ODLOMAK ROMANA 'POSLEDNJI SEKUND ZA BRAŠOV'' - DAJANA DIVERNO

- Mislite na vašeg verenika? – grof Diner je upitao s osmehom na licu. – Trenutno je zabavljen razgovorom s doktorom Zamifiresku. Razgovor će sigurno potrajati – objasnio joj je. Vrlo ga je zabavljala njena zbunjenost.
- Gospodine Diner, ne mislim da je pametno da sedim ovde i razgovaram s vama – počela je Roksana odjednom. Zagledala se u njegovo lice. Čak i sada u polumraku, njegove oči su se sijale. Osetila je miris koji je koristio. – Ja sam verena – skoro da je poskočila u tom trenuntku. Ogrnula se još jače s svojim ogrtačem i bila je spremna da se vrati nazad u salu. Znala je da ne sme dozvoliti da je Aron Hasdeu vidi kako razgovara s grofom Dinerom. Njihov odnos je i ovako bio za nijansu poljuljan, a nije želela da zbog Aronove ljubomore izgubi mogućnost da opet poseti Francusku i na kratko navrati u manastir Sveta Margerita.
Krenula je dalje, svesna da joj je sad to ipak najvažnije. Uostalom, što se nje tiče opšta nasrtljivost tog grofa s tamnim, sjajnim očima?
- Gospođice Roksana – zvao ju je već kad je bila na vratima. Okrenula se i uperila pogled prema njemu. Sve u njoj je govorilo da što pre da se vrati, da se opusti među gužvom, bukom, muzikom. Uperila je svoje oči prema njemu. Primetila je da je ustao.
- I ja sam veren – rekao je to tiho, kao neko priznanje koje se tako teško priznaje na sudu.
Veren je? – prostreli njenim mislima. – Ako je veren šta će onda tu na terasi s njom?
- Moje verenica živi u Beču – dodao je i plako joj prišao. Dobio je toliku želju da je uzme ponovo za ruku, da se oseti njen prste među sovjima. Ali nije to učinio.
- Onda zašto niste u vašem hotelu? Zašto ne pišete vašoj verenici, već provodite ovde vreme s mnom, pokušavajući da razgovarate o banalnostima? – Roksana uljudno i fino upitala. Primetila je kako se nećka.