Marketing
Zagrijalo proleće...
Doletelo proleće na krilima povetarca.
Cvrkuću ptičice, travica se zeleni.
Vrt se raduje, najzad uživancija.
Bore se biljke koja će biti prva, lepša, pobediti.
Voćke su već pre desetak dana odbacile venčane bele haljine i plodovi se debeliškaju. Sve krenulo radovati se životu.
Smokva gleda sa visine i mlado i staro i miruje. Nije što je moja, ali što je pametna. Izašli njeni cvetići, nije da nisu, ali, ne kao razularena banda, nego polako…ima vremena.
Ruže stidljivo pustile prvo listove. Poneka bi da izadje pupoljcima u skiterajku, a drugarice je ohrabruju. One prostače, domaće, stare vrste, čekaju valjda da padne luster pa da procvetaju. Fine, moderne, doduše bezmirisne, ukštene dame, gvirnule, i sve se dogovorile, izlazimo sutra.
-Koja će prva??
-Ja ću- viče ljubičasta
Bela se smeška, isturila jedan pupoljak, prva će biti ujutro...
Tamnocrvena kuca pupoljcima na prozor, pobediće.
Trnova ružica, vekovnim iskustvom, ima druge planove. Pustila izdanke, penje se na prvi kat, zauzeće terasu. Nema vremena sad za cvetanje, treba osnažiti grančice. Mahnu prijateljici smokvi, razumele su se.
Ostale ruže nema šanse da se zaustave kad nešto reše. Ruže su to, ženske, tvrdoglave.
Ujutro zima, kao da će sneg, a i prete sa njim na vestima. Ruže ne slušaju vesti, ne čitaju novine i poletele. Dočekala ih magla.
Zaustavile bi se, ali kasno…
Da li je to suzica ili kapi kiše, ko zna.
Okreni obrni, sve se smrzlo, sad će čekati deset, petnest dana novi izlazak.
Smokva mudro ćuti, širi svoje grane, zauzuma teren i polako list po list, smokva po smokva. Pobedila je namrgodjenu, šašavu prirodu.
Post je objavljen 07.05.2019. u 20:26 sati.