Mir, tišina. Ne znam kako, ali u apoteci je uvjek hladno i svi šapuću.
U bijelim kutama apotekarice sve važne nešto kao pipkaju kutijice, slažu redove već složenih lekića. Kad udjete gledaju vas nekako sa visine. Može imati i 150 cm, a vi 190, ona gleda nekako odozgo. Malo napući usta u stilu šta si ti zamišljaš gde si došao.
Da li ste primetili kako izgledaju?
Obavezno su plavuše (nije pod “moralno” prirodne), našminkane pomalo srednjevekovno, kosu stalno zabacuju i dodiruju rukama, sigurno provjeravaju da li im je još na glavi. Na prstima gomila zlatnog prstenja sa kamenčinama, komotno mogu od njih napraviti temelje vikendice. Imaju nokte kao i sav ostali svijet, ali su njihovi više nalik nekim kandjama, ofarbane svim duginim bojama. Stalno se zagledaju u onim grdnim ogledalima, dive se same sebi.
Kad ih nešto pitaš, pogledaju onako odozgo, kao one su posisale svu pamet ovog svijeta, i postave ti takva pitanja, pred svim onim ljudima, da propadneš u zemlju, još očekuju da im i odgovoriš. Baš me zanima kako bi se osećale da njih tako nešto pitaš.
-Imate li stolicu
-Ne nemam sedim na podu dok ručam, pokušate biti duhoviti, ali to ne pali.
Ni slučajno nemojte pitati nešto za prijatelja.Jedan fini gospodin u najboljim godinama tražio za prijatelja vijagru.
-Za prijatelja, dreknu ona da se čulo u drugu ulicu. Znam, nije za vas.
Pakosno se nasmija i počne objašnjavati kako sad muški čim napune trideset dve godine dolaze po vijagru.Onaj mučenik pokušava zaustaviti bujicu objašnjenja, ali ona kao navijena.
Potencija, pa impotencija, pobeže čovek i bez vijagre i bez aspirina koji tobož kupuje.
Udje jučer neki čovek u apoteku
-Dajte mi viagru za vikend
-Aha, onu jaču.
-Ma slabiju, jača mi treba kad radim.
Izvadi ti ona i jaču i slabiju i onu srednju i samo ga merka. Podiže upitno oči
-Još nešto?
-Da, molim vas i žensku viagru i da mi objasnite kako se koristi...tačno...Ne razumem se, pa da ne pogrešim.
Preznoji ti se apotekarica, poče mu objašnjavati... aplikacija
-Šta je to? Aplikacija? Objasnite vi meni to običnim jezikom.
Objašnjava ona, objašnjava, više ne dodiruje ni kosu, maše rukama, jedva čovek ukapira, a samo što mu nije nacrtala, ali ne ume da crta, pa ne može.Više ga i ne pita treba li još nešto, jedva čeka da izadje iz apoteke, ali sad on sam traži.
-I dajte mi neki šeširić
-Kakav šeširić? Sad već malo opreznije pita ona
-Kako šta je, dajte mi durex, imam ja pare, neću običan.
-Koji?
-Šta koji, zar postoji više vrsta??
Izvadi ti ona ravno deset raznih, a svaki druge boje. Čeka on da mu objasni, šta će kud će, poče...
-Imate zeleni, žućkasti, ružičasti, narandjasti, crni, sivi, zeleni, bordo, plavi, ljubičasti.
-I?
-Šta i?
Pa kakva je razlika, znaš ap’tekarka, ja sam ti daltonist., nego, kaži ti meni za svaki, kako deluje.
-Ovaj je tanki za bolji osjećaj, ovaj ima duplu zaštitu, ovaj je rebrasti, ovaj ima ukus voća, ovaj ima produžno uživanje, ovaj izaziva nežno golicanje...
-Ček`, ček` kakvo golicanje? I šta ima da uživa?? Ko uživa??? Kakvo voće sad, šta to pričaš???
-Hoćete li vi kupiti taj durex, ili me zafrkavate? Iznervira se farmaceutkinja.
-Još od viagre, kolegice,još od vijagre. Sad me je jedan udavio sa sličnim pitanjima, pa da vidim kako drugi reaguju...
Možda se dogodilo, a možda i nije...Prosudite...
Neko to rešava bez vijagre...
