Ben ti sunce, koji dan danas.
Zima učinila. Teška, mračna, mokra, hladna. Jugo, bura, kiša, samo još snig ne pada... Grmi, puca...
Na poslu svi nabrijani, jučer bili na političkin skupovima, jedni plavi, jedni crveni, svaki na svon kraju grada, slušali svaki svog vođu. Neki se zajebali u destinaciji, ali nisu skužili, sve to isto. Nekima samo po pivačima zasvitlilo da su na krivon skupu.
Izmunjesalo ih, izblesalo, sve ludo oko mene.
A izmunjesalo i mene, šta vrime, šta izbori, šta stari, šta mladi i mali i ostali, i eto osvanila jutros sva manita, zlovoljna i pokisla.
A nije mi ni guverner Narodne banke pomoga s onin šta mi je sinoć reka. Bogemi, nije, ne. Sve će poskupit, ali sve, a sve šta imate u nekretninama i dionicama će poć kvragu, a plaća će ti ostat ka i sve ove godine ista od 1998. To mi nije reka, to sama znan. Rečeno mi tako. Nisan dobro čula i razumila, pa mi ponovilo više puta.
I rečeno mi da ne pitan kolika plaća u metropoli u istoj firmi. A veća duplo. Ali da oni imaju veće troškove života, pa tako mora bit. I stani kuco. Ima da pariš mutav.
I to ti još kažu svisoka.
Sad ode dođe jedna sočna beštima. Prosta. Prostačka. Nije za blog. Ipak san ja jedna dama (ha, ha).
Može mi neko reć koji su to njima veći troškovi života? Hrana mi je skuplja, grijanje isto, voda skuplja, struja ista, benzin isti, cigare iste...šta je to njima skuplje?
Jebenti...
I na sve to još mi svako malo ispod prozora prođe ono cirkusko vozilo sa megafonon i pizdi li ga pizdi... Ma, umuknite više svi, pozvizdili smo svi od vas, i da oćemo mislit i razmislit za koga dati taj prokleti glas, ne moš čuti vlastite misli od vašeg urlanja!
Ko da u đungli živin...
Divlji zapad je bija Eden prema ovome...
"Krv u moždane, mozak van da skoči...."
Ne moš ih zaustavit. Jednostavno ne moš, nikako. Navili se.
Ima li ko čepove za uši?
"Gradimo najmodernije ceste u Europi, a idemo i dalje".
Bem ti ceste, mrtvih ko u priči na njima, saplićemo se o mrtve na cestama, ti ćeš meni pričat...
Zatvore i mrtvačnice triba gradit...
"Svaka obitelj imaće brzi internet..bla, bla...a idemo i dalje" A di dalje?
Ma di je taj brzi internet, čekan ga ko ozebo sunce, krenuo pješke iz Zagreba? Koja srića da živim u gradu na obali, pa iman možebitne šanse ga dobit, na otocima ne može, tamo sve sporo pa i internet, daleko čoviče, ko će ga tamo odvest. Brzin brodon, trajekton? Tamo tv-signal ne valja, di je još internet.
Srića da će gradit mostove, pa će sve do otoka lakše doć.
To bi in bija dobar slogan "Svakon škoju – mostić jedan". I poluškoju.
Valjda ih IGH i Radić imaju već nacrtanih, u ladici. U pričuvi.
Halo Bing, koliko mi mostova danas možeš izdilati?
Cijena? Prava sitnica.
Sad san tila dalje, al još nije proša cirkus s novon porukon...
Sad ne znan je li gora ona buka ili ova prijeteće tišina...
* * * * * * * * * * * *
Mislila san i mislila, šta sa sobon napravit i kako dalje u ovaj sumorni dan.
Ushodala se ka profesor Baltazar, sve se dimi iz mene (od ronhila, naravno) i bingo – sitila se!
Oćete ricetu?
Ne za apoteku.
Išla ja lipo na pijacu. Točnije, na ribarnicu.
Kupila škampe. I lignje.
Škampe na buzaru. Lignje na kolutiće.
Za prilog mlada blitva i mladi kumpir. Lešo, naravno
Da desert - šipak. Mislin, voće šipak.
Još samo neko dobro vino.
Al ponestalo mi novaca. Moraću onog mog poslat u butigu. Veselo će otrčat po vino, ne bojin se.
I eto..
Kad je bal nek je maskenbal.
Kad Titanik tone, tonimo uz šampanjac i muziku.
I dobru spizu.
Ova slika služi u iste svrhe - da mi popravi dan.
- 13:04 -
Komentari (34) -
Isprintaj -
#
