Dvorci, crkve i stari gradovi

15.09.2021., srijeda

Vrbovec Klenovec Humski

Panika
U utorak je zatvaranje ,kompletni zatvor znan kao lockdown od stare hrvatske riječi lokot.Uz lokot ide i brnjica,valjda da manje lajemo i prigovaramo,nego da stoički podnosimo sve bure i nevere ovog života.Eto nisam tip tipa zašuti i trpi,nego gunđam i protestiram po načinu i stilu – on je provokator.
Kaj sad bude,kaj ne bumo mogli više nikad nikam, „e kaj sam dočekal pod stare dane“,da mi brnjicu staviju na gubec , da moram biti doma .Jedino kaj mi ostaje kupiti si goblen i vezi ga,ali uporan sam ja i ne dam se baš tako lako.Makni se od ljudi, od svega kaj te može zaraziti i kam onda? Na put u vukojebine širine i prostora, a ti gradovi čekaju samo one koje upravo hvata panika od sveopćeg zatvora znanog kao covid 19. Kak su uspeli tak brzo izmisliti ime? Korona,kovid!
Nekako se povučeš u sebe, zatvoriš, potresi i bolesti i polako te ždere iznutra i ponireš u svoje misli. Roza,njemačka ovčarka je spremna, jer nije prošetana, a sva je divlja i ona od ovog zatvora i to kaj plavi dečki patroliraju nasipom onim zagrebačkim i upozoravaju i ljude i životinje da se maknu jedni od drugih,jer ljudi božji, pa nije ovo šala, ovo je gore neg španjolka u prvom i poslije Velikog rata ( onog prvog).
Pa na put.Penjati i verati se nemrem ,jer sam hokejaš,ali zato mogu mlade snage i pas.Pa nek se dete prošpancira i nekaj se nauči ( moj pas).
Putešestvije selima i cestima,na uglu neka ruševina sa prozorčićem u kojem je vjerojatno ili jest ( zaboravio sam) bio ili jest kip nekog sveca, čuvara sela i Zagorja. Pa još malo ,zavoj poslije kuća i šumica,zima je ,veljača je i onda di se stati sa kolima ,da nikome ne smetaš ili da ti netko ne popravi auta,jer Zagorci voze ko nori. Ipak je tu njima domovina ,a to kaj ovi purgeri furt nekaj izmišljaju nam je već sikak prek glave.
Klenovec je Humski a iznad njega ,iznad samog tog brdovitog sela stara utvrda o kojoj se datumi rođenja još nagađaju. Arheolozi vredno kopaju da ju datiraju ,ali borba i premišljanja nikad dosta.
Utvrda Vrbovec spominje se prvi puta u dokumentima 1267 godine u županskom naslovu Barleusa ( Barleus comes de Vrbouch – Regan) ,a kao utvrda tek 1334 godine.
Pretpostavka je da je ona i ranije rođena još prije Tatara, tak da su je i oni morali osvajati. No,njezino pravo lice vidimo za onih Celjskih koji su Zagorje dobili na poklon,sve poradi radi sexa. Lepo se udaš, daš i onda dobiješ sve kaj hoćeš.E to je pravo razmišljanje,a nije ono današnje sponzoriranje za sitnu lovu.
Za razliku od ostalih di su se Celjski udomaćili, izgleda da im zrak ovde nije prijao pa utvrdu napuštaju rano već u 15 st. 1437 1445 ,a obnavljaju je Vitovci par godina kasnije . Vitovci ga obnavljaju,ali samo djelomično kako se navodi u papirima, no,ipak uprkos tome spominje se kao kaštel. Prelazi iz ruke u ruku i mijenja vlasnike,pa ga čak dobivaju i Frankopani,koje inače ne srećemo često u Zagorju.
Peripetije grada kao i sličnih nastavljaju se kroz stoljeća, pa ga i požar pali,no nekako se izgleda uzdiže uvijek kao fenix,da bi nas dočekao ruševan s nadom da će opet stati jednom na svoje noge.