Sewen

Toga dana, život je sta
To popodne san se zaključa.
Da je znat di pristaje bol,
Da je imat bar vremeplov.

Tog sam dana umra i ja
To popodne ne zaboravljam.
Sjena pada na osušen hrast
Nisan zna da sa sjenom ću past.

Možda još uvik dišem,
I pisme za tebe pišem.
Al' se više ne mičem,
I tebe ne dotičem.
Svašta sam s tobom ima,
Sad ništa se ne prima,
Skončat će tilo,
Ka da nije ga bilo!