AnaM

Mama koka…
Sve koke su šetale, koketovale sa petlićem, izazivale mladog petlića koji se povlačio pred sultan-petlom poštujući hijerarhiju.
Jedna kokica se povukla, nakostrešila i nije dala nikome da joj pridje. Čupkala je svoje perje, pravila gnezdo. Ostale koke su odmah ukapirale o čemu se radi i gurale svoja jaja pod njena krila.
Prolazili su dani, koka je nepomično skoro u stanju hibernacije ležala. Još tri dana, još dva, još jedan… Svi smo bili nestrpljivi.
Na dan D ništa se nije dogodilo, ni sledeći, ni onaj treći. Ko je podbacio, petlić?
Sklonili smo jaja, pokušali da je vratimo medju ostale. Preletela je ograde, žice, uletala u prostoriju gde je bilo gnezdo i počela da traži jaja.
-Gde su moja deca,- kokodakala je tužno tražeći gnezdo. Nigde ga nije bilo. Okretala se po prostoriji, zavlačila i tužno zvala svoju decu…
Tražila ih je na sve strane, zvala.
Niko se nije odazivao.
Meca je tulila i brisala suze, jadna koka nema piliće.
Ne znaš ko je bio tužniji.
Glavnokomandujući je vrteo glavom u stilu ženske su šašave, ali je pokleknuo i doneo sveža jaja i kao kukavica podmetnuo u gnezdo.
Koka se zaletila na jaja i ne mrda sva sretna samo ko ko ko… čeka svoju decu.
Veterinar je izjavio da od toga nema ništa jer neće izdržati 42, plus tri dana leženja.Neka kokdače, smiriće se.
Meca je izjavila da ne treba slušati doktore. Naravno uz vodoskok suza.
Koka je rešila biti mama, ležala je čekala, vraćala se na jaja.
Prodjoše i tih drugih 21 dan.
Gledam ja koku, gleda ona mene. Ne mrdam ja, ne mrda ona.
Nema pilića.
Meca plače, koka miruje, Glavnokomandujući preti da više neće biti pilića bez inkubatora.
I…
I…

Dvadeset drugi dan, izadje mali crni, nemirko…
Ruku na srce, priznajem, koka nije stvorena za mamu, ali tolika upornost joj se isplatila.
Nikad ne odustajte, jer pile je tu negde i čeka svoju šansu da živi.

Nikad nisam volila nadimke.
Nije da nisu pokušavali da mi daju, bila sam visoka pa mršava. Sad je to možda zgodno, ali meni sam manje ličila na manekenku, više na pokretnu vešalicu. Nisam se odazivala i svaki nadimak je propao.
Onda dodje taj internet. Okreni, obrni, postadoh meca.
Govorili su mi, prvo da sam prava mačka. Onda nekako predjoh u mačku i po. Na kraju ko zna kakvom gramatičkom mudrolijom, ona „a“ postade „e“, i ispadoh što ispadoh, što će reći meca.
Na internetu ljude zamišljamo prema njihovim nikovima, bar ja…
Najzad moj nadimak se isplatio. Ne znam kakvog je ko medveda očekivao da vidi uživo, ali uvek pri upoznavanju bude iznenadjen pogled, pa kompliment za liniju. I ja blaženo odustanem od držanja dijete i navalim na kolače.
Nekad je dobro imati nadimak.

Bira se mister dvorišta.
Molim glasače da glasuju za najsposobnijeg, a da druge kvalitete, kao napuhavanje, lepota, skakanje po kokama i puricama ne uzimaju u obzir.
Nadam se da ćete svi glasovati, a ne izigravati neke milagere koje spavaju do podne, pa piju kavicu, pa ne znaju što da urade ni sa sobom ni sa drugima.
Unapred upozoravam glasače koji nisu na blogu da ne drame i prave se važni, nego neka dodju na blog, žive sa svima nama, i vide kako je sa večitim blogo-peripetijama.
Ko ne dodje na glasovanje i ne glasa kako treba, videće svog Boška Boškovićas kad to najmanje bude hteo.
Ko je glasovao, glasovao, ko nije nije puno ni izgubio.
Pobednika ću objaviti kad stignu glasovi iz Papandrkverine, koji će sigurno prevagnuti nad obvim glasovima iz dva tri glavna grada.
Kandidati su poredjani po slučajnom izboru, i ne morate glasovati za prvoga.

Kandidat 1.

Kandidat 2.

Kandidat 3.

Laku noć, jele vas buhe celu noć
i moje im došle u pomoć
To je za one neglasače, večite bundjije kome niko nije dobar, a glas čuvaju kao da će sa njim dobiti mirovinu.

Dobro jutro, dobar dan, ugodan vikend, blogeri...
Ko je za kavu ko za čaj??

v>

Ljubomora…

Nemoj ti meni pjevušiti,
nosi mi se bjela boja,
te je boje radost moja
Nevernice, hoću DNK…Odmah…

Mama, da li se to tata Paja nešto ljuti??

Izmedju dva proloma oblaka, i bežanja iz sela u grad, munja i jurenja nazad na selo, jer što će jadne životinje bez mene, svašta se dogadjalo.
Pri tom ne mislim na tuču, kad sam panično vrištala da na marelice stavi deku jer će ih sve potući
Iz čista mira zavladala je nečuvena seoska tišina. Niko nije tandrkao ni kosilicom ni traktorom niti jurio pse i mačke. Čak su i ptice utihnule, a puran Paja nije se imao sa kim svadjati.
Ma, nešto se dešava, teram Glavnokomandujućeg da ostavi piljenje u nogomet i izadje. Aja, ovi protivnici, neke lige šampinjona ili šampiona, zabili gol pa on čeka da ovi naši daju dva. Koji su protivnici, a koji naši pojma nemam a izgleda ni oni jer pade neki autogol. To mu je kad sam sebi zabiješ, ma što to da značilo.
Nema ko, mora meca znatiželjko videti spoljna dogadjanja.

Kad, one životinjke što se motaju oko kuće, a izgubile status domaćih životinja i dobile status kučnih ljubimaca nešto se dogovaraju.
Hoće organizirati pevačko takmičenje.Takmičenje kao takmičenje, mora imati favorita, publiku, žiri, glasovanje, svetleće efekte.
Svetleće efekte su odmah odbacili jer se boje prateće buke još od petardi. Za publiku su proglasili voćke, cveće i travu…neka ćuti i gleda i divi se svima. Žiri će biti sami takmičari. Svi su favoriti.
I poče koncert.
Bilo je lepo dok su pevali, mada ništa novo nije bilo.
Purica je skinula svoje perje pa se prikazala golišava na zgraženje žirija, a oduševljenje purana.
Mama kvočka je tvrdila da u njeno vreme nije bilo takvih prostača koje ne znaju ni pevati ni obući se. Glavna je pesma, a ne odakle si došao i ko te gura. I svi ćete vi završiti u loncu ako mene ne izaberete pretila je žiriju.
Sve je nekako i prošlo. Na kraju se treba izabrati pobednik i tu je zapelo.
Pošto svako glasa za najbolju pesmu i njeno izvodjenje, a sve bilo nekako mlakasto, pobednik se nije nazirao.

Mačak Albi je tvrdio da on najviše vežba i da samo pitaju mačke kako mijauče u zimskim mesecima.
Susedov labrador je dobroćudno lajao na sve tvrdeći da je sad došao i više nikad jer nije dovoljno cenjen.
Purani su na svaki glas pola sata ćurlikali i produžili glasovanje skoro do jutra.
One majušne životinjice puževe, guštere, razne bubice niko nije ozbiljno ni shvatao. Oni su tek da popune dvoranu da ih ima više na broju. To deluje nekako spektakularnije.
Greškom je doleteo slavuj sa nekom zanimljivom pesmom, ali su ga odmah diskvalifikovali. Slavujevo pevanje nije odlučujuće za pobedu, dapače, samo je otežavajuća okolnost.
Prednost ima šok ponašanje jer svatko može pevati, a smisliti nešto novo, nevidjeno je već teže.
Posle glasovanja i nadglasovanja do zore, guska je proglašena za pobednika. Klanjala se i zahvaljivala, plakala i gaktala da se nije nadala pobedi (što je onda uopšte i dolazila?), a vreću žita i vreću kukuruza koju je turila tamo nekom ispod stola , nije pominjala.

Prodje i to čudo, Dvorišćevizija, a za tri dana vratiće se mir medju životinjke do nekog novog cirkusa.

Uvek sam se divila slikarima i njihvim umijećem. Dalje od čika Gliše nisam odmakla.
U školi bi došao profesor pred moj crtež, uzdahnuo, povukao dve crte, i naj baksuz, čika Gliša, počeo je da kopa ili svira na gitari, ili već tako neku koještariju.
U višim razredima dok su drugi dobijali antičke skulpture da nacrtaju, meni su dali list, koji sam ja naravno prekopirala i obojila, to mi je išlo.
-Vidiš kako se može, kad se hoće - naivac profesor reče.
Inače to naivno slikarstvo uopšte nije naivno gledajući cene platna… No, sad to nije tema.
Zna se da je Pikaso na početku slikao normalno, a posle više u mom stilu ono usta na laktu i nos na mestu uha.
Nikad se ne zna što je kome sudjeno.
Ni u snu nisam sanjala da ću otvoriti lični atelje i to izlagati svoja dela u njemu.
Prvu sliku poklanjam blogerima...

Časopisi, posebno ženski, prepuni su saveta.
Dugo nisam znala kako se razlikuju ženski od muških časopisa, jer na muškim je gola ženska, a na ženskim bi trebalo po toj logici biti goli muškić.
Ne, ženskicama u najboljem slučaju na naslovnu stranu stave golo prase kako se peče, ali obično je to neka zdrava zelenjava za čije sastojke tri puta moraš obigrati zemljinu kuglu da sve nadješ. Gde je tu rodna ravnopravnost pitam se ja??
U takvom jednom časopisu, pročitam da su naučnici otkrili kako žene greše što posle tuširanja čekaju da se telo osuši, pa tek onda ga namažu kremom. Lično mislim da su do tog važnog otkrića došli posle gvirkanja ženskica koje se kupaju, pa da ih ne proglase za perverznjake izjavili da je to za naučni rad.
Posle višegodišnjeg ispitivanja, čitaj od puberteta tog naučnika pa sve dok ga žena nije uhvatila i potkačila metlom po glavi, došlo se do zaključka da se ženskica prvo istušira, pa na mokro telo namaže mlekom. Greši. Treba se namazati mlekom na mokro telo.
Tuširam se pre neko veče, pa se setih naučnih radova.

Klupa…
Što su smešni ljudi.
Prolaze pored mene, niko da zastane i sedne, a baš smo se lepo poredjale, istuširale. Glupo je ovako čekati da neko dodje.

Malo niže poredjali se svi u krug i drže neka okrugla, šarena na motkicu raširena pokrivala, gledaju levo. Niko da pogleda gore ili desno. Što li se kriju, sigurno neka sekta.

Ne čekaju sunce, jer kad je bilo, niko nije seo na mene, kao sneg, lepi beli im je smetao… Sekta, kažem vam.

Ne sedne li neko za dva sata ima da ispričam sve šta su na meni radili i o čemu su govorili. Samo što državu nisu srušili oni penzioneri,kao male im penzije. Šta bi hteli da sve upropaste svojim dugim životom. Oni mangupi sa tabletama i kesicama nešto muljaju svako veče, a tek oni parovi što rade na meni bezobraštine.
Sad kad mi je dosadno, nema nikoga…sekta kad vam kažem.

Ljubavni zov…
Siroče moje maleno, sigurno je gladno kad nema mece da ga nudi svakih pola sata nekim ukusnim zalogajem.
Ova kišetina ne da Albiju da se na travi opruži i spava. Navalio da udje u šupu sa drvima.
Mijau, pa mijau… i udje.
Posle nekoliko minuta ponosno izlazi sa mišem.
Dobro da nisam to videla, izgubila bih sav autoritet kod Albija.
Davno dok su me ubedjivali da pišem pesme jer možda znam, a ne znam da znam, napisah ovu.
Pesma nema moj urlik kad sam videla šta izvlačim iz džepa, ali verujte, čuo se preko tri planine i tri mora…

Pozdrav iz vrta šalju ruže za idući tjedan.
Sirote ruže, taman su se pripremile da prsnu svom svojoj lepotom. Nekoliko stotina cvetova poslalo svoje predhodnike, a oni najavili STOP, dolaze kišni dani.

Usamljena bela ruža sa svojim podancima pupoljcima

Malo su mi promešali gene pa sam pomalo ljubičasta, pomalo ružičasta...

Pokušala je oluja da me polomi, ali jedan kočić me je ispravio, zgrabila sam se korenom za zemlju, i evo me...

Javljamo se čim prodje najavljena kiša koju meca ne voli, a mi obožavamo. Ona pobegla u svoj soliterski kamenjar, a mi ćemo uživati...

Jutro.
Pravimo planove za dnevne aktivnosti. Ono, kuhanje, trčanje po kući sa metlom I krpom se podrazumeva.
Što sve uraditi u vrtu, selu, gradu??
Mnogo toga zavisi od vremena, jer ne možeš farbati ogradu ako je sumnjivo na kišu, ali zato možeš ići u kafić na kavicu ili gvirkati po onim zavodljivim radnjama.
-Pali TV-pade odluka. Zašto se kaže pali, ne znam jer ne koristimo ni šibicu (za mladje to je drvce koje kauboji trljaju o čizme da dobiju vatru) ni upaljač, samo pritiskakamo pipkalicu.
Psssst. Počinje prognoza na jednom od million kanala.

U 8 č.
-Poštovani gledaoci kao što smo i najavili,osvanuo je lep i sunčan dan.Topla vazdušna masa koja nam stiže sa Mediterana zapljusnuće i naše krajeve,tako da će maksimalna dnevna temperatura ići i do 30 stepeni,što je iznad proseka za ovo doba godine. Za one koji se spremaju da izadju u grad i posete neku baštu ili kafić ovo je idealna prilika da obuku neku laganu odeću i uživaju u današnjem danu.
U 10 č.
-Poštovani gledaoci kao što smo i najavili, a što možete videti i na vašem ekranu pod uticajem ciklona sa Karpata stiže nam ovaj hladni talas koji će se proširiti na celu zemlju tako da su mogući povremeni pljuskovi sa grmljavinom, pa ako ste rešili da izadjete u grad, obavezno obucite nešto topliju garderobu, dok onim gradjanima koji su neoprezno izašli u grad u laganijoj odeći preporučujemo da dok se šetaju obave i kupovinu kišobrana ili sebe obraduju nekim debelim džemperom.
U 12 č.
-Poštovani gledaoci kao što smo i najavili, a što možete videti i na našem satelitskom snimku, pod uticajem anticiklona sa zapada dolazi nam ovaj topli talas koji će usloviti lepo i sunčano vreme u našoj zemlji, što je odlična vest za sve one koji se spremaju da izadju iz svojih domova i uživaju u suncu koje trenutno prži. Preporučujemo od garderobe majicu, neke kratke pantalone i papuče.Ovo vreme neće povoljno uticati na one koji su već pazarili kišobrane ili džempere, ali ako je za utehu, kišobran vam uvek može poslužiti u borbi za mesto u gradskom prevozu, dok kupovina zimske garderobe vam se može i finansijski isplatiti jer ste je kupili u predsezoni.

U 14 č.
-Poštovani gledaoci kao što smo i najavili, nagli priliv hladnog vazduha iz Sibira koji prelazi preko naše zemlju i kreće se dalje ka Evropi nateraće i one naše gradjane koji su neoprezno kupili samo kišobran i džemper da ulete u prvu prodavnicu i dodatno pazare bundu i šubaru. Još nije proglašen crveni meteo alarm, ali je moguće da ovakve vremenske prilike potraju tokom celog dana, što bi moglo da uslovi kišu, grad, susnežicu i sneg. Ovakve vremenske prilike će se negativno odraziti na one što su u grad izašli samo u majici i farmerkama,i kod njih će se pojaviti simptomi kao što su pojačana nervoza i razdražljivost.
U 16 č.
-Poštovani gledaoci kao što smo i najavili i što možete videti na našem grafikonu, kako ovo kompjuterski oslikano sunce potiskuje ove kompjuterski oslikane oblake i donosi lepo vreme u naše krajeve, što će nadamo se i one najupornije koji su odlučili da ovaj dan provedu kod kuće i prate našu prognozu izmamiti da prošetaju gradom. Moramo odmah reći da će ove vremenske prilike nepovoljno uticati na one sa kišibranima i džemperima, dok ne idu na ruku ni onima sa bundama i šubarama, te će oni osetiti simptome gušenja i pojačanog znojenja ali ako je za utehu, bar će finansijski ostati kratkih rukava.
U 18 č.
-Poštovani gledaoci kao što smo i najavili, kiša i grad veličine manjeg ananasa po glavi stanovnika koji su se stuštili na naš grad, iznenadili su samo one koji ne prate našu vremensku prognozu, ali su zato dali za pravo onima koji tvrde da će nam se ovakva klima u društvu…jednog dana obiti o glavu.Na ovom grafikonu možete videti kako ove kompjuterski oslikane gradonosne strelice i oblaci potiskuju kompjuterski oslikano sunce što znači da bi nevreme moglo potrajati.Na primedbe pojedinih gradjana i to uglavnom onih što se osećaju k’o pokisli i onih što čekaju da im nešto samo padne s neba kako naša prognoza nije tačna, čelnici naše kuće im poručuju (oni što vedre i oblače), da pažljivije prate našu prognozu…a ne samo s vremena na vreme.

U 20 č.
Poštovani gledaoci kao što smo i najavili, a kao što možete i sami videti u studio smo doveli i proverenog stručnjaka za vremenske prilike… baba Savku koja će nam na osnovu bola u krstima reći kakvo nas vreme očekuje u narednom periodu.Trenutno je u našem gradu lepo i prijatno veče, a takvo vreme će se zadržati i tokom noći osim ako nas nešto ponovo ne iznenadi…kao grom iz vedra neba.Hvala vam na poverenju i što nas još uvek gledate jer mi smo tu zbog vas…za sva vremena…

Pozvao sam jednu zgodnu malu na piće.
Dodji i ti sa nekom kokom.

Uzbudjena sam.
Onaj zgodni crni pozvao me je večeras. Da li ću mu se dopasti??

Ova ćurka nije normalna.
Ja mislio na vezu za jedno veče, a ona došla u venčanici.

Doletelo proleće na krilima povetarca.
Cvrkuću ptičice, travica se zeleni.
Vrt se raduje, najzad uživancija.
Bore se biljke koja će biti prva, lepša, pobediti.
Voćke su već pre desetak dana odbacile venčane bele haljine i plodovi se debeliškaju. Sve krenulo radovati se životu.
Smokva gleda sa visine i mlado i staro i miruje. Nije što je moja, ali što je pametna. Izašli njeni cvetići, nije da nisu, ali, ne kao razularena banda, nego polako…ima vremena.
Ruže stidljivo pustile prvo listove. Poneka bi da izadje pupoljcima u skiterajku, a drugarice je ohrabruju. One prostače, domaće, stare vrste, čekaju valjda da padne luster pa da procvetaju. Fine, moderne, doduše bezmirisne, ukštene dame, gvirnule, i sve se dogovorile, izlazimo sutra.

-Koja će prva??
-Ja ću- viče ljubičasta
Bela se smeška, isturila jedan pupoljak, prva će biti ujutro...
Tamnocrvena kuca pupoljcima na prozor, pobediće.
Trnova ružica, vekovnim iskustvom, ima druge planove. Pustila izdanke, penje se na prvi kat, zauzeće terasu. Nema vremena sad za cvetanje, treba osnažiti grančice. Mahnu prijateljici smokvi, razumele su se.
Ostale ruže nema šanse da se zaustave kad nešto reše. Ruže su to, ženske, tvrdoglave.
Ujutro zima, kao da će sneg, a i prete sa njim na vestima. Ruže ne slušaju vesti, ne čitaju novine i poletele. Dočekala ih magla.
Zaustavile bi se, ali kasno…
Da li je to suzica ili kapi kiše, ko zna.

Okreni obrni, sve se smrzlo, sad će čekati deset, petnest dana novi izlazak.
Smokva mudro ćuti, širi svoje grane, zauzuma teren i polako list po list, smokva po smokva. Pobedila je namrgodjenu, šašavu prirodu.

Žurim i zaustavi me susjed na sekund,
samo nešto važno da mi kaže.
Posle dva sata rekoh mu, odoh na sekund do kuće,
a vi to kažite susjedi koja nailazi...

Dobro jutro svima.
Ugodan dan

Mrzim bube…
Nastavak…
Mrzim bube koje nisu čak ni bube nego pauci, kaže Googo.
Ta beštija mi je sve poremetila.
Prvo sam imala stres dok je Glavnokomandujući, kojim je jedina praksa bio Albi, izvadio tog jarca koji mi se zabo u nogu. Vuče G. ali bubetina-pauk se ne da. Kad je taj krpeljetina vidio da će ga ovaj nadvladati jer je i veći i vežba neko mlataranje koje se zove borilačke veštine, popustio je i izašao van, ceo. Svaki i najmanje pristojan bubetan bi se zahvalio na večeri, podigao šešir i uz mali naklon izašao. Ovaj moj prostak, ne samo da se nije odmah da van nego me je još i popljuvao.
Baš se ovako natrćio (google)

Voli prirodu, i ona će tebe.
Neki put nam neke ljubavi ne pašu, ali...
Počelo je večernjim striptizom. Ništa nije ukazivalo na dramu, još manje na komediju, a ni na operu u kojoj ja urlam kao glavna primadona.
Elegantno sam se skinula, da ne davim, zna se kako to ide pred spavanje, i kad su traperice bile na stolici, bacim jedan zavodljiv pogled na krevet, i krenem u kupatilo.
Op, stop. Na listu noge mladež. Kako mladež može tako brzo da izraste?? Aj, vaj, paničarka vrišti kao da je deru, umire, operacije… Žao mi mene.
-Kakav mladež, to ti je krpelj, -stiže presuda.
-Vadi ga- urlam panično.
Pinceta, alkohol vata, gaza i pepeljara. Hiruški instrumenti pripremljeni. Tu jei hirurg bez maske ozbiljna lica.
-Nisi uzeo Albijevu pincetu??-pokušavam da odgodim operaciju.
Dok si rekao aaa, bubetina je bila, kao u naučno fantastičnom filmu, u pepeljari.