morsky blog

Bem ti zimu i hladnoću!
Brrrrr.
A neki bi i snig. Bi i ja, na slici.
Neka njega di mu je i misto. U Lici.

Evo deset i kvarat, ja još u kapotu. 15 celzijusa. Malo!
Ove klime jutros nikako ugrijat. Kasno smo ih upalili.
Jer, kad smo došli - nema struje!
Nema.
Tražili je svugdi. Ali nema, pa nema. Ma, di li se sakrila?
A stara poslovica kaže: nema struje - nema grijanja.
Tako je to u Dalmaciji.
Mi smo vam komodni ljudi. Ko će se bakćat s drugim energentima, drva, ugljen, plin i to, to su zajebancije. Mi volimo struju. Električnu energiju. Čistu i urednu. Nevidljivu.
I nije nas briga odakle dolazi. I ima li je dovoljno. Nećemo mi termoelektrane, atomske centrale i te zvizdarije. Nek oni stoje dalje od nas...
Dok je nama Elektre, sve je dobro.
Još kad ne bi račune slali....

Daklem, došli mi jutros lipo na posal, po buri i ledu, crvenih noseva i promrzlih ušiju. Temperatura je bila oko 1- 2 jutros, mislim, a to je nama ko da nam Sibir poslalo. Još bura brije... To je ka minus15 u Lici.
Uletiš u firmu očekujući toplinu, kad ono - frižider. Palimo sve živo. Ćorak!
Ništa ne radi!
Što je sad?!?!
Nema struje.
Bem ti Elektru, HEP, državu i premijera! Na svih drvlje i kamenje! I sve ostalo šta ih pripada!
Zašto struje nema?!

UKRALI NAM OSIGURAČE iz ormara u hodniku!
Isčupalo ih. Odvidalo. I odnilo.

Valjda in daleko bilo u Peveca poć, pa se snašli.



Inače kad već spominjen struju, sitila san se i svitla. Ove dane-noći svitlimo ka Betlehem.
Žaruljice šarene na sve strane. Da odma pošandrcaš od blagdanskog veselja. Odmah se sitiš malog Isusića u štalici sa ligt-show-om, i sve one raškoši u kojoj se rodija, ka kralj.

A ja se pitam, onako usput, a šta bi falilo da nam grad bude cilu godinu ovako osvitljen? Ne ovako, nego ovoliko. Pa da nam se ona jadna dica ne vraćaju iz škola po mrakači. Da se ne moraju strašit divljih zviri i drugih beštija koje vrebaju iz mraka. Ka da su Crvenkapice na putu do bakice.
Pa ne živimo u šumi. Živimo u gradu kojeg volimo zvati pitomin.
A struja i nije tako skupa.
Ima i skupljih stvari.
Koje vrebaju našu dicu iz mraka.
Ali štaš, dica gradskih "otaca" su valjda davno školu završila. Ili ih voze u nju.