Dnevnik bolesnika o svemu pomalo
Ženim se
Što si ne nađeš neku ženskicu, često me ljudi pitaju, ali postoji i primitivniji oblik istog pitanja " što ne dovedeš neku snajku kući?". Usput jedva sam sebe dovedem, a još pripadnicu boljeg spola. Hmm teška misija. Baš i ne vidim kad idem, kamo i kad idem. Tako sam neki dan se pogubio idući s autobusnog kolodvora. Pošto usporenim hodom ima jedno 98.7m do kuće+ 4X17 atepenica. Naravno ja sam umjesto preko avenije i turbo kružnog krenuo crvenom biciklističkom trakom prema Lidu. Tata gdje ideš?. Pa vidim i ja da mi je nešto poduže. Idem biciklištkom stazom i to nedjeljom kad Lidl ne radi, jerbo ne vidim. Još mi nije bilo jasno da li je kružni dislociran, a vidi se iz svemira.Na kraju me mi zbrajanjem pogrešnih koraka do kuće treba 187.9 m. Tea tati je sve crveno B Jadno dijete malo malo se s 12 pita tko je tu odrastao , a tko je tinejđer, tiktoker, snapčeter ili što več. Ja naravo. Još da dovedem ženskicu si neku , snajku ili što već Koliko mi je močna stvar vlastite prosudbe i percepcije mislim da bi doveo prije neku gorilu. E da kao muški feminist žene nisu stvari i to svi znamo, a još manje objekti. Ni ne kužim kako to funkcionira. Poštovana želiš li mi bit ženskica ili ti snajka ili hoćeš sam nom na mineralnu 2 deci pošto nema baš para,romantike niđe bez para. Još kad kažu da ti kuha, njeguje te. Jbte imam Glovo i dugoročni plan da se oženim s lutkom s ebaya, naravno onom bez čipa, ali s nije važno čim. Živa bi me pokidala do kraja i bojim se je nemam više garancije, Ne pada mi napamet imati neku ženskicu, ali hoću lutkicu iz izloga. Vid mi je poremetio percepciju pa lutkica moće ispasti lutak ili ženskica... B
03.10.2022. u 11:12 | 0 Komentara | Print | # | ^
