Zaboland je bio tesko pogodjen nesrecom koja je zadesila MH-17 Malaysia Airlinesa, koji je najvjerojatnije srusen raketom nad istocnom Ukrajinom. U zrakoplovu je bilo 198 cak Zabolandjana. Odjednom je gradjanski rat u Ukrajini dosao jako jako blizu. Bez da ulazimo u neke duboke moralne analize, suosjecanje s clanovima obitelji poginulih u tom zrakoplovu je bilo prisutno na svakom koraku u Zabolandu. Mnogi od njih su isli na godisnji odmor i mozda su sasvim slucajno u tom avionu bili njihovi susjedi ili rodbina, a ne oni sami. Govorilo se da svaki Zabolandjanin poznaje barem nekoga tko osobno poznaje nekog od stradalih putnika.
U avionu su poginuli i neki hokejasi. Tako da je i hokejska zajednica bila potresena. Igrom slucaja to vrijedi i za hokejski klub Arnhem u kojem sam ja poceo svoju karijeru u Zabolandu. Taj klub je izgubio cijelu obitelj Kooijmans. Otac, majka i dvije kceri, svi su oni bili aktivni clanovi kluba, a sada njihovi zivoti nasilno prekinuti. Tako da cak i ja, koji nisam Zabolandjanin poznajem puno ljudi koji su njih poznavali. Obitelj je isla na godisnji odmor. Baka i djeda su izgubili jedine unuke.
Prosli tjedan sam otisao do dobrog starog frenda, hokejskog golmana, Lukasa. Onoga koji si je sam do temelja preuredio kucu. S Lukasom sam nekada igrao u Arnhemu.
Dok mi je otvarao vrata kaze mi Lukas ogledavajuci se: „Samo pozuri da mi macka ne izadje van.“
„Od kada ti imas macku?“ Upitam iznenadjeno, trazeci pogledom po kuci cetveronozno stvorenje.
U slijedecem trenutku oboje smo promatrali crno sklupcano mace na njegovom dvosjedu, a Lukas pojasni:
„To je macka obitelji Kooijmans.“
Tisina je odjednom rasparala sobu. Sve se cinilo jasno, bilo kakvo pitanje je bilo suvisno. Iako je sve bilo upravo bizarno. Nakon par sekundi tisine Lukas nadoda:
„Ima sedam godina. Ljudi se bas nisu trgali za nju, jer ti ovako uvijek ostaje uspomena.“
Post je objavljen 25.08.2014. u 22:24 sati.