Vruće je, ljudi!!!
Ovo nije za radit, ma što radit, nije ni za govoriti, a kamoli pisati.
Ovo je za leć u more, u plićak, u hladu, i ležati, ležati, ležati.
Već se zamišljam u onoj pjenici od soli... Još malo. Sitno brojim . U satima.
* * *
Ali, imam mali problem. Nemam kupaći kostim. Ni japanke.
Odoh ja sinoć s mojom day u šoping. Ona mi je postala nešto kao slavni fizikalčev ciglarević, ne znam se okrenuti bez nje. Ali bila sam i ja njoj podrška, oslonac u mukotrpnom obilasku butiga, po onom zvizdanu treba ti neko kad se srušiš iz čista mira ispred vrata stotog dućana.
Traže se kupaći kostimi. Ugledam ja u butigi o kostima lipu vešticu za plažu, ali moj guru uzviknu preneraženo: To je spavaćica, seljakinjo. A, dobro, kažem, ali u sebi duboko nadam se da je ipak haljina. Dobro, ne baš za crkvu, ali... Oboružam se kupaćim kostimima po dayinim uputama i stanem u red za jednu od dvije kabine iza desetak izbezumljenih cura. Day odlazi u slijedeći dućan, ja poslušno čekam kako mi je rekla. Čim mi je izmaknula iz vidokruga, kao da se neka zvijer probudila u meni, strgnem s vješalice onu spavaćicu/haljinu i uputim prodavačici retoričko pitanje: Jelte da se u ovoj "haljini" može ići u dućan? Što bi žena na to odgovorila nego: Svakako, gospođo, kako ne! Dakle, tako...
Daljnji tijek događanja nije za prepričavanje. Proba kupaćih kostima. Bolna spoznaja o konfekcijskom broju 38 - prohujalo s vihorom. Katastrofa kako rade te kupaće kostime, sve se vidi, situacija izgleda gora nego što je. Pomaže samo nož. Glumičićev. Dakle, ništa od kupaćeg, i onaj lanjski može proći (na pustom otoku).
U teškoj depresiji i pri temperaturi od 32 stupnja u hladu, u izmaglici, isključenog mozga, pokupim još nekakav odjevni predmet. Tek sam doma vidila što je - nekakva tunika. A day se nikako ne vraća da bude glas razuma. Ako ga i ona nije pogubila negdje usput...
A otišla ja u stvari kupiti japanke...
Dakle, dođem ja doma i odmah obučem svoj plijen. Spavaćica je proglašena haljinom za u dvorište i obližnji dućan. Jest da do prvog Konzuma trebam izaći na jednu od većih gradskih ulica, ali nema veze. Triput sam je testirala u dvorištu dok sam tražila onog mog malog, čak sam obišla i dva okolna. Ljudi dosta prošlo. Niko ništa nije reka.
Day, ako tebe sretnem na putu u mojoj novoj haljinici /spavaćici, svečano obećavam da ću se praviti da te ne poznam...
Kad je došlo vrijeme za spavanje, mislim se ja, kad je day rekla da je ovo spavaćica onda je sada proglašavam spavaćicom. Baš praktično.
Budući da moja spa-haljina ima gola leđa, jedan (ili više) komaraca je na njima napravio masakr. U 4 ujutro spavaćica je ponovo proglašena haljinom, a leđa sam obukla u majicu.
(Dok sam se borila s komarcem, jedina utjeha u nevolji bili su mi Osječani. Ovaj je sigurno samo u prolazu na putu za Slavoniju. Ili im je Đapić platio zaprašivanje.)
I tako je prošao predzadnji radni dan.
* * *
Danas je prvi dan ljeta.
Danas je i rođendan mojoj dragoj djevojčici. Koja to više nije. Neću vam ni govoriti kad se odigrao događaj od presudne važnosti za moj život. Davno je to bilo. Ali ko da je jučer...
* * *
Dragi moji blogeri, želim vam ugodan mali godišnji. Ja idem na pravi. Tri tjedna. Bez novog kupaćeg kostima i bez novih japanki. Ali s novom spa-haljinicom. Za plažu. I dućan. I dvorište. I brod. I spavanje.
