NEMANJA: SMIRENOUMLJE

Ovako je to bilo...Bija san e ono ka majka, e, brale, nebo-zemja, nemoš se načudit kako to puca, e, već treći dan, samo pere, sami backovi, jebate pari mi se lord of d rings, ono konobari uokolo ka hobiti, nemoš ništa razumit, sve u ljubičastom i po cile noći ka vatromet. Ludilo, brale. Kad, prije nego ćemo se popravit, kaže meni Muje - njemu je stari iz Tuzle, ali se tija asimilirat, pa eto - da je u grad stigla Keva. Jebate bog, kakva keva mislim si ja, ne znam nikakvu kevu, nema ih ovdi još od devedesetih. Pitam ja kakva keva, Muje moj, na šta tebe baca bidnog, jebate, neće ovo dobro svršit, vidim ja. Kaže Muje, je, je, stigla je Keva i saće bit sranja, eno je dolu u Karpedijema, sve će popit, neće ništa ostat, moraćemo plivat na kopno. Kažem Muje cool, sve će bit dobro, nema nikakvih keva okolo, to te samo tako fura, jebate Laptalo, imam ja i svojih problema sa Sauronom, diću još i tvoje s Kevom rješavat. Kaže Muje da mi pička materina, da šta, da je on uvik bi čovik od riči i da ako kaže da je došla Keva onda je Keva i da tu nema ko šta više pitat, nego ako ne virujem da idem sam vidit, nije mi Karpedijem daleko, šta ga jebem, više on to neće trpit. Vidim ja Muje je malko nervož, mislim opet možda je stvarno Keva, ne bi Muje tako, znam ja Muju. I, kuću štaću, predložim ja Muji da odemo u mene po fotoaparat šta smo ga uzeli Pinotu pod dug, pa da ako je Keva, da imamo dokaza, još ćemo i zaradit ka Papa Razzi na slijama Keve u Dalmaciji, he, he, jebate, ka da medvjedicu snimiš na Bačvicama. Kako smo uzeli aparat, tako me nešto prosvitlilo, neki fleš. U par koraka doletili mi do Karpedijema, kad tamo vidim svi u dva reda: jedni idu u wc, jebate, drugi iz njega. Dobro, mislim, neka se judi zabavljaju, ali opet di je u svemu tome Keva, ne vidim? Vidim samo Kajzer Sosa pleše na jednom od pletenih stolaca, čiji zlačani preljevi dozivaju suton u ljetnoj ravnici, sorry, ali jebate vidim ja i hobite pa koji qurac, mislim, sve pet, brale, taka gudrovina. Ma i opet mi je malo čudno kako cili lokal iđe na wc i s wc-a, samo Kajzer pleše na Čifs, Everyday I Love You Less And Less, i gleda si dlanove, ka da gleda kroz njih. Šta ne snimaš?, začujem poznat glas. Okrenem se, ono Muje. Ej, Muje, di si stari?, pitam. Muje me gleda ka da sam mu psa otrova, znam taj pogled, investigativan, smirujem stvari i pitam šta ima, di je ovih dana, jebel se štogod. Tebe ću ja jebat, samo poslje, kaže Muje, kad usnimiš, ajde snimaj, šta čekaš, vidiš da Spajsi gubi kompas, zaradićemo za cilo lito, samo klikaj. Gledam ja Kajzera, gledam Muju, ne razabirem jasno misao, a niz leđa mi puže ogromni dlakavi purpurni vodomar i nestaje u guzici. Šta da snimam, black Muje, pitam, koji qiratz, šta ću snimat, film, vidiš da nas puca ka topovi navarona, samo gruva, hobit simo, Kajzer tamo, a lokal cili kruži oko toaleta. Opusti se, Muje, ovaka se pošiljka zalomi jednom u deset godina, taman kad puste dobrog kapetana zbog vladanja. A da je tebe stvarno opustim, konju?, ozbiljnije će Mujo i vidim ka neka promijena raspoloženja, šta je. Ajde, snimaj pa idemo, veli Muje, i ja vidim da misli da snimam Kajzera, šta mi je cool, al isto malo čudno, ono, ka, zna Muje da je to samo film, da furamo, jebate, pa nije moguće da je posve odlipija i da misli kako smo mi u Dijema i kako svi iđu u wc i iz njega, a na stolcu pleše bog te jeba Kajzer Sose usrid Hvara na kraju lita! Stvarno za kurac, moj Muje, stvarno si dupeglava, mislim ja, ali ajde, uzmem aparat, onako, kao da snimam, da Muje misli da je sve pet, šta mu ne bi ugodija ako tako brije, jebate, pa nije meni teško ništa za prijatelja, i taman ću okinit, kad kurac, okrenija sam naopako i ravno fleš u oči. Kad sam progleda, sve u najčiščim bojama. Hobiti u fosfornim frakovima s neonskim leptir-mašnama, Kajzer Soze pleše u sloumoušnu limbo-dance na stolici od žeženog zlata provlačeći se ispod duge, a roj maglenozelenih vila nosi Muju na visini od 4-5 metara u pravilnim krugovima oko toaleta, koji pari isti Taj Mahal, samo pink, i manji, dakako.
Čujem Muju, iz daljine, ka u Tvin Piks oni patuljak, ka untrag, govori mi da slikam Kevu, da slikam. Ja se isto polako smješkam, ono, ka Krišna, i svojim krasnim, plavim rukama podižem polako aparat i snimam; svaki klik ka udarac gonga u zen-samostanima Kyota, čuje se do Tibeta, a Mujo nasmijan govori: Tako, tako, to ti je spejsi, tako treba! Je, je, telepatski odgovaram Muji, to je Spejsi, ali di mu je Keva, jeba te led? Posli se sve brzo odvijalo, ka u Čaplinovim filmovima. Došla je rijamu na rimskim dvokolicama i sve nas odvelo u stanicu. Spejsi se pravio da nas ne poznaje, a onda se pravio da nas poznaje. Ja sam izgubio memorijske kartice, pa nisam moga dat podatke. Prepoznao me Muje, nekakav čovjek koji je tvrdio da je moj prijatelj i da me jako voli. Spajs je tvrdio da nije član Spajs Grls što je sve u stanici slatko nasmijalo. Muje je grlio Spajsija, pri tom ga nazivajući Keva. Ja sam se malo čudio, jer nisam znao da muškarci rađaju. Malo je ka zahladilo. Falila mi je memorijska kartica.