Dnevnik bolesnika o svemu pomalo
3 prosinac
Dan kao svaki drugi , ali neki "čato" je odlučio da to bude Međunarodni dan osoba s invaliditetom. Osobno mi je to dan kad NAM se svi smiju ispirući svoju svijest s zaključkom " Vidite mi se brinemo o Vama". Ne znam da li imam i dodatne oblike invaliditeta pa ne vidim i ne čujem dobro?! Zamislite bit će zakon o inkluzivnom dodatku, samo što nije, koliko ste već to puta zamislili.
Kad se probudite svaki dan ste za njih "INVALID" da li ste osoba teško. Super je biti osoba s invaliditetom u Hrvatskoj, super je znati da postoje invalidi i invalidi. Obični su obični , a oni povlašteni su povlašteni. Dijele nas na mi i oni s upitom koji smo mi? Mi koji smo mali, manji od najmanjeg fonta ili oni VELIKI koji su onima s namještenom mimikom samodopadnosti bolji i vrjedniji od nas običnih i malih. Mi ponekad zalajemo, ali mimičari naglo postanu gluhi. Inače smo super, pogotovo nakon ove pandemije koja je trajala, trajala i nemam pojma da li još traje...
Sve je poskupilo, ali tko se nas sjeti za Božiće, Uskrse.... ? Nitko osim lokalnih i državnih kvazimudana i drndaroša koji kurtuazno s velikim kurtonom s ogromnim radosno empatičnim smiješkom čestitaju. Hvala im, ali neka hvala. Samo jedan dan , jedan jedini da se mijenjamo. Zamislite čestitari da jedan dan zbog prepreka ne možete nigdje i da taj jedan dan bude Vaš život, zamislite! Zamislite da ste ovisni o drugima, a da oko Vas nema nikog da Vam viri kroz analni otvor, Teško da to možete zamisliti ipak je državna/ lokalna/ naša kasa kod Vas, a ne kod nas danas Vam toliko bitnih.
U svim svojim nevoljama mi smo super heroji i zato sretan vama 3 prosinac, nama je sutra 4 prosinac. I dalje i dalje bit ćemo tu . Sretan Vam/NAM/IM... 03.12.2022. u 23:32 | 0 Komentara | Print | # | ^
