Pregled posta

Adresa bloga: https://blog.dnevnik.hr/mecabg

Marketing

Voli prirodu...

Voli prirodu, i ona će tebe.
Neki put nam neke ljubavi ne pašu, ali...
Počelo je večernjim striptizom. Ništa nije ukazivalo na dramu, još manje na komediju, a ni na operu u kojoj ja urlam kao glavna primadona.
Elegantno sam se skinula, da ne davim, zna se kako to ide pred spavanje, i kad su traperice bile na stolici, bacim jedan zavodljiv pogled na krevet, i krenem u kupatilo.
Op, stop. Na listu noge mladež. Kako mladež može tako brzo da izraste?? Aj, vaj, paničarka vrišti kao da je deru, umire, operacije… Žao mi mene.
-Kakav mladež, to ti je krpelj, -stiže presuda.
-Vadi ga- urlam panično.
Pinceta, alkohol vata, gaza i pepeljara. Hiruški instrumenti pripremljeni. Tu jei hirurg bez maske ozbiljna lica.
-Nisi uzeo Albijevu pincetu??-pokušavam da odgodim operaciju.
Dok si rekao aaa, bubetina je bila, kao u naučno fantastičnom filmu, u pepeljari.


Kod normalnih ljudi to bi bio kraj, ali mece reaguju drugačije.
Ujutro ono čudo se zacrvenilo, oteklo. Saveti svih poznatih i nepoznatih što raditi, zavrteli mi glavu. Bilo je od hladni oblozi, pa do prepoznavanja kosača koji se približava srcu ili mozgu, valjda pikira na ono što ko ima. Teška srca, i kao uvek kad se ogrebem, umirem, hajde kod doktora. Zakaži kod privatnog jer i zdravstvo, državno, ima pravo na odmor.
Tresla sam se kao da će mi glavu otkinuti.
Uzima doktorka anamnezu (to je ono što te pita od čega su deda ili baka bolovali, da li sam ja operisana ili bolovala od nekih strašnih, ili bezobraznih boleština i druge gluposti). Pogleda sa lupom ono mesto gde se bubetina zarila i poče da piše.
-Imate li neki nalaz od ranije??
-Prvi put sam ubodena, mislim od krpelja.
Mislim si, ona bubetina je mogla baš da mi da napismeno nešto o svojoj familiji, a ne sad kao zadnja prostača, ne znam ni kako se zove ni ko su joj rodjaci. Možda je i neka inozemna buba.
Razočara se doktor.
Jeste li primetili da doktori mnogo vole da pišu??
Od kad je sve kompjuterizovano, prvo pišu celu tvoju prošlost, baš nisam htela da kažem za onog prasca doktora koji mi je bio obožavaoc nekad. Onda bace pogled na mesto krpeljskog ulaza-izlaza, i opet pišu. Toliko čvrkaju po onom kompjuteru da sam mislila ili je ovaj „moj“ krpelj vanzemaljac, ili doktor igra igrice, treće nema.
Pade presuda. Sve je u redu, ali…
To ali mi naježi kožu.
Znala sam svog Boška Boškovića, sad će. I bilo je. Posla me u laboratorijum da vadim krv. Tamo mi se zavrtilo u glavi pa su me polilvali vodom spolja i iznutra, kao da sam ruža. Onda apoteka i terapija 21 dan, gde nadjoše onaj jedan?? Kad sve to prodje opet sastanak, sad sa dva doktora specijalista, laboratorija… i još ko zna šta mi nisu rekli.
Ko mi pomene sledećih mesec dana prirodu, cvetiće, listiće, drvence , zelenu travicu i slične lepote prirode, neka zna pridaviću ga.
Nemoj posle nisa znao/la.




Post je objavljen 01.05.2019. u 20:24 sati.