Tiše božićno jutro. Skoro podne. Božićno podne.
Južinasto, napol sunčano i mirno jutro; bijele se samo otpatci u zelenoj travi.
Ovda-onda, parkiraju se automobili i
iz njih izlaze pripadnici rodbine, noseći pakete i kese na blagdanske valjda ručkove.
Mlitavo s jednog balkona visi nacionalna zastava a
parkom baulja pokoji šetač i prošetava hiperaktivno, šećerom predozirano dijete.
Sinoć proveo sam na - ispada već tradicionalnoj - božićnoj zabavi s omanjom hrpom prijatelja i par poznanika,
i ne mogu reći da mi nije bilo ugodno i razdragano. Možda malo predugo ali prilično prisno.
Smisleno, u svakom slučaju (a smisao je nešto što je dan-danas rjeđe manifestno)
Ovakve prijateljske zabave ponekad su
umirujuće sidro -
koliko god to nerealistično bilo, lako je pomisliti da će biti tu zauvijek,
i kad budem visokogodišnjak.
***
1 u noći
Pogledao sam večeras u kinematografu sablasno ispražnjenog trgovačkog centra
film Interstellar, i - internetskim ocjenama unatoč - nisam previše oduševljen. Previše je tu dubioznih epskih motiva sabijenih u tri sata holivudsko stihijske naracije, obligatnih obiteljskih sentimentalija,
čušpajz novofizikalnih teorija, Nolanovske Inception-začudnosti koja zbunjuje ali i ostavlja pomalo nakiseo okus u ustima.
Morat ću sve to još dobrano iščitati i proučiti na raznim međumrežnim lokacijama.
Izlaskom iz kina u nešto prije pola noći, popratila me do kuće neočekivana, ljigavohladna kiša,
kao nešto gnjusno što na tjeme pada iz čabra.
Božićni dan završava pokislo.
Hrlimo ususret izazovima Štefanja.
Post je objavljen 25.12.2014. u 11:32 sati.