala.

Tako sam bratića nagovorila da idemo sutradan van navečer. Ali on je otišao kod prijatelja i ostao tamo spavati. Malo sam bila ljuta, ali izašla sam kasnije s dva prijatelja van u nadi da će osoba x proć kraj moje kuće, ali šta on ima s mojom kućom, on je na drugoj strani grada. I tako normalno nije prošao nije imao zašto. Otišla sam u kuću i bila pod dojmom zbog večeri prije i večeri kada sam s prijateljima bila pred kućom. Sutradan sam se istresla na bratića jer me probudio i zeznuo za grad. I onda je obećao da idemo van. Otišli smo, ali osobe x nije nigdje bilo. Pomalo sam bila razočarana, jer htjela sam ga vidjeti, htjela sam opet malo popričati s njim. Ali nije ga bilo. Malo sam bila razočarana, a onda sam sjela i razmislila, šta ako je otišao doma. U svoju zemlju. Ništa, neću ga vidjeti do sljedećeg puta. Krenuli smo kući, bratić me pitao šta mi je. Ja sam samo rekla ništa. I tako sam došla kući, skinula šminku i pomalo razmišljala šta ako je doista ošao doma, šta ako ga ne vidim do kraja osmog mjeseca. Ne, nisam htjela to.

I tako je došla subota. Fak. Idem doma. Ne, nisam ni to htjela. Bilo mi je prekrasno tamo. Plakala sam cijelo jutro. I onda otišla s bratićem i bratom do najdražeg kafića. Nekako sam se smirila. I svako malo pogledavala prema svim smjerovima od kud bi osoba x mogla naletit. Ali nije naletio. Krenuli smo kući. I došli tako do bakine kuće kad ide netko poznat.
Ja:”Braco, jel to osoba x?”
On:”O da je!” razbacao se kao i osoba x. Pozdravili su se.
X: pružio mi je ruku:”Ćao kako si ti?” nasmiješio se
Ja: sva sam se rastopila xD”Ćao, dobro sam kako si ti?” nasmiješila sam se
X: pružio je ruku mom bratu i rekao:”Gdje si brate?” nasmijao se i onda rekao:”Ma i ja sam dobro!”
Onda je pitao:”Jel idete vi u Pauk?”
Bratić:”Ja idem, ali ona ne ide!”
X:”Zašto ne ideš?”
Ja:”Idem kući. Došli su roditelji po mene!”
X:”Aha, šteta stvarno. Ali ajde vidjet ćemo se sljedeći put ako Bog da!” opet se nasmiješio
Ja:”Ako Bog da hoćemo!” u sebi si mislim mora dat
X:”Ništa idem sada polako, drago mi je da smo se vidjeli!”
Mi:” I nama je drago”
Pružio je ruku mom bratiću i bratu. I onda je na kraju meni, pogledao me i rekao:”Sretan ti put!” opet se nasmiješio
Ja:”Hvala ti” nasmiješila sam se.
Ušla sam u kuću presretna, mama je skužila i zašto. Odmah me je odvukla u bakinu i djedovu sobu i pitala:”Mala ko ti je onaj dečko?”
Ja:”Ma mama on se prije družio s _ _ _ _ _ _, ne bitno sada stvarno. Ne mogu, neda mi se!” I počela sam plakati. Tata me opet pitao zašto plačem. Objasnila sam mu kako želim na muziku u živo ali me nije pustio. Krenuli su se spremati da idemo kući, ali tetka ga je zaustavila. Nagovorila ga je da ostanemo. Ja sam bila presretna.

Otišli smo u najdraži kafić na muziku u živo. Osoba x je došla pozdravio se s nama. Opet se nasmiješio, ali samo meni bratiću ne. I onda je otišao sa svojima za stol. Ja sam opet bila presretna. Došla sam kući pod dojmom, mama je samo rekla. Ti i ja imamo o puno toga pričati. Mada je već zaboravila na to.

Ja i dalje ne mogu vjerovati koliko je on zgodan. Kako ima taj neodovljiv osmjeh. I dalje želim da i on bude u Bosni kada ja opet odem. Voljela bih da bude. Da opet popričamo, da se vidimo. I da i dalje mislim na njega. Na njegove prekrasne smeđe oči, na njegov predivan osmjeh, na njegove prekrasne jake ruke, a ma čak i na njegovu lijepu guzu :P. I sada se malo zapitam, jel se on to meni malo kao sviđa? Imam ga na face-u, da dodala sam ga. Prvi dečko za kojeg sam rekla da je zgodan i da sam ga nakon tog dodala. Ne znam ni sama šta mi se vrti po glavi. I jel to doista onaj osjećaj da mi se sviđa, ili šta? Zbunjena sam.
Oprostite na dugom postu, ali bila sam inspirirana time i morala sam nekome ovo napisati. Voli vas i ljubi Amy :* <3