NEMANJA: SMIRENOUMLJE

NEBOLOMSTVO

ONTOLOŠKA OMRAZA I VERA PAVLADOLJSKA



Matija Bećković* pjeva:

Ćeraćemo se još
Sve može biti
Sem da se nećemo ćerati
Ovo što smo se ćerali
Samo je uvodno ćeranje
Predgovor glavnom ćeranju
Sve ima svoj kraj
Sem ćeranja
Iz raja smo išćerani
Ali iz pakla nije niko
I niko se nije ćerao toliko
Da se nije mogao ćerati
više
I koliko se god ćerao
Nije do kraja doćerao
Na mladima ćeranje ostaje
ćeraćemo se još
Ali se više nećemo ćerati
Napamet i osumice
Brže - bolje i kako bilo
Tek onako od duga vremena
Na pola srca, nadvoje
Natroje
Svako na svoju stranu
Ne znajući šta bi drugo
Pa ajde da se ćeramo
Nego ćemo se ćerati pametnije
ledene glave
Po planu ćeranja
Koji smisle najmudriji
Ćerolozi
Sa katedri za ćerologiju
Onaj ko hoće danas da se
Ćera
a ne prati razvoj i domete
Ćeranja
Nema šta da traži
Na ćeralištima i ćerijadama
_______________

* MATIJA, Bećković (Senta, 29. XI 1939), najpre pesnik, potom novinar i satiričar, pa saradnik dečjeg programa TV Beograd, onda akademik, član Odbora za slobodu misli i izražavanja, predsednik UKS-a u najslavnijim danima (1988-1992), naposletku dvorski pesnik, nacionalni bard i narodni mudrac. Na književnu scenu stupio je ljubavnom poezijom, angažovanim pesmama i satiričnim zapisima koje je objavljivao u Ježu, Zumu i Čiku uglavnom pod pseudonimom dr Janez Paćuka. Kada je srpski bog Mars pozvao na povratak veri otaca, Matija Bećković Paćuka je bio spreman. Već godinama nije govorio u svoje ime, nego „iz glave cijela naroda„. Lansiranjem slogana „Kosovo je najskuplja srpska reč„ i „Srbi u Hrvatskoj su ostatak zaklanog naroda„ postaje vodeći copywriter srpskog nacionalizma. Radno obeležava 600. godišnjicu Kosovske bitke u ulozi putujućeg propovednika. Obilazi srpsku dijasporu po Australiji i Evropi, prorokujući o najskupljoj reči – „bez krvi se nije mogla kupiti, bez krvi se ne može ni prodati„. Ubrzo prelazi s reči na dela. Godine 1990. učestvuje u predstavljanju novoosnovane SDS-BiH zajedno s Radovanom Karadžićem. S grupom odabranih akademika 1991. pokušava da osnuje Srpski nacionalni savet koji je trebalo da radi na ujedinjenju svih srpskih država. Pošto je projekat propao, ista grupa osniva Srpski sabor koji se uspešno bavio izradom etničkih karata. Dr Janez Paćuka postaje član Krunskog saveta 1992. godine, kada je konačno shvatio da Slobodan Milošević nije izdanak kraljevske loze. Više puta je pokušao da opere biografiju, ali bez većeg uspeha. Objavljivanjem poeme Ćeraćemo se još zasigurno je potvrđen status „pesnika ontološke omraze„ u novijoj srpskoj književnoj produkciji. Dobitnik je svih nagrada, osim Zlatnog skakavca.


VERA PAVLADOLJSKA

Lukavica je htela da me nadlukavi
Punio se mesec u avgustu kao lokva
Ispaljivane pune duge preko jezera i glava
Na radilištima u rudnicima boksita
Ubeđivao sam nepoznate ljude
U tvoje ime
Vera Pavladoljska

Grešile su pijane ptice u prostoru
Prepelica je kljunom gore okretala
Svest je mrčala među liticama
Gonjen točilima kršima i gubom
Do grla u živom blatu mislio sam
Koliko si me volela
Vera Pavladoljska

Mrak je u mraku sjao kao životinja
Grom u lancima čamio za brdima
Molio sam za sluh fizičkih radnika
Divio se njihovom surovom apetitu
Zaklinjao jednog gluvonemog mladića
Da izgovori tvoje ime
Vera Pavladoljska

Ceo dan u nebu izgoreo mesec
Pod lažnim imenom leči svoj pepeo
U mrcavi među dvojnicima
Dok muzika sneg u uši ubacuje
Kleo sam se u obe ruke naročito desnu
Da te nisam voleo
Vera Pavladoljska

Udvarao se nepoznatoj devojci
U kanjonu Tare kod Kolašina
Govorio istine na svim jezicima
Žario i palio da ih poveruje
Dok je ćutala sećao sam se
Da si mi najkrupnije laži verovala
Vera Pavladoljska

Pevao je slavuj sa grlom grlice
Sve na svetu me na te podsećalo
Hvalio sam se da si luda za mnom
Cela plaža da ti se uzalud udvara
Kako te teram da ideš iz glave
I kako nećeš
Vera Pavladoljska

Kulo crnog žara pod slepim očima
Zarazna zvezda sve i svašta saždi
Dok mi se padobran nije otvarao
I kad sam u zavičajne bezdane padao
Pričali su da te zovem iz sveg glasa
Al nisam priznavao
Vera Pavladoljska

Ronio u najdublje bežao u gore
Da te glasno zovem da niko ne čuje
Bio sujeveran - pitao prolaznike
Kako tvoje lice zamišljaju
Čeznuo da ceo dan prolaziš kraj mene
Pa da se ne okrenem
Vera Pavladoljska

Na ljubavnoj promaji između dve zvezde
Nevidljivi uhoda ima nešto protiv
Žeđ za rakijom je slična fantaziji
U teretnom kamionu koji juri snegu usred leta
Bile su dve usne nepismenih žena
Po ugledu na tvoje
Vera Pavladoljska

Po nevremenu sam lovio na ruke
Med zlatnih meridijana u vodi
Opisivao oči jedne žene mesec dana
U vozovima bez reda mnoge saputnice u prolazu
Ubedio da su mi sve što imam u životu
Misleći na tebe
Vera Pavladoljska

Pita za mene metak lutalica
Sada me pogrešno traži oko zemlje
Vučen tajnim magnetom mog čela
Napija mesec da prokaze gde sam
Zlostavlja mora kuša vazduh i podmićuje
Ti ćeš me izdati
Vera Pavladoljska

Traje monotona biografija sunca
Sve sijalice gore usred dana
Slovoslagači su srećni dok ovu pesmu slažu
Vazduh ne shvata da sam sebe bombarduje
Jedan od vlašića sklon je porocima
I jedni i drugi vetrovi te ogovaraju
Nekoliko država tvrdi da si njina
Ti si na svoje ime ljubomorna

Kablogrami se u dubokoj vodi kvare
Niko ne zna gde su slova tvog imena
U mrtvim i lažnim jezicima u pogrešnim
naglascima
U rukopisu zvezda po nekoj samoj vodi
Ko će uhvatiti sjaj samoglasnika
Koje ptica kuka
Vera Pavladoljska

1960.