Zivot u Zabolandu
25.08.2014., ponedjeljak
Kada nesto daleko postane blizu
|
Zaboland je bio tesko pogodjen nesrecom koja je zadesila MH-17 Malaysia Airlinesa, koji je najvjerojatnije srusen raketom nad istocnom Ukrajinom. U zrakoplovu je bilo 198 cak Zabolandjana. Odjednom je gradjanski rat u Ukrajini dosao jako jako blizu. Bez da ulazimo u neke duboke moralne analize, suosjecanje s clanovima obitelji poginulih u tom zrakoplovu je bilo prisutno na svakom koraku u Zabolandu. Mnogi od njih su isli na godisnji odmor i mozda su sasvim slucajno u tom avionu bili njihovi susjedi ili rodbina, a ne oni sami. Govorilo se da svaki Zabolandjanin poznaje barem nekoga tko osobno poznaje nekog od stradalih putnika. U avionu su poginuli i neki hokejasi. Tako da je i hokejska zajednica bila potresena. Igrom slucaja to vrijedi i za hokejski klub Arnhem u kojem sam ja poceo svoju karijeru u Zabolandu. Taj klub je izgubio cijelu obitelj Kooijmans. Otac, majka i dvije kceri, svi su oni bili aktivni clanovi kluba, a sada njihovi zivoti nasilno prekinuti. Tako da cak i ja, koji nisam Zabolandjanin poznajem puno ljudi koji su njih poznavali. Obitelj je isla na godisnji odmor. Baka i djeda su izgubili jedine unuke. Prosli tjedan sam otisao do dobrog starog frenda, hokejskog golmana, Lukasa. Onoga koji si je sam do temelja preuredio kucu. S Lukasom sam nekada igrao u Arnhemu. Dok mi je otvarao vrata kaze mi Lukas ogledavajuci se: „Samo pozuri da mi macka ne izadje van.“ „Od kada ti imas macku?“ Upitam iznenadjeno, trazeci pogledom po kuci cetveronozno stvorenje. U slijedecem trenutku oboje smo promatrali crno sklupcano mace na njegovom dvosjedu, a Lukas pojasni: „To je macka obitelji Kooijmans.“ Tisina je odjednom rasparala sobu. Sve se cinilo jasno, bilo kakvo pitanje je bilo suvisno. Iako je sve bilo upravo bizarno. Nakon par sekundi tisine Lukas nadoda: „Ima sedam godina. Ljudi se bas nisu trgali za nju, jer ti ovako uvijek ostaje uspomena.“ |