NEMANJA: SMIRENOUMLJE

Slavsko žito se sprema kao žrtva zahvalnosti Bogu za sve zemaljske plodove koje nam je pružio, kao i za uspomenu na sve one koji su u veri živeli i za svoju veru život dali. Simbolika koljiva (žito), ili kako se još zove kutije koje se sprema od živih zrna pšenice, izražava veru živih u vaskrsenje mrtvih, kao što je i zrno, kada se baci u zemlju, prvo podvrgnuto truleži da bi posle proklijalo u lepšem i većem obliku i dalo novi plod. Koljivo potiče od grčke reči kolobion i označava vrstu kolača koji se prinosi na žrtvu. Ovaj običaj je star i potiče još iz vremena cara Julijana, zvanog Apostat (Otpadnik) koji beše primio hrišćanstvo u mladosti, a kad je postao car, odrekao se Hrista i postao ponovo idolopoklonik i veliki protivnik hrišćanstva. Znajući da hrišćani poste Veliki Post, a naročito prvu nedelju ovoga, da bi se pričestili, hteo je da naruši propise hrišćanske Crkve. Naredio je upravniku Carigrada da se sva hrana koja se prodavala po pijacama i trgovima, poprska krvlju životinja koje su prinošene idolima na žrtvu, u nameri da se hrišćani prevare i bez svog znanja jedu od idolskih žrtava. Međutim Teodor Tiron se javi ehaidskom episkopu Evdokiju i naredi mu da objavi hrišćanima da ne kupuju na tržnici ništa za jelo, već da kuvaju koljivo (pšenicu) sa medom i to da jedu. Oni tako i učiniše i celu prvu nedelju Velikog Posta jeli su samo koljivo. U spomen toga, Pravoslavna crkva je uvela kuvanje koljiva u prvoj nedelji posta i to petkom i subotom, a kasnije je uvedeno u upotrebu i pri proslavi krsnog imena – Slave.

Treba naročito naglasiti da se koljivo ne sprema za pokoj duše svetitelja, kao što to neki misle. Slavsko žito sprema se i za slavu Sv. Arhangela Mihaila, Sv. Ilije... Svi svetitelji su živi pred Bogom. Šećer koji se stavlja u žito simboliše blažen život pravednih hrišćana posle smrti.

Ukoliko se sečenje slavskog kolača obavlja u crkvi, domaćin treba da ponese slavski kolač, koljivo i crno vino, a u crkvi da kupi sveću. Sveštenik blagosilja doneto, moleći Boga da primi prinesenu žrtvu u spomen svetitelja koji se slavi.

Ukoliko se kolač seče u kući, postupak je sledeći: sto sa slavskom svećom treba namestiti pred slavskom ikonom. Na stolu stoji sveća, sa njene leve strane postavlja se kolač, a sa desne koljivo, u sredini čaša sa crnim vinom, a uz kolač još nož, tamnjan, kadionica i lista sa imenima članova porodice. Obred osvećenja u kući jednak je onome u crkvi.

KOLJIVO S MEDOM TETA SAVETE

SASTOJCI:

6 žlica meda
75 dag pšenice
1 omot mljevenog cimeta
2 žlice mljevenih klinčića
15 dag mljevenih oraha
15 dag grožđica i
2 dl tučenog slatkog vrhnja

PRIPREMA:

Pšenica se očisti i dobro opere. Uvečer se potopi u hladnoj vodi, a drugog dana vodu izlije, dodaje druga voda i kuha na srednjoj vatri 2,5 sata. Pšenica se kuha u dosta vode i miješa da ne zagori. Kad je pšenica kuhana, procijedi se kroz cjedilo i samelje 2 puta u stroju za mljevenje mesa. Samljevenoj pšenice dodaje se potom: med, cimet, klinčići, mljeveni orasi i grožđice te smjesa dobro izmiješa, stavlja se u dublju zdjelu i stavlja u hladioniku. Koljivo se poslužuje uz tučeno slatko vrhnje.

Tihonovo koljivo

Deco moja, deco moja: gde ima da se kupi taze koljivo?
Sad će da mi bude krsna slava,
a kako sam već star
(pa uvek nešto pogrešim)
moram da kupim gotovo.

Prošle godine sam umesto koljiva napravio dimljenu vešalicu s kajmakom,
filovanu papriku, pečeni krompir i šopsku salatu,
što nije bilo loše, ali - avaj!, nije to što sam trebao da napravim.

Prijatno, deco, ljubi vas vaš čiča Tihon.

I… navratite na koljivo!