POSTELJA BELA - DAJANA DIVERNO

Postelja bela, bez tebe sam sama
I pogled kroz prozor na svetlo daljine
Čemer jutrom počinje da me gnjavi i slama
Oblačim oklop duše ko da oblačim haljine.

I svetlo mi smeta... Fali mi tama
S tobom bih u neke čudne visine.
Bič žudnje počinje da me muči i slama
S tobom bih da zađem u vrtloge miline.

Počinjem da mrzim pravila što su dana
Brzo skidam rukavice što čine nas fine.
Od strasti u glavi je sad bura, galama.
Ovog dana ja bih da me žudnja mine.

Postelja bela ko da peva o nama
I pogled kroz prozor u svetla daljine.
Bič žudnje počinje da me muči i slama
Dok skidam oklop duše, ko da skidam haljine.

08.12.2011 Wien

Oznake: postelja bela, bič žudnje, haljine