Bijesni Žavijera Osloboditelja
srijeda, 06.06.2007.
Dramsko veče
...
...
...
...
"Iiiiju, gdine Snežane, nemojte to da radite: ta neko će naići!"
"Ma neće, gospojice Lepa, ne bojte se; niko neće naići."
"Pustite, ne verujem vam - svaki čas bi neko mogao da navrne na vrata i pukla bi bruka!"
"Neće gospojice Lepa: dvaput sam okrenuo ključ."
"Nemojte, prestanite! Upropastićete mi korzet! Jao, pazite na podsuknju! Svu ćete je pocepati!"
"Ma samo malo gospojice Lepa... Hmpf! Hmpf! Samo još malo ..."
Čuje se lupanje o vrata
"Gospode!"
Lupa i povici "Lepa! Lepa!"
"Ajme, moj otac! Vratio se iz palanke! Brže, brže - obucite se! Oh Gospode!"
Ključ se okreće u bravi.
Vrata se silovito otvaraju.
Ulazi nabijen, zajapuren čovek.
Napravivši korak dva-zastaje.
"..Lepa! ... Šta.. Šta radiš?... Tko je ta mlada dama i zašto je polurazdevena?"
Lepa uznemireno trči prema ocu.
"Jao, tata... Moja drugarica iz internata, došla mi je u posetu... Pile smo čaj, nepažnjom je prosula ... Oh! ... Skinula je da se osuši i ..."
Otac širi oči u čudu. Radi korak-dva napred, pa gnevno usklikne.
"Gospodine Snežane, jeste li to Vi?"
Gospojica Lepa grize se za usnu, zajapurena. Mladić u korzetu i podsuknji dostojanstveno se uspravlja.
"Ne brinite gospodine Karapašiću: ovaj čas klavira gospojici neću naplatiti."
(Izvadak: B. Nušić "U salonu")
