TRIJANON 2 / ODLOMAK ROMANA - DAJANA DIVERNO

Robertini je došao tek sat vremena kasnije, već kad je Veronika imala utisak da postaje pomalo paranoična, da se nije baš tad s tim pismom i negde zagubio, da ga nisu pregazile kočije ili da je i zaboravio da odnese to pismo. Zanimljivo je kako ljudi u trenucima kada iščekuju nešto posebno bitno zapadaju u svet razne nedoumice i bajku hiljadu i jednog pitanja.
Robertini je došao s odgovorom kako će gospodin Kon u sakom slučaju tokom te nedelje, najverovatnije u sredu oko dva časa popodne doneti knjigu o Napoleonu i da mu je neprijatno što to nije uradio ranije.
– Da li je rekao još nešto? – upita Veronika kao da je zapravo očekivala pravi vodopad izliva ljubavi i nežnosti.
– Ne, samo to.
– Ali mu je bilo neprijatno zbog toga?
Robertini se zagleda u nju.
– Koliko neprijatno?
– On zna koiko meni znači Napoleon – rekla je to kao da je reč o njenom ocu ili bratu. – I ti to znaš!
– Znam gospođo.
– Onda?
– Bilo mu je neugodno, ali čini mi se kako gospodin Kon ima mnogo zanimljiva i preča posla o kojima razmišlja.
Zagledala se u njega relativno bledo.
– Misliš da ja nemam posla?
– Nisam to rekao gospođo.
Oči su joj se skupile od pritajenog gneva do toga da je uvek kad god bi bila sama s gospodinom Konom, njegov orlovski ispitivački nos morao da bude prisutan i sad je videla divan razlog da o tome povede razgovor.
– Vidiš Robertini, imam toliko posla da ni ona škripava kolica ne mogu da pogledam. Kako se i ne razumem previše, ne mogu da regulišem to škripanje! – prebacila mu je i osmehnula se.
Robertini se kulturno nakloni.
– Gospođo, ako je škripa toliki problem ja ću ...
– I ne samo to. Tavan se uopšte ne održava, baš sam bila gore, mislim da bi trebalo da se stvari koje su gore brišu najmanje jednom nedeljno, a ko će drugi bolje da barata s krpama i sunđerima za pranje od tebe! – osmehnula se kao da mu nudi nekakav fantastičan posao. – Obavezno od sada, pa nadalje tavan brišeš sredom oko podneva i popodneva, jesam li jasna?
Robertini je izgledao začuđen. Doduše, nije mu bilo druge.
– Naravno gospođo – naklonio se svestan da mu je ipak najbolje da što pre izađe iz sobe dok nije dobio nekakav novi posao – na tavanu sam sredom popodne!
– A što se kolica tiče... – pokušala je da nastavi primećujući da krenuo napolje.
– Kolica podmazujem utorkom ujutro – opet se naklonio i uveliko stavio ruku na bravu. – Želite li još nešto?
– Ne – odmahnula je glavom, svesna da će biti divno što će Robertini da pregleda tavan i prašinu i paučinu koja se tokom niza meseci tamo nakupljala. Divna razbibruga sredom popodne umesto čaja. Ništa lepše od desetine paukova i te tako krasne, sivkaste prašine koja čoveka tera na uzastopno kijanje – mislila je ona kao da je s tim dala Robertinuju neku novu značajnu, društvenu titulu.
Sada je, pošto je tada bio ponedeljak, imala vremena da smisli neku pametnu strategiju, nešto što bi sasvim opravdalo to da mu se ona baci u naručje, na grudi u topao i željni zagrljaj.
Da, zaključila je, s obzirom da po priči, dugo nije imao nikakvu vezu, logično bi bilo kako gospodin Kon sigurno jedva čeka da oseti strasnu ženu uz sebe koja ga uz to, možda, i voli. U svakom slučaju sada je svakakva strategija dolazila u obzir, čak i priča o Panonskoj niziji, motikama i volovskim zapregama. Zbog njega će, zaključila je brzo, po potrebi i terasu da renovira u stilu bakinog salaša. Ideja je pri tome bilo svakakvih.
Ipak bila je ustreptala.

Oznake: Trijanon 2, dianna divernoe, odlomak dela