U PRAVOM MAĐARSKOM ELEMENTU - DIANNA DIVERNOE

Lik o kom na ovim stranama nismo mnogo pisali jeste lik ekscentrične, samožive ruske grofice Drasele Razaski. Izmišljen lik, izmišljene grofovije u izmišljenom ambijentu s stvarnim okvirom. Radnja romana Tajne strasti grofice Razaski događa se na relaciji Budimpešta-Pariz-Moskva i roman je komičan. Ovo delo ipak nije poznatno hrvatskoj čitalačkoj publici, mada se vode značajni pregovori s izdavačem iz Zagreba, koji ovo delo još uvek čita, pa će dati svoju ocenu.

A ko je Drasela Razaski?

U romanu, primetićete nema ništa o njenom detinjstvu, njenim mladalačkim snovima. Zapravo celokupna radnja se događa za svega tri nedelje, tako da samo odjednom kao grom iz vedra neba upoznajemo porodicu Razaski, Draselinog nevernog supruga Dimitrija, a sve to u vrhuncu bude zaslađenom zavođenjem mađarskog političara Janoša uz saučesništvo svekrve.
Dakle, Drasela Razaski, tog nema u romanu (barem ne u prvom delu, a ima ih 5), jeste polufrancuskinja polu mađarica. Na nekim stranama prilikom njenog boravka u Budimpešti se spominje rečenica
Ono čega nije bilo u njenom domu u Budimpešti bili su ogromni porterti Grejs Keli. Ponekad sa joj nedostajali. Drasela je volela što ih ima u Parizu, navikla je na njih, ali ovde ... Ovde bila u svom ambijentu – Mađarica, sa svim propratnim stvarima koje to i označavaju.
Zahvaljujući njenim francuskim korenima dolazimo do milozvučnog neobičnog imena Drasela.
Kad je pisala ovaj roman Dajana je uviđala kako joj kao glavan lik treba osoba koja je zapravo pravi snob, samoživa, egocentrična i razmažena. U nekim stvarima sama autorka i glavna junakinja se znatno razlikuju. Oni koji poznaju Dajanu znaju kako je obožavala Jesenjina u detinjstvu, dok njena junakinja Drasela nema blagog pojma o tom pesniku. Primer rečenice razgovora Drasele i Janoša:

– Keruše, zar ne? – pitala je i osmehnula se usiljeno. – To me podsetilo na onu pesmu od Jesenjina.
– Čitate pesme? – poskočio je odjednom. – Veoma volim Jesenjina.
– I ja – bubnula je nenadno. Sem te Pesme o keruši, ničeg drugog nije mogla da se seti. Ali zar je to bitno? Zbog njega može literalno da se angažuje i da sazna sve o tome piscu ako treba. Čak i da otvori klub obožavaoca Sergeja Jesenjina u kom bi presedavala i kog bi nazvala ‘’Lesi se vraća kući’’.
– Voleo sam da posvećujem vreme literalnom usavršavanju pre nego što sam ušao u politiku. Nekad sam maštao o tome kako ću biti pisac hronika ili ...
– Ne mogu da vas zamislim u toj poziciji – reče Drasela iskreno.
– Nije mogao ni moj otac. Zato je učinio sve kako bi moje ciljeve usmerio u drugom pravcu. Politika je bila moja budućnost...

Ono što se takođe da primetiti jeste da su ipak mnogi ljudi zavoleli lik otkačene grofice Razaski ponajviše zato što je ljudska, realna, zato što u mnogim njenim mislima prepoznaju sami sebe. Mnogi koji su čitali delo Tajne strasti grofice Razaski mogu reći kako delo nisu ispuštali iz ruku dok ga nisu pročitali, a neki su ga smestili u omiljenu literaturu.

I sad posebice otkrivamo kako je lik Janoša Falkona, mađarskog političara, takođe izmišljen, jer da biste pisali dobre romane, kako kaže Dajana Diverno, treba da imate bujnu maštu i budete uverljivi u onom što radite.

Da li će se hrvatska čitalačka publika upoznati s ovim delom, jeste otvoreno pitanje, a mi ćemo vas povremeno obaveštavati o svemu tome.
Izdavač bi bio iz centra Zagreba, a promocija bi u ovom slučaju bila na proleće sledeće godine.