AnaM

nedjelja, 19.05.2019.

Moj novi atelje...


Uvek sam se divila slikarima i njihvim umijećem. Dalje od čika Gliše nisam odmakla.
U školi bi došao profesor pred moj crtež, uzdahnuo, povukao dve crte, i naj baksuz, čika Gliša, počeo je da kopa ili svira na gitari, ili već tako neku koještariju.
U višim razredima dok su drugi dobijali antičke skulpture da nacrtaju, meni su dali list, koji sam ja naravno prekopirala i obojila, to mi je išlo.
-Vidiš kako se može, kad se hoće - naivac profesor reče.
Inače to naivno slikarstvo uopšte nije naivno gledajući cene platna… No, sad to nije tema.
Zna se da je Pikaso na početku slikao normalno, a posle više u mom stilu ono usta na laktu i nos na mestu uha.
Nikad se ne zna što je kome sudjeno.
Ni u snu nisam sanjala da ću otvoriti lični atelje i to izlagati svoja dela u njemu.
Prvu sliku poklanjam blogerima...



Počelo je prilično naivno, trebalo je na brzinu napraviti ručak jer se Glavnokomandujući setio da farba fasadu, ogradu i sve što je lepo izgledalo, ali njemu očito nije. Mogao je posaditi još jednu ružu pa bi svi u nju gledali, a ne u fasadu.
Kakve veze ima sad atelje i malanje??
Ima…velike.
Ustvari to malanje je i zaslužno za moj atelje i novo-otkriveni talenat.
Brzinski ručak se sastojao od prženja kobasica, krompirića, i ostalih tandrmoljaka koji idu na roštilj, ali ne i kad se radi fasada kuće. Tako je isprskan zid kuhinje u krugu od 1.5 m oko šparheta. Nešto se malo i zadimilo, malo više, jer samo što se nisu stige napravile.
Nijedno slikarsko platno nije brže pretvoreno u remek delo.
Takva slika može izaći samo iz ateljea.
Sve u svemu, dobila sam atelje i zabranu ulaska u kuhinju…
Kako sad da vajam, slikam ili već tako nešto??
- 20:18 - Komentari (28) - Isprintaj - #