Treba dugove vratiti.
Neki dan me je Ribarnica linkirao. Radilo se o sportu, tema kojom ne vladam baš suvereno, ali nema veze. Link je link.
I sada bih ja željela kolegi vratiti link i referirat se na njegovu temu. Ne znam baš kako se to radi, ali pokušat ću.
Dakle, ako vas zanima o čemu pričam, linkirajte se ovdje i pogledajte jučerašnji post:
ribarnica.blog.hr
E sad, ne znam je li uspjelo.
Ukoliko nije, navesti ću temu o kojoj se radi.
Uvaženi kolega bloger bio je na konceru Marka Perkovića Thompsona, svjedočio mu, opisao ga i dokumementirao a vidim i danas je nastavio u tom tonu. Svaka čast. Napokon nešto zanimljivo, da ne kažem provokativno, a ne samo tra-la-la teme.
Moja tema su komentari na tu temu. Nešto sam rekla kod Ribarnice, ali hoću i ja imati svoj post o tome. Sorry.
Naravno, odmah smo spomenuti koncert povezali sa ustaštvom, već po starom dobrom stereotipu, inače smo im jako skloni. Onda se to lijepo povezalo sa Domovinskim ratom, pa malo prepucavanja na tu temu, pa bi bilo dobro o tome ne pričati, pa se spominju sinovi (tako glupo žrtvovani!?), muževi i stričevi, pa se opet vraćamo na djedove ustaše i partizane, pa se vraćamo na Vukovar, Gospić, Petrinju i da ne nabrajam napaćena sela i gradove, sve naše Križne puteve i Blaiburge...Pa sve lipo udrobimo od 1940.g. do 1991. pa do 2007., od pred-rata, rata i poraća, problema nove države i recentne politike... Čudi me da nismo povezali i generale, Haag, i još masu stvari...
Razna mišljenja, stavovi, osude, procjene...Sve prihvaćam osim boli-me-briga stava.
Dakle, svojim komentarima sve smo rekli.
Fenomen Marko Perković Thompson nema puno veze s glazbom. Ali zato ima s našim poštenjem i snagom da se izrazimo i priznamo da se nemamo kome što pravdati. Ako neki mulac želi obući crnu majicu i vikati za dom spremni, pa neka viče.Od vikanja niko nije umra. Nije to otišao vikati u Srbiju, ko što su oni nama došli pjevati one salate. A da su samo pjevali, dobro bi bilo... Zašto smo mi sve ono propatili (očito da nismo svi) ako sad ne mogu reći što mislim, ko je kriv, a ko je prav, bez da mi neko stalno filozofira kako je rat veliko zlo, svi u ratu postanu zvijeri, i slične floskule..? Zvijeri ima svugdje, pa i među Hrvatima, ali kolektivno - mi smo u svem onom užasu sačuvali obraz i integritet. Pa nama su došli u našu kuću klat nas i ubijati, valjda smo imali pravo se braniti. Imali smo samo taj jedan dom (domovinu). A oni, Srbi, kad su popušili, povukli su se u rezervni dom i odatle cvile i jauču kako je rat veliko zlo i da smo svi žrtve. Oni su žrtve! Isto ko manijak koji te dođe silovat i zaklat, ti se otrgneš zadnjim atomom snage i uspiješ ubit zvijer. Takve su oni žrtve.
A kao što sam već rekla kod Ribarnice, u Srbiji ne fali ni jedan crijep, krov, niti staklo, niti imaju polja smrti s posijanim stotinama mina.
Znam da sam zapilala i ponovila notorne činjenice, ali eto tako mi je došlo i niko me ne može spriječiti da to ne govorim svaki dan, ako hoću. Ma dobro, neću baš.
Hoću reći, minimalno stečeno pravo građana ove zemlje nakon svega je da imamo Marka Perkovića Thompsona (koji nam je valjao dok je s onom puškicom skakao po gudurama Čavoglava), naše klape, tamburaše, Gopca, Gibonija, Hladno pivo itd. Imamo pravo pjevati što hoćemo, slušati što hoćemo i reći što hoćemo. Čak i protiv Srba.
Imamo pravo prestati biti pristojni i obzirni prema svima i svakome osim prema samima sebi.
Imamo pravo prestati sebe kriviti za nešto što nismo krivi.
Imali smo pravo uzvratiti udarac.
Ja sam se radovala Oluji, ali ne priznajem da sam se udružila u zločinački pothvat.
Tugovala sam za Vukovarom, i Škabrnjom. Odtugovala sam i svaki zločin Hrvata za koji sam čula. Ali, oni su nas natjerali na njega, to nije akcija nego re-akcija. Važno je (vrlo) ko je prvi započeo.
Najteže od svega bilo mi je vidjeti pogled zarobljenih ljudi. Bila sam užasno bijesna. Tada nisam ni znala zašto. Nisam znala što vidim u tim pogledima. Sad znam. Oduzeli su nam posljednju ljudskost prisilivši nas na taj životinjski strah. To je bilo gore od ubojstva. Priznajem, mrzila sam ih. Iako sam katolik.
I zašto bih sad trebala šutiti o tome?
Zašto bih trebala reći odjebite Thompsona jer on govori o tome? A Ceca može, pa znate tu je demokracija. Ma, nju i slične treba zakonom zabraniti. Ustavom.
Eto, sad sam se izlajala.
Dok ja ovo pišem, a spora sam ko blato, Ribarnica je još aktualizirao temu o MPT onim seronjama Židovima iz onog centra. E, mislim, stvarno mi je dosta. Još i njima se moram pravdati.
To je pretežak zadatak za moja nejaka pleća.
A možda je bolje šutiti i ne bost se s rogatima. Jednom davno jedan je nešto pokušavao pa je završio raspet na križu.
A da mi osnujemo nekakav viktimološki centar po tom pitanju?
Moram priznati da sam ljubomorna na Ribarnicu što je onako vješt u stavljanju slika. I ja bih rado ukrasila svoj post slikama iz Vukovara.
Ali ništa, pogledajte ih kod njega. Malo se podsjetite.
