četvrtak, 25.08.2011.
Henri i Amy!
Ti si jedna posebna osoba u mom životu. Ne želim te izgubiti nikada!
Otišla sam s tobom na onu kavu kada si me prvi put zvao. Bilo mi je dobro s tobom, ali opet kada sam malo pogledala bolje i dalje mi je bio draži tvoj brat. Opet je nekako bio bliže mome srcu nego ti. Tvoj brat je dva dana za redom dolazio k meni i bratiću pomoći njemu oko drva. Dakle zajedno su ih cijepali. Neki dan sam izašla van s bratićem, bio si s nama vani jer smo došli i sjeli s vama za stol, zvali ste nas i nismo odbili. Sjedili smo pričali, smijali se, glupirali, ti si pričao svakakve gluposti koje ste radi u školi. Nisam se mogla ne nasmijati kad je doista smiješno taj način kako ti pričaš. Skroz se uživiš kao da se to sada dešava, a ne kao da se desilo. Opet se dešava isto, kada svima pričaš najviše meni gledaš u oči, očekuješ moje reakcije. Koje naravno uvijek na tebe djeluju pozitivno. Uvijek nađeš neku ozbiljnu temu, ali i od nje napraviš neki show, što se meni dapače jako sviđa. Znaš ti si jedina osoba ovdje s kojom se ja mogu našaliti i ispričati normalno. Ne, nije to tvoj brat. Pogriješila sam. Mislila sam da se i s tvojim bratom može pričati normalno, ali ne, ne može. On ima godina kao ja, ali ponaša se kao da ima manje. Ti si dvije godine stariji od mene, ali ponašaš se normalno, mada imaš i ti svoje žute minute, ali te tvoje žute minute se meni sviđaju, ja ih volim. Znaju biti jako iritirajuće, ali meni su drage, ja im se uvijek mogu nasmijati, i ti to jako dobro znaš. Prvi put kada smo bili na kavi, imala sam neki osjećaj kao da ti je neugodno, ali ne zato što sam ja s tobom, već što će naš najdraži konobar, inače moj rođak, pomisliti, od kuda ti i ja zajedno na kavi. Ali kasnije je bilo malo bolje. Opustio si se malo. Kada si se ti opustio i meni je bilo lakše. I ja sam se pomalo opustila. Došao je neki čovjek više manje s njim si pričao, ali mi nije smetalo. On te je pitao jesam li ti cura, ti si normalno rekao da nisam, na što sam i ja kimnula glavom u negativnom smislu, on je samo mahnuo glavom i rekao pazi na nju. Što je čovjek htio reć s time, ja i dalje ne znam niti sam išla to tumačiti, ali ti si sigurno shvatio. Vi ste muškarci i vi se kužite, imate neki svoj način razgovora koji samo vi kužiti, kao i mi žene.
Jučer si mi se javio, kao iz vedra neba si mi pao na chat. Ništa mi nije bilo jasno. Tvoja poruka nije normalno glasila s Ćao ili Bok ili slično, samo je glasila ajmo do grada. Znala sam kud si htio ići. I malo sam ostala začuđena, jer od kada sam došla javio si mi se jednom za kavu i jednom da me pitaš zašto me prethodnu noć nije bilo u gradu. I onda jučer samo tako. Normalno rekla sam ti u redu da može. Ali eto desilo ti se da si me uhvatio nespremnu i da si me morao čekati neko vrijeme na dogovorenom mjestu, a lijepo sam ti rekla da se moram našminkati i obuć. Za mene je bilo jako lijepo kada sam te vidjela da hodaš naprijed - nazad, bio si smiješan. Ali kada smo sjeli na kavu imala sam neki osjećaj da to sunce čudno djeluje na tebe. A mislim i zvao si me u tri sata po najvećem suncu, ali pošto si ti bio u pitanju, sunce mi je bilo najmanji problem. Ušli smo u kafić i prvo što smo napravili, stali smo pod klimu. Konobar je već onda dobio živčani, a ma samo kada nas je vidio dobio je živčani, jer zna da sam ja budala, a i da si ti. Skoro smo se potukli tko će stajati ispod klime, ali shvatili smo da oboje stanemo. Jer ti nisi Bog zna šta popunjen, kao ni ja. Dvije grančice xD. Ja sam odlučila sjesti jer su me noge zaboljele, i zauzela sam lijepo VIP ložu, kako ju mi zovemo. Došao si za mnom, konobar je primio naruđbe i onda shvatio da je prekasno, da nas je trebao otjerati čim smo ušli. Glupirali smo se. Onda si shvatio da na stolu stoje neke novine. Uzeo si ih. I počeo me tuč. Nisam se zaprepastila jer sam se iznadila već sam se zaprepastila činjenicom da si prvi dečko koji me tukao, a da nije boljelo. Nježno si me udarao s tim novinama po glavi, istina zbog tebe i tih novina sam skoro iskopala samoj sebi oko, ali ajde oprošteno ti je ( ne pitajte kako aahaha). Opet si uzeo novine i počeo me tuč s njima, ali onda su došle dvije cure s kojima se družimo, malo si se smirio. Ali onda smo ti i ja pričali na jeziku koji one ne kuže. Imali smo šifre i samo smo se smijali, njima to nije bilo jasno pa su uskoro i otišle od nas xD. Opeti si me počeo tuč. Ali onda je došao jedan prijatelj, tvoj, ne moj xD. Meni je on frik iskreno. Sam šuti i gleda me čudno jer se smijem. I opet si me počeo tuč nakon nekog vremena, naravno njemu je to bilo smiješno. Onda smo i mi otišli van sjest. Uzeo si i kopao mi po mobitelu, samo da znaš ti si jedna od osoba kojoj sam dala dozvolu da mi kopa po mobitelu, i nimalo mi nije smetalo, dok na neke režim kada mi uzmu mobitel. Slagao si neke face, koje su meni bile presmješne. I normalno ja sam umirala od smijeha, ovaj frik me je čudno gledao, a ti, ti si me isto gledao i iz sprdačine rekao da trebam u ludnicu. I onda si se ovom fiku obratio i rekao mu da si me danas jedva nekako izvukao iz ludnice i da me sutra vračaš. Znaš na neke bi se naljutila da su mi to rekli, ali kada si ti to rekao bilo mi je smiješno. Ovaj je normalno čudno gledao opet. Shvatio si da me lik iritira pa si se i ti bezveze počeo smijati. Bilo mi je lakše.
Možda su ovo neke stvari njima ne bitne, ali znaj da su meni bitne. Nije poanta u tome što mi radimo ili ne radimo na kavi. Poanta je u tome da kava s tobom, je savršena kava. Da kava s tobom meni jako prija, i da kava s tobom meni uljepša dan. Znaj da si ti osoba koja mi uljepša dan i koja mi vrati smiješak na lice. Možda nekada jesi neozbiljan i previše neozbiljan za svoje godine, ali znaj da mi to nikada neće smetati. I znaj da mi je jako pasao onaj naš razgovor sinoć na face-u. Mislim da ću uskoro imati trbušne mišiće od smijanja s tobom. I znaj da si ti moj Henri i da ću se udati za tebe, i idem s tobom u Njemačku i vozikat ćemo se u BMW-u svaki dan. Nema veze što ti imaš 25, a ja samo 17, reći ću ja policiji da sam ja sama htjela ući tebi u auto. A kada me budeš prosio i došao mom tati na vrata, pripremi si mjesto gdje će te pokopati, ja se polako brinem za svoje. Hahaha inače ovo za Henrija je jedna mala sprdačina, nema on 25, on ima 19. I nije iz Njemačke iz Bosne je, i nema BMW ima ne znam koji, mislim da je golf, i ne vozi me u autu jer nam je draže prošetat do grada. I to što nema ovo što sam rekla ne znači da mi nije drag.
Da jesi drag si mi, i polako mi prirastaš srcu.
Puse svima od Amy :* <3
- 06:03 -
Komentari (29) - Isprintaj - #
