Marketing
Borba za život...
Mama koka…
Sve koke su šetale, koketovale sa petlićem, izazivale mladog petlića koji se povlačio pred sultan-petlom poštujući hijerarhiju.
Jedna kokica se povukla, nakostrešila i nije dala nikome da joj pridje. Čupkala je svoje perje, pravila gnezdo. Ostale koke su odmah ukapirale o čemu se radi i gurale svoja jaja pod njena krila.
Prolazili su dani, koka je nepomično skoro u stanju hibernacije ležala. Još tri dana, još dva, još jedan… Svi smo bili nestrpljivi.
Na dan D ništa se nije dogodilo, ni sledeći, ni onaj treći. Ko je podbacio, petlić?
Sklonili smo jaja, pokušali da je vratimo medju ostale. Preletela je ograde, žice, uletala u prostoriju gde je bilo gnezdo i počela da traži jaja.
-Gde su moja deca,- kokodakala je tužno tražeći gnezdo. Nigde ga nije bilo. Okretala se po prostoriji, zavlačila i tužno zvala svoju decu…
Tražila ih je na sve strane, zvala.
Niko se nije odazivao.
Meca je tulila i brisala suze, jadna koka nema piliće.
Ne znaš ko je bio tužniji.
Glavnokomandujući je vrteo glavom u stilu ženske su šašave, ali je pokleknuo i doneo sveža jaja i kao kukavica podmetnuo u gnezdo.
Koka se zaletila na jaja i ne mrda sva sretna samo ko ko ko… čeka svoju decu.
Veterinar je izjavio da od toga nema ništa jer neće izdržati 42, plus tri dana leženja.Neka kokdače, smiriće se.
Meca je izjavila da ne treba slušati doktore. Naravno uz vodoskok suza.
Koka je rešila biti mama, ležala je čekala, vraćala se na jaja.
Prodjoše i tih drugih 21 dan.
Gledam ja koku, gleda ona mene. Ne mrdam ja, ne mrda ona.
Nema pilića.
Meca plače, koka miruje, Glavnokomandujući preti da više neće biti pilića bez inkubatora.
I…
I…
Dvadeset drugi dan, izadje mali crni, nemirko…
Ruku na srce, priznajem, koka nije stvorena za mamu, ali tolika upornost joj se isplatila.
Nikad ne odustajte, jer pile je tu negde i čeka svoju šansu da živi.
Post je objavljen 29.05.2019. u 20:25 sati.