Dnevnik bolesnika o svemu pomalo
Sretan sam
O divna, o jedina moja ,
o osjetim te svojim bićem
Sretan sam
Polako me ljubiš , mirisom očaravaš
Žmirim i znam da si tu, jedina moja!
Sretan sam!
Čekam i gledam,
nemir me polako obuzima
Sretan sam!
Dok te osjetim,
nisam sam, naprotiv.
Znam da sam sretan!
Tu su, ali te ne vidim,
Bocni me da znam da si tu
Ja sam sretan
Sumnja me obuzima,
dok te još osjetim u blizini
Čekam sretan.
Početak je kraj.
Kraj je početak.
U ništavilu svega sretan sam.
Ne ne nema te,
znam da si tu, iako možda to nisi ti
ali sretan sam!
Osmijeh i miris je tu , oko mene i u meni
Kad zatvorim oči nisam tužan
Sretan sam, zajedno smo.
Živim
Hodaš,dišeš, jedeš , kakaš , piškiš i sretan si, ŽIVIŠ
Mirišeš, jedeš i znaš što voliš, to uzmeš si, ŽIVIŠ
Učiš , digneš ponekad nos, ali shvatiš da si jedan on nas, ŽIVIŠ
Pokušavaš shvatiti svoju esenciju života svog, ali ŽIV si i ŽIVIŠ
Ateist ili teist, manje bitno, ali ŽIVIŠ
Misliš da imaš cilj i tražiš ga u sebi i okolo sebe, ŽIVIŠ
Od života do smrti putuješ i okrećeš se sam za sobom, rezimiraš i zaključuješ , ali živiš.
Okreneš se k sebi i prema drugima i s zadovoljstvom živiš
Ljubiš, razmnožavaš se i dočekaš kraj, ali živiš
Pamtiš lijepo i sanjaš ponavljanje toga, opet i opet.
Sretan si jer živiš i živim.
Zatvorena vrata
Tražiti toplinu zagljajam romantike, daha.
Suludo je i narcosiodno misliti, da je to pravo.
Pravo se zaljubiti, ali u miris pogled,
Materijalno je postalo bitak, ali nije ni ne smije biti.
Bitak je čovjek, pogled koji daje iskru koja jasno kaže.
O to si ti, a zašto baš ja?
Misliš grliš i ljubiš i shvatiš da je to obmana.
Ljubav kao bistvo uvijek ostaje, pa čak i kad život nestane.
U zadnjem pogledu vidiš taj sjaj, osjetiš miris.
Gasiš se, ali i on nestaje, pa gdje je.
Upravo u nama, jer je on Mi.
Vrata se zatvaraju i otvaraš oči.
Pitaš se kako dalje, bez toga divnog
mirisa, iskre u očima i zagrljaja.
Vrata su zatvorena, ali život nije.
He he he
Hodam i mislim si kamo idem ovom svojom životnom stazom
Snijeg je, pojma nemam
Jedino ako prosližem svojim paretičnim hodom.
Znam kamo, ditektno na traumu
He he he, tamo još nisam bio.
Prosinac inače obožavam, naprosto prekrasan je.
Toplotni udar zamijeni bijelo govno i pada pada, još da nas zatrpa
Lopatanje s četvrtog kata bez lifta, može bit java, a može bit želja
Kad se smrznem bit ću promrzli Eskim
Moja kućica slobodica iglu na glavu ima sa mi se otopi
Gine me upala mozgovnih ovojnica
He he he to sam već imao
Sud je završio i kome sad da pišem.
Samom sebi, a te samo komunicirajuće dijagnoze nemam
Sve jesam , ali lud nisam, Ni to mi nedaju
He he he i što sad
O pisanju pjesama pojma nemam, ali ih pokušavam pisati
Nisu neke, ali pišem ih bez pola mozga.
Da imam cijeli bio bi novi Tin Ujević
He he he on je imao cijeli mozak
A ja sam tu gdje jesam na pol puta u nigdje
He he he to sam ja.
