Izmedju dva proloma oblaka, i bežanja iz sela u grad, munja i jurenja nazad na selo, jer što će jadne životinje bez mene, svašta se dogadjalo.
Pri tom ne mislim na tuču, kad sam panično vrištala da na marelice stavi deku jer će ih sve potući
Iz čista mira zavladala je nečuvena seoska tišina. Niko nije tandrkao ni kosilicom ni traktorom niti jurio pse i mačke. Čak su i ptice utihnule, a puran Paja nije se imao sa kim svadjati.
Ma, nešto se dešava, teram Glavnokomandujućeg da ostavi piljenje u nogomet i izadje. Aja, ovi protivnici, neke lige šampinjona ili šampiona, zabili gol pa on čeka da ovi naši daju dva. Koji su protivnici, a koji naši pojma nemam a izgleda ni oni jer pade neki autogol. To mu je kad sam sebi zabiješ, ma što to da značilo.
Nema ko, mora meca znatiželjko videti spoljna dogadjanja.
Kad, one životinjke što se motaju oko kuće, a izgubile status domaćih životinja i dobile status kučnih ljubimaca nešto se dogovaraju.
Hoće organizirati pevačko takmičenje.Takmičenje kao takmičenje, mora imati favorita, publiku, žiri, glasovanje, svetleće efekte.
Svetleće efekte su odmah odbacili jer se boje prateće buke još od petardi. Za publiku su proglasili voćke, cveće i travu…neka ćuti i gleda i divi se svima. Žiri će biti sami takmičari. Svi su favoriti.
I poče koncert.
Bilo je lepo dok su pevali, mada ništa novo nije bilo.
Purica je skinula svoje perje pa se prikazala golišava na zgraženje žirija, a oduševljenje purana.
Mama kvočka je tvrdila da u njeno vreme nije bilo takvih prostača koje ne znaju ni pevati ni obući se. Glavna je pesma, a ne odakle si došao i ko te gura. I svi ćete vi završiti u loncu ako mene ne izaberete pretila je žiriju.
Sve je nekako i prošlo. Na kraju se treba izabrati pobednik i tu je zapelo.
Pošto svako glasa za najbolju pesmu i njeno izvodjenje, a sve bilo nekako mlakasto, pobednik se nije nazirao.
Mačak Albi je tvrdio da on najviše vežba i da samo pitaju mačke kako mijauče u zimskim mesecima.
Susedov labrador je dobroćudno lajao na sve tvrdeći da je sad došao i više nikad jer nije dovoljno cenjen.
Purani su na svaki glas pola sata ćurlikali i produžili glasovanje skoro do jutra.
One majušne životinjice puževe, guštere, razne bubice niko nije ozbiljno ni shvatao. Oni su tek da popune dvoranu da ih ima više na broju. To deluje nekako spektakularnije.
Greškom je doleteo slavuj sa nekom zanimljivom pesmom, ali su ga odmah diskvalifikovali. Slavujevo pevanje nije odlučujuće za pobedu, dapače, samo je otežavajuća okolnost.
Prednost ima šok ponašanje jer svatko može pevati, a smisliti nešto novo, nevidjeno je već teže.
Posle glasovanja i nadglasovanja do zore, guska je proglašena za pobednika. Klanjala se i zahvaljivala, plakala i gaktala da se nije nadala pobedi (što je onda uopšte i dolazila?), a vreću žita i vreću kukuruza koju je turila tamo nekom ispod stola , nije pominjala.
Prodje i to čudo, Dvorišćevizija, a za tri dana vratiće se mir medju životinjke do nekog novog cirkusa.
