Bijesni Žavijera Osloboditelja
četvrtak, 25.12.2014.
25. XII. 2014.
Tiše božićno jutro. Skoro podne. Božićno podne.
Južinasto, napol sunčano i mirno jutro; bijele se samo otpatci u zelenoj travi.
Ovda-onda, parkiraju se automobili i
iz njih izlaze pripadnici rodbine, noseći pakete i kese na blagdanske valjda ručkove.
Mlitavo s jednog balkona visi nacionalna zastava a
parkom baulja pokoji šetač i prošetava hiperaktivno, šećerom predozirano dijete.
Sinoć proveo sam na - ispada već tradicionalnoj - božićnoj zabavi s omanjom hrpom prijatelja i par poznanika,
i ne mogu reći da mi nije bilo ugodno i razdragano. Možda malo predugo ali prilično prisno.
Smisleno, u svakom slučaju (a smisao je nešto što je dan-danas rjeđe manifestno)
Ovakve prijateljske zabave ponekad su
umirujuće sidro -
koliko god to nerealistično bilo, lako je pomisliti da će biti tu zauvijek,
i kad budem visokogodišnjak.
***
1 u noći
Pogledao sam večeras u kinematografu sablasno ispražnjenog trgovačkog centra
film Interstellar, i - internetskim ocjenama unatoč - nisam previše oduševljen. Previše je tu dubioznih epskih motiva sabijenih u tri sata holivudsko stihijske naracije, obligatnih obiteljskih sentimentalija,
čušpajz novofizikalnih teorija, Nolanovske Inception-začudnosti koja zbunjuje ali i ostavlja pomalo nakiseo okus u ustima.
Morat ću sve to još dobrano iščitati i proučiti na raznim međumrežnim lokacijama.
Izlaskom iz kina u nešto prije pola noći, popratila me do kuće neočekivana, ljigavohladna kiša,
kao nešto gnjusno što na tjeme pada iz čabra.
Božićni dan završava pokislo.
Hrlimo ususret izazovima Štefanja.
