Sewen

Nisan tamo di bi bija,
Od sveg svita san se skrija,
Ništa nije na svom mistu,
Krivo slovo san na listu.

Nema pisme ća bi piva,
Od tri dana, dva su siva,
Da san vitar kad zapuše,
Da san blizu tvoje duše.

Ja, sve bi ti da,
I za te svugdi bi iša,
Al' san na kolina pa
Ka karta, obična, liša.
Ja, sve bi ti da,
Za tebe ću odreć se svih,
Za tebe umrit ću ja
I bit ću tih, tako tih...

Ništa danas nije bitno,
Navikli smo u samoći.
Nema krupno, samo sitno,
A i to će proći.

Ništa danas nije važno,
Nema svjetla, samo noći,
Teška suša, ništa vlažno
A i to će proći.

Gdje je ljubav nestala,
Što si ljubit prestala,
Poljupce pokrio pjesak,
Zasljepiuo lažni bljesak,
Ništa pljesak, ništa bis,
Tek ruke u vis!

Srce sam ti dao ja
Neka tebi pripada.
Nek se nađe uz tebe
Kad ti bude najteže.

A ti si zaključila,
Rađe bi ga mučila,
Neka ljubav nastrada
Jer je sreća dosada.

Gazi ovo srce moje
Dok nestane krvi,
Kad naplata tebi stigne
Ja ću biti prvi.

Srce sam ti dao ja
Ti si se nagodila,
Onaj koji ogriješi
Nikad se ne nasmješi.

Još se sićan šjora Uje
Vikali smo da nas čuje,
Činili smo iz dišpeta
Sve šta Uji puno smeta.

Još se svega sićan ja,
Luda dico, ajte ća,
Ća je ovo na svit došlo,
Sad je prošlo, sve je prošlo.

Ja se pitam, a i svi,
Šjora Uje da li spi,
Mučat ćemo cili dan,
Neka ima miran san.

Još se sićan njena smija,
Svaku rič san zapamtija,
Uje je sa dicon znala
Uvik bi nam bombon dala.

Kako dan za danom biži
Ostaju nam samo friži
Ujine nas držu priče
Te nas uspomene liče.

Ja dane zapisujem, da znaš što radim,
I kako se iz tuge, svakodnevno vadim,
Ja tako osjećam, tebi sam dužan,
Sa tobom radostan, bez tebe tužan.

Ljudi pomisle i reći će svi,
Ljubav na daljinu, to ne postoji.
Ne mogu dugo sam, snage treba mi,
I zorom promislim da ćeš se vratiti.

Da si tu pa da tvorimo krug,
Makar bilo na dug,
Da drugi i ne znaju,
Da si tu, da te zagrlim ja
I ništa mi ne treba,
Samo da si tu...

Iz tvojih usta želim čuti,
Da su ovo naši dani,
Ti sve bistriš kad se muti,
Tu uz mene samo stani.

U očaju si moja nada
U vrtu najljepši si cvijet,
I mi smo ovdje, mi smo sada,
Nek za nas pale vatromet.

Za jučer, danas i sutra smo
Da to je ljubav - to je to,
Kad se sumrak proglasi,
I kad svijet se ugasi,
Negdje trag će ostati
Kako smo se voljeli.

Zar ti curo ne uviđaš
Koliko se meni sviđaš.
Smantala si mene cila,
Eh kad moja još bi bila.
Ja bi tebi zvizde skida,
Tebi bi se vili prida,
Samo jednu rič mi kaži
Bit će dobro i sve važi.

Moja lipa, moja lipa
Kažu da je ljubav slipa
A ja s oba oka gledan
Pa te nikom više ne dam.
Moja lipa, moja mila,
Kad bi tu kraja mene bila,
Ovu mrvu duše ja
Da bi tebi, nek se zna.

Dobro poznam svaku bužu
Pričekat ću, dat ti ružu
Čeka san te cilo vrime,
Aj mi barem reci ime.
Evo priznan da san smantan
Al san dobar, al san zlatan
Neš ovakvog nigdi naći
Ja se nadan da ti znači!

Tu na njegovom sam mjestu stajao,
Samo sa tobom sam dušo trajao,
Ništa nisam imao da tebi dam,
Ti si otišla, a ja ti opraštam.

Tu na njegovom sam mjestu bio ja,
Tada si mi dušo puno trebala,
Oće srce razum da mi opsuje,
Netko uvijek gubi, netko dobije.

Dat ću svakom brdo para,
Ko mi reče - ljubav stara
Još o meni priča svima
Još za mene se zanima,
Još je drži uspomena
Iako je njemu žena.

Ima li što svetije
Nego po svojoj zemlji hodati,
I biti vlasnik svoga
Ko vjernik uz Boga.
Bez straha da će nas prodati,
Bez straha da će nas vezati,
Okovati k'o roblje
I baciti pred groblje.
Bez molitve i mise,
Bez blagosova vodom,
Nas,
Vođene slobodom.

Domovino na srcu te nosim,
I srcem primam
Od Nje blagodati imam
I blagodati uzimam.

Ima li što svetije
Nego u miru besjediti
Znanjem darivati
Znanje otkrivati.
I nauk svoj ću sljediti
I nauk svoj ću dijeliti,
Prijateljima mojim,
Uz njih stojim.
Slab i jak,
Gorim k'o luč,
Za život,
Ja imam ključ.

Domovino moja, tebi
Ja kličem dostojan,
Bez tebe sam nitko
Sa tobom postojan.

Ona nema ni "s" od stila,
Al' meni je draga bila.
Ona je upečatljiva,
Ona je prepoznatljiva.

Ona je jedna obična ženka,
A misli da je manekenka,
Ona je čisto ludilo,
Tu nemam svoj udio.

Ona urla kad se zapriča,
Ona je oličenje kiča,
Ona je jedinstvena, jedna
I strastvena i čedna.

A uvik san je volija i zva,
Ona je žena spojenih obrva,
Danas je skoro nisan ni pripozna,
Obrve svoje je razdvojila.

Htio bih ti reći, prije nego odeš,
Prije nego strijelom, srce mi probodeš,
Da si meni bila i svjetlo i tama,
I nebo i zemlja, građanka i dama.

Htio bih ti reći, da olakšam duši,
Prije nego kula, pješčana se sruši,
I da uvijek bit ćeš stranica od snova,
Skrivena od ljudi, bez ijednog slova.

Ako se snađem, jer život čeka,
Bit ćeš mi strana, bit ćeš daleka,
Zato sad pamtim, mislima letim,
Da te se barem, ponekad sjetim.

Rođeni svi smo, nevini, čisti
Nekom se složi, nekom se smisti,
Za nekog kolač, uvik se čuva,
A neko nema ni koru kruva.

Oni ća ima, drugog će krivit,
A oni drugi znat će proživit,
Često se svade, bogata braća,
Jeftino tako, skupo se plaća.

Al' to su ljudi, pogani i sveti,
Al' to su ljudi, nesretni i sretni,
Jedno drugog muče,
Ali ne nauče,
Bace sveto pismo
Ka da ljudi nismo!

Proklijalo zlatno sime,
Da se zemlja diči njime,
Iz kamena s kapljon vode.
Proklijalo pa miriše,
Svakim danom sve ga više,
Tebi rode, moj narode.

Zaveza se čovik s mistom
Brani ga je riči čistom,
Opiva ga po sto puta,
Ojkalica, rera, klapa,
Amen, čovik ruke sklapa,
I kad skita da ne luta.

Zagora je Dalmaciji mater,
A obala i otoci ćaća,
Dok nas dicu, ote slike prate,
Svak se od nas Dalmaciji vraća.

Znan te dobro mala, znan kome si dala,
Nisi više moja cura, Đuro ti ga je ugura,
To je svima jasno, bilo je preglasno,
Dabogda mu se slomija, a tebi pukla,
Kad si me lako, na tanko navukla!

To šta se zove Đuro, mene briga nije,
A nije me bila briga ni ranije,
Ime mu je gadno, a štaš kvragu
Al' ponavljan, svejedno je kad stavin na vagu!
Jer prevara je prevara, guda je guda,
I svašta bi ti reka jer iman muda,
Čak bi ti moga opizdit i pest
I nadan se da te neću skoro srest.

A koji mi se kurac i ti opravdaješ,
Jučer si ode proša ka da me ne poznaješ,
More te bit sram jer bili smo ka prike,
Sad mi se po glavi motaju sve slike.
Reka si ideš doma, ja san osta pit,
Koji jebeni zajeb, koji bezvezni svit,
U očima si mojim pa najniže šta se more,
Kretenu, idiote, želin ti sve najgore.

Znan te dobro mala, znan kome si dala,
Nisi više moja cura, Đuro ti ga je ugura,
To je svima jasno, bilo je preglasno,
Dabogda mu se slomija, a tebi pukla,
Kad si me lako, na tanko navukla!

A po ekipe mi je reklo da si ninfomanka,
Kad si prvi put izašla samnom vanka,
Meni se činilo da te palin za popizdit,
Posli petog puta tija san se onesvistit.
Nemoš više, iscidila si me ka krpu,
Pričala si da bi volila u grupi, na hrpu
A ja ka konzerva, samo san se smija,
Žaj mi je šta te nisan pribija, ubija,
Pa nek se javu oni kreteni za ženska prava,
A žena je ta koja moj život uništava,
Ko bi me spasija, i ja san krhko biće
Tako je bilo sa tobom i poslin tebe bit će.

Drugi po ekipe mi je reka, Đuro kurbin sin,
Sve nešto u rukavicama, pravi se fin,
Da si ka i oni šta ispod stola u vrići stoji,
U facu ti se smije, a iza leđa uvik kroji.
I koliko se god kleja da ti je krivo ime,
Stari ti je bija u JNA, priko Drine sime,
Zato i jesi kriv, jer svaki Srbin je krivac
Nebi ni bija Srbin, da nisi negativac.
A ti se braniš da si naš, da si Slavonac,
Ka da ja sve stavljan u isti lonac,
Ma ponavljan ti, jebe se mene ko si i šta si,
Al' bit govno, to smrade zna si.

Eto ti sad, ona kurbetina pa se jebi
Ja san sve to proba i da mi se nudi, nebi
Eto ti sad Đuro kozo divlja, kravetino,
Ja ću slobodan ležat i gledat plavetnilo.

Nisam te sreo, godina ima
Nema te vatre i nema dima,
Nema ni želja koje bih dao
Da mogu reći kol'ko mi žao.

Ljudi smo, grešnici,
Samo čovjek pogriješi,
Prijateljski sve je bilo,
U ljubav se pretvorilo,
Danas nismo moja tugo,
Niti jedno, niti drugo.

Ipak sam čuo da nemaš sreće,
Ni tebe kao ni mene neće,
Imali mi smo ,više no dosta,
Danas od toga, ništa ne osta!

Da mi se dočekat na meko,
Jer puno san puta kolina stuka.
Da mi je jednom postat neko,
Da mi je zaigrat ua Hajduka.

Da mi je jednom past u perje,
Zaspat na svili i bit u zlatu
Da mi je uteć od mižerje
Da mi je uteć glibu, blatu...

Mogu ja, znan da mogu ja
Sad mi je potriba
Daj mi pet i mir do neba.
Oću ja, znan da oću ja,
Moja je pobjeda
I bit ću tu kada drugom zatriba...

Ti si tila majko stara
Da izučin za likara,
Da je štirka na koletu,
Da ne bude mi na štetu.

Odnilo me s puno force,
Odnilo u moreplovce,
Ja te nisan više sluša,
Ja san s vitron u đir uša,

I ni mi za to žaj,
Meni je more dalo sve,
O mati moja znaj,
Nek mi i život oduzme.

Ako san sritan ja,
Ti moreš isto mirna bit,
Na sina ponosna,
To majko nemoj krit.

Toga dana, život je sta
To popodne san se zaključa.
Da je znat di pristaje bol,
Da je imat bar vremeplov.

Tog sam dana umra i ja
To popodne ne zaboravljam.
Sjena pada na osušen hrast
Nisan zna da sa sjenom ću past.

Možda još uvik dišem,
I pisme za tebe pišem.
Al' se više ne mičem,
I tebe ne dotičem.
Svašta sam s tobom ima,
Sad ništa se ne prima,
Skončat će tilo,
Ka da nije ga bilo!

Di bi bija bez svita,
Ko bi dušu razotkrija i ko bi pita
Za mene.
I di bi resta i kome,
Jer potriba je česta, dabome,
Za mene.

Di bi bija bez zraka,
I kome se smija, kome plaka,
Uzalud.
Di bi traja, prije mraka,
A vrata raja nebi taka,
Nikada.

Koga luna obasja,
Zna,
Vridi se borit i stat,
Vridi uzet i dat,
I slavi se nedilja...
Uz sve slabosti života,
Valja imat mota,
Vridi se borit i stat
Vridi uzet i dat,
Sve drugo je grijota...

Crna tinta na papiru,
Šta ne blidi,
Još se vidi,
Ka da slova ne umiru,
Tvrdo stoju,
Ne minjaju boju.

Jesan, pisa san ti ja
Nisi ga otvorila,
Samo si ga vratila,
Pošta preporučena.

Livan vino priko čaše,
Neka curi priko stola,
Puštan neke pisme naše,
Pa se grčin sav od bola.
Sto san puta pročita
Dok je pisma svirala,
Pismo ća san pisa ja,
Zadnja si ga dirala.

Crna tinta stvrdnila se,
Srce tišti
Puno blišti.
I duša zacrnila se
Sve joj isto
Nije joj tu misto!

Opet jača, opet bisni,
Skupljadu se stari gromi,
Dok tancaju iznad mista
Da me bar jedan pogodi.

Ma nevera isto proć će,
Na ta vrata di je ušla,
Mene nije saslušala,
Nit je tebe omekšala.

Godi mi studen priko ramena
Duša mi žeđa, a natopljena,
Nek studen stegne kako i med,
Nek se na duši napravi led.
Nevera žile iz zemlje čupa,
Na mojoj grani ni jednog pupa.
Briga me šta se nad mistom mota,
Gora je ona, od mog života.

I noćas svirajte mi pjesmu onu
Jer tuge oko srca imam tonu,
I ja ću pjevati, nek svi se čude
Suosjećanje neću da mi nude.

I noćas svirajte mi naše note,
Jer oko srca puno je strahote,
A ja ću pjevati do zore rane,
Sve dok i posljednji vam gost ostane.

Al' ne pitajte, što se veselim,
Ne pitajte što sreću dijelim,
Ja nemam je - tek dugove,
Isplaćujem još kamate.

I što mi se na teret stavlja,
Jer ona se više ne javlja,
Bez nje mi sve pada u draču,
A ne dam da me rasplaču!

Bezobrazan,
Bez obraza,
Zrcalim se stakleno,
Ranom suncu u inat!

Ne surađuješ svijete samnom!

Od tebe samo osip u tragovima,
Od tebe samo prhut na vlasištu,
Od tebe samo krastavci, kiseli...

Destiliram prisluškivače!
Neumjesno!

Ne surađuješ svijete samnom!

Slušam poslušnog,
A čujem mljackanje pod stolom.
Zašto mi fige čuvaš?

Nikako noć da se uzdigne,
Nad slavolucima umirućeg dana.
Nikako da zaspim urotniče,
Naslađujući se trudu svom.

Ne surađuješ svijete samnom!

Još se mrak po kali vata
Ka' san poša priko vrata,
Da vrimenu kradem zoru.
Ma je mater budna bila,
Ispratit me samo tila,
Dočekala me u dvoru.

Dala mi je svete soli,
Di god ideš, sine moli,
Nek' te sveti Ante prati.
Rekla mi je ća je znala,
Svog je sina moru dala,
Nek' te bili ljiljan vrati.

O more more, uljuljani dome,
Kad plovin more, sve je po tvome,
Da san ti dušu, ma srce kuca,
Tamo di ima najviše sunca.
Sa tobon bdim,a kad pođen snit,
Ja samo mislin, kad ću u Split.

Svit se vrti, svit se minja,
Ma u srcu vatra tinja,
Sve će jednom doć na svoje.
I ćaća je mornar bija,
Na moru je ostarija,
Vratit ću se zlato moje.

Objesi ruke oko mog svijeta
Da procvjeta.
Da miriše,
Inače ga nema više.

U stvari,
Divim se kad radiš obične stvari,
Meni te sitnice znače,
Kuhaš il' pečeš kolače.
Divim se kako me shvaćaš,
I kako robu glačaš.

U stvari,
Divim se, to tvoje su čari,
Divim se dok kišeš,
Kad s regala prašinu brišeš,
Sretan sam dok s tobom šetam
A da ti ne smetam.

Objesi ruke oko mog svijeta
Da procvjeta.
Da miriše,
Inače ga nema više.

Ne mari,
Taj osjećaj ne kvari,
Divno je biti tu,
Imati tebe u naručju,
Otpustimo sve naša kočnice
Opijate iz bočice...

Objesi ruke oko mog svijeta
Da procvjeta.
Da miriše,
Inače ga nema više.

Poljubi me u snu, u susret svitanju,
Poljubi me jer znam, u snu da osjećam.
Sa tobom imam plan, u njemu izgaram,
Za ostvarenje to, sam se probudio.

Mogu ti biti sve što bi htjela,
O kad bi i ti slično smjela,
Riječi su malo, trebamo dijela,
Utoplimo tijela.

Poljubi me u snu, u susret svitanju,
Kad bi me dotakla, želju bi potakla.

Nosi me more, od vitra do vitra
Digod je slabo, a digod pritra.
Najviše volin kad vitar stane,
Bonaca čista sa svake strane.

Navika ja san, sa morem trajat,
Gubit i jubit, trpit, osvajat,
I kad su nevere i kad sve kala,
Sa moga žala, reć ću mu fala.

Kad odem ja, sa ovoga svita
Zemlja je vakih odavno sita,
Baci me s broda, moru me vrati,
Tek na dnu mora, mirno ću spati.

Kad odem ja, tu me pošalji,
Na groblje barki di su koralji,
Jer za života s morem san cva
Sad i u smrti, mornar san ja!

Daljina čuda skriva i lomi vjeru,
Daljinom stvari krenu u pogrešnom smjeru.
Kome je dobro dala, taj volio nije,
Mene je obuzdala i sad mi se smije.

Nisam ti stigao reći, a što sam znao
Nijemo sam i bez nade te ispraćao,
Ne znam gdje ljubav osta, na čijoj strani,
Svejedno kad oboje smo, izigrani.

Daleko od očiju i srca meka,
Ostat će samo sjećanja neka
Prošao skoro je život i pol
Eh da je sa njim i bol.

Kad se okrenem i kad se pitam
Ća san sve ima i di san bija,
Forca je bitna, još srcem skitam,
Kad izlivelam, još fali smija.

Svoje san snove dilija svima,
Kad imaš šolde, sve ti se slaže.
Al' čovik je sritan kad čovika ima,
Bez judi srića, oči ti maže.

Čoviče moj, dobro mi stoj,
U svom poslanju, ne budi stidan,
Vrime će kidat, ne smiš se pridat,
Jer ti si čovik, pošten i vridan.

Svoje ću snove i dalje dilit,
Bit ću ka stina, ti kamen čvrsti,
Vino u slavi, da se i prilit,
Ode se narod i dalje krsti.

Čoviče moj, dobro mi stoj,
U svom poslanju, ne budi stidan,
Vrime će kidat, ne smiš se pridat,
Jer ti si čovik, pošten i vridan.

Ovim očima više ne vidim,
Pa se skrijem pa se postidim,
Ovim rukama više ne diram,
A ti znaš koga bi opet da biram.

Ove noge plesati neće,
Ići sa njima to je umijeće,
Samo misli daju mi snagu,
One uvijek su tebi na tragu.

A čini se da, od tebe
Do mene, sve najgore....

Nitko me tjerao nije
Sve sam to znao i prije,
Ja krune se riješio,
E tu sam pogrješio.
Savjete ne primam ja,
Pao sam, e pa šta
Ako sam, neka sam, htio sam to,
Jer s tobom sam se budio!

Privarija san se ja
U drugoj te pripozna.
Parilo se da si ti,
Nisan sinja, majke mi.

Znaš da san se smirija,
A neko me snimija,
Poslin san zanimija,
Uteka ka šimija.

Ima ljudi punih zloće,
Oće da nassvade,
Ma znan da i tebe proć će,
Jer znaš šta nam rade.
Sad znan di je meni misto,
Vidiš mi na licu,
Ja ću tebe volit isto
A ne tu dvojnicu.

Imala je ka i ti
Sve šta čovik poželi,
A možda i bokun više,
Al' o tome tiše...

Ne da mi da je taknem,
Tira me da se maknem,
Stalno nešto računa,
Pa nije ti od sapuna.

Ona se oće svađat,
Pa nećeš dicu rađat,
Na sve ću pazit ja,
Ma šta si se pripala.

Samo se opusti
Mene prvog pusti,
Moj je adut,
Da nije mi prvi put.
Ako ti se svidi,
Kad bude po sridi,
Ja ću te čut
Jer nije mi prvi put.

Ona se predomišlja,
Samo nešto izmišlja.
Ja san joj reka da
Sad ili nikada.

Ako te vata trema
Ovo je prava šema,
Ajmo po jednu kratku,
A onda po zadatku.

Nekad mi se čini,
Puno san prespava.
Sve slabije kuca
Srce starog lava.
Nekad mi se čini,
Teško san se budi,
Resta u istini
Privaren od ljudi.

Mene nije briga,
Meni se ne sveti,
Mene samo plaši
Kako vrime leti.
Sitija se nisan
Kad je bilo vrime,
Barem sad na kraju
Ne zaboravi me.

Da mi je još jednom
Makar i nesritno zaljubljen bit,
Za one mladosti čari,
Sve bi još moga učinit.
Pa neka se onda,
Pod oblake nebu vinem,
Bilo bi mi lakše srest Ga
Ako se me brinem.

Okrenilo na južinu
Zelenim se ka dolar,
Razvalija san kužinu
Sad mi triba stolar.

Okriće sve žešće
Jak je, inozemni,
Ovo je sve češće
Sad će past i dnevni.

Jugo me puca
Tilo škakljuca,
Pa mi se štuca,
Pa malo mucam,
Kapsule gucam,
Recept pripisan,
Ako zapucam
Ja krivac nisam.

Okrenilo na južinu
Neće da se smiri,
Oću istu kužinu,
Da stolar izmiri.

Najbolje me vezat
Da ne činim čuda,
Jer se ne zna zezat
Ova moja luda.

Ne beri brigu, nisan uteka,
Tebe tvoj čovik, zauvik čeka.
Tvoja se slika, mislima mota
Tebe bi čeka cileg života.

Ne beri brigu, da ću se vratit
Ta tvoja jubav, mene će pratit
Od svake kušnje, želja je jača,
Jer sve se vraća i sve se plaća.

Ne beri brigu anđele moj,
Ne beri brigu, samo sam tvoj,
Da promini se noć za jedan dan,
Znan di se vraćam kad te ostavljam.
Ne beri brigu jubav si ti
I dok je ove lude pameti,
Da promini se dan za jednu noć,
Znan di san oša i di moran doć.

Zadrži sliku osmjeha
Koju smo zadnju imali.
Neka te drži dovijeka,
Nekad smo uživali.

Ja i ne pamtim razloge
Zbog kojih je puklo sve
Samo želim saznati,
Mjenja li se nabolje.

Zastali smo ti i ja
Na lepezi vremena.
Preokrenuo bih sve
Da još malo ostaneš.
Da ti objasnim, da znaš
U tom moru sudbina,
Plivaš il' se utapaš
S razlogom il' bez njega.

Pošao sam sve do dna,
Sve do blaga skrivena.
Nisam slutio da to,
Gore mi je ostalo.

Da se kajem, nemam kom,
Nitko mene ne sluša,
Budan sam pred istinom,
Za još jedan pokušaj.

Duboko more, puno je trave,
U moru samnom plivaju krave.
Ne daju mliko, nemaju vime,
Ne daju meso, a lako prime.

Beskrajnimo morem jet ski se voze
U moru samnom i neke koze
Bleje, mekeću il' tako nešto.
Još uvik takve izbjegnem vjeto.

Zaluta morem i pokoja koka,
Rado joj priđem sa desna boka,
Akcija pada, skačem ka pivac,
A koka pozna svaki moj živac.

Sjedim na žalu i gledam mrave,
Muški su isto kao i krave,
Koze i koke samo s visuljkom,
Pate da tovu ih čovječuljkom.

Žaj mi je šta se češće puta nisan potuka.
Nisan bija za borca,
Glumija san mirotvorca.
Ka da je potuć se, neka teška nauka,
Ja bi reka samo
Aj da prošetamo.

Onda bi raspravlja jedno dobre dvi ure
Da će nam se smijat
I da će navijat.
A najviše bi to radija jer gledaju nas cure
S nama bi sile
Brale, idile.

I šta mi sad vridi sićanje na te dane,
Sve one lipe cure, našle su grubijane.
I šta mi sad vridi, sve je otišlo u dim,
Sad bi se poruka, a više nemam s kim.

Nisan više dite, sve jače se ćuti škripa o kostiju,
Razvodni se špirit,
S tim se valja mirit.
Uvatin se u mislima da nisan na popisu gostiju
Sebe san privarija
I evo, ostarija.

I šta mi sad vridi sićanje na te dane,
Sve one lipe cure, našle su grubijane.
I šta mi sad vridi, sve je otišlo u dim,
Sad bi se poruka, a više nemam s kim

Radija san ka statista
A bilo nas jedno trista
Za dvi ure, dvista kuna,
Sve na crno, bez računa.

Radija san za Kineza
On sa isplatom je zeza
Pa san šverca cigarete,
I one mach 3 žilete.

Radija san u kafiću
Vidin brzo, ostarit ću,
Piće, ženske, sitne ure,
A godine samo cure.

Radija san i na brodu,
Gosti dođu, gosti odu,
Šta dobija, potrošija
Brzo san se štufa ja.

Radija san i u stranci
Cile dane ti sastanci,
Cile dane samo laga
A sa svima san se slaga.

Nije loše, tu ću ostat,
Zastupnik bi moga postat.
Lova sida, sve u redu,
Radujem se ja vikendu.

U životu sve san prova,
Sve je lova, samo lova,
Kaže fratar,
Bog nas za to krivi,
Ajde fratre,
On ode ne živi!

Ima rata, nema rata,
Dok ti držim sliku,
Izgledaš ko Bonaparta
Al u ženskom liku.
Odgovori, progovori,
Kruna ti se smješi,
I ugasi sve što gori,
Pakao razriješi.
Nebo je visoko gore,
Oblaci ko lađe,
Al' je mirno kao more,
Dosta mu je svađe.

Mir, miran, mirniji
Da budem opširniji,
Evo ruka do ramena,
Nismo ljudi od kamena,
Sto je mirnih varijanti,
Bar jednu zapamti.

Danas nije dan za ljutnju,
A može ti biti,
Ti si odabrala šutnju
Da te od sveg štiti.
Pa šta da sam povikao,
Jer i ti si glasna,
Evo kažem dami žao
Riječ drugarska, časna.
Nebo je visoko gore,
Oblaci ko lađe,
Al' je mirno kao more,
Dosta mu je svađe.

Mir, miran, mirniji
Da budem opširniji,
Evo ruka do ramena,
Nismo ljudi od kamena,
Sto je mirnih varijanti,
Bar jednu zapamti.

Još mogu osvojiti Himalaje,
Još mogu do zemljinog centra
Ti puštaš psa, na mene da laje
Na razdaljini od kilometra.

Još mogu u tamnom, hladnom moru,
Koliko dugo i široko bješe,
Zaronit bez kvara na svom motoru,
Amateri samo pogriješe

Učinio bih sve to,
Za tebe se brinuo,
Zvijezde ti skinuo....
Mada to je vanzemaljsko,
Mada ti si moj fijasko.

Mnoge sam ljubio, nije to bilo stvarno,
Sve sam izgubio, olako i nemarno,
Sad nesvjesno radim bilješke neke,
Naruknice plus "pod razno",
Ti si na prvom mjestu teke
Iza tebe sve je prazno.

Slučajno je pala, u zagrljaj meni,
A Kićo je piva o divnoj crnoj ženi,
Sve se ka poklopilo, već u drugom trenu
Ja je vidim zaljubljenu, sexualno nastrojenu.

Cidila se veče, ajmo prvo malo sviće
Večerica neka laka i popit ćemo piće,
Sve san dobro programira, lipo isplanira,
Ispod stola nabilda se, dok me ona dira,

Ovo neću zaboravit, doklen buden disa,
Ovo neću zaboravit, svih mi ženskih sisa,
Dabogda mi ova ruka usala od grija,
Prvo san se ražestija, poslin san se smija.

Ona tu ne stoji, ima sobu u hotelu,
Vrata su na karticu, recepcioner u odjelu,
Malo se nasmija, baš me briga šta je zna,
Možda je sa njom bija, al' večeras sam ja.

Navukla je koltrine, ugasila lampu,
Čudno mi je bilo, čitala je mušku štampu.
Brzopotezno me skida bez da išta pita,
Taka san je doli, kad ono njena kita.

Ovo neću zaboravit, doklen buden disa,
Ovo neću zaboravit, svih mi ženskih sisa,
Dabogda mi ova ruka usala od grija,
Prvo san se ražestija, poslin san se smija.

Filmskih klasika puna mi duša,
Još fali tvoja da me utješi,
Tijelo bi jedno, pamet ne sluša,
U ovim godinama još lako griješim.

Teret sam podnio i sve razvodnio,
Sad mi je život k'o limunada,
Stare sam potrebe na tavan odnio,
Teško ih skinuti, a trebam ih sada.

Iskustvo vješam k'o kaput star
O da ti mogu objasniti bar,
Da znam ti reći u čemu je stvar...
Al' ja samo svoje sviram,
Opet loše stanje biram,
Filozofiram.

Rano mi je da proplačem
Rano je,
Da ko Arthur riješim mačem,
Rano je.
Ima nade za nas dvoje
Zbog tog živim zlato moje
Riječ se kaže pa povuče,
Sva se dobra udvostruče.

Rano mi je još za tugu,
Rano je,
Pored tebe neću drugu
Kasno je.
Ima nade za nas dvoje
Zbog tog živim zlato moje
Riječ se kaže pa povuče,
Sva se dobra udvostruče

Ako znadeš da te volim
Pristani.
Sve što vidiš okom golim,
Uzmi ti.
Ima nade za nas dvoje
Zbog tog živim zlato moje
Riječ se kaže pa povuče,
Sva se dobra udvostruče.

Nije život blagostanje
Puno traži, da ti manje
Ili jesi ili nisi
Al da znam uz mene ti si

Triba san te volit, triba san te ženit,
Ko se nada da ću, bez tebe uvenit,
Potega san ručnu, niko mi ne triba,
Glumija san umjetnika, a bila si riba.

Sve su danas ženske fifice sa mašnom,
U tisnoj su robi s markiranom tašnom,
Zgazilo me vrime ,pritislo do bola,
Šta mi vridi da se kajem, ovo mi je škola

Možda bi još moga, jer još imam dara,
Cure vole zrile muške, a ja nemam para.
Oglasnik je krcat od poštenih žena
Svaka ima svoju priču, svaka usamljena

Moga bi započet, memoare pisat,
Složit neku priču, onda je obrisat,
Tek da ovo vrime, šta mi je ostalo
Potrošin u nešto vridno do čeg mi je stalo.

Duboko u meni, linija je tanka,
Al' imam problema kako ispast će na vanka,
Nisan to pokaza, nisan se dokaza,
Nisan čovik od morala, čista sam nakaza.

Da zaključim priču, dosta mi je kukat,
Znan da nisan puno kaza, nesmin te obrukat,
One neke stvari, naše su sitnice,
Žena si svom mužu, mater svoje dice.

Ako me još vidiš s grimasom na faci,
Okreni se zamnom, jedan kamen baci.
I neka me strefi, glava nek mi pukne,
Zaplete se jezik, zauvik umukne.

Poljubih te natašte
Spontano, bez mašte
U tom trenu mi je trebalo
Samo malo.

Odvratila mi nisi
Sad između nas visi,
Jedan ponor, mirovanje zlo,
I to je to.

Daj mi šećer da me sladi,
Ti znaš kako to se radi
Da nam bude slađe
Neka nam se nađe.

Šta si blida, živoga ti klaka,
A nisan te niti zeru taka.

Svi su po redu
U nekom bedu,
Trču ka ovce,
Za sitne novce.
Di god bi iša,
Svakome priša,
Internet hara
I ljude vara.

A ja ću zna se,
Protiv te mase,
Ja nemam miša
I ko vas šiša.
Na friškom zraku,
Svićom po mraku,
Livade grlim,
I selu hrlim.

Vruće lito, oštra zima,
To je moja klima,
U gradu me sve zamanta
Od tvrda asvalta.
Napit ću se grla suva,
Naist masti povr kruva
Ja ću povest svoju dicu
I zapivat ojkalicu.

Plave kose, oči joj zelene,
Ja je puštam da se primi mene.

Kad je vidiš samo ne spomeni,
Oće mater mlada da me ženi.

Iša san u spizu
Bija san joj blizu,
Ona je na kasi,
Cili dućan krasi.
Miriše na prašak,
Faks proljetni dašak,
Puno mi se itat
I teško je pitat
Jer ako mi reče
Da me nikad neće
Odat ću se piću
Zbog njihna zidiću.
Jer oni samo side
Svakog đavla vide
Svakog đavla čuju,
Stalno nešto ruju.
Ispijaju pivo,
Tamane sve živo
Smrde po duvanu,
Po cilome danu.
Gori su o zviri
A ona ih viri,
Dok sidi na kasi,
Da se otarasi.
Ne može jer prima
I u dolorima
Jer se lakše slažu
U limenom važu.
Ja san tako čuja,
I da još je kuja
Ma mani je cila
I šesna i mila.
A zbog dekolteja
Kleka bi do tleja,
Samo da me spazi
Ka pasa pomazi.
Triba bi joj reći
Doć će neko treći
Pa će moje zlato
Postati udato.
Ona je najdraže
Ma nemam kuraže
Učinit ću čuda,
A sad nemam muda.
Uh koji san kreten,
Misto da pometem
Sve one sa zida
U meni se kida.
Da me sreća izda
Pa ispadnem pizda
Al barem sam blizu,
Uzeja san spizu!

Miluje vjetar njezine vlasi,
Između nas stepenice Odesse.
Ona je spremna sve da ugasi,
Prodati vjetru, da nas odnese.

Gladi je sunce po finoj koži,
Dijeli nas most San Franciska,
Ona se neda i bol se množi,
Na grudi moje tuga se stiska.

Onaće i dalje imati sve,
I bez mene....
Ona se smije kao i prije,
A ja, neću više nikada...

Otkad si otišla
Duša se zatvorila,
Sagradio sam tuzi hram
Da u njemu živim sam.

Otkad si otišla
Duša je izgorjela,
Na granice živih ja,
Neću više nikada,

Kad su se vrata za tobom zatvorila,
Srce si moje u čelik pretvorila.
Sad i da kucaš ti više nećeš uć,
Od teških vrata ja bacio sam ključ.

Otkad si otišla,
Otkad me ostavila,
Siva neba lebde znam
Polagano propadam.

Izdala si mene ti,
Prvi put i jedini,
Sagradit ću i palače,
Samo da ne zaplačem.