Sewen

Neće nas ništa što nećemo rado.
Ne može nam ništa ni tornado.
Mi smo ljudi sa istom adresom.
Mi smo se rodili pod stresom.

Neće nas i onda kad druge zakači,
Neće nas bolest jer mi smo jači.
Klicali uvijek za istim dresom!
Mi smo se rodili pod stresom.

Nije nam ništa za dobit lako,
Al srce će pumpat jer srce je jako.
Sve se da riješit vinom i mesom.
Mi smo se rodili pod stresom.

Naša su brda, i more i ravnice,
Juga i bure nam trljali o lice.
Ponosni kročili samo s kesom.
Mi smo se rodili pod stresom.

Na kraju, mi smo biljke penjačice,
Od nas je teško učiniti inačice,
Mi smo originali, mirom i bijesom
Mi smo se rodili pod stresom!

Čekali smo da posvjetli tama
Takvog jutra nemah godinama.
Udisaj uz prvi cvrkut ptica
Na grudima snena sanjalica.

Vrijedilo je s tobom imat tren
Iako od dana premoren,
Vrijedilo je čaroliju tkati
Neke slike vječno će ostati.

Ja ti eto nikad priznat neću,
Zahvalan sam sebi na umjeću,
Kad zaboli, ja se rado smijem,
I kad ledi, ja se vatrom grijem.

Lažem sam sebe da dobro živim,
Tamo se nekim katalozima divim,
Surogat životu, internetskim vezama,
A sjećam se pjesme o nekim brezama,
I ranjivo hranim osjećaje brezinim sokom,
Uzalud, sve krene drugim tokom.

Lažem, u laganju sam neki nivo,
I kad je istina, provjeri dal' je sivo!
Oštrim njuh na neubranim cvjetovima s polja,
Ja vapim da stigne ta polovica što je bolja!
I ranjivo hranim osjećaje ljiljanima bijelim
Uzalud, nikako da zacijelim!

Lako mi ide psovanje, najlakše izbavim bijes,
Al prekratko traje i gnjev ko jeftin lijes,
Pokrije sve nadanje u neku zemljomirisnu tamu,
Stvoren za beskonačnost, stvoren za dramu...

Kolinda se još ni rodila nije,
Mi smo imali svoju Jozicu prije!
Gospodin Horvat je predsjednik portuna,
Ona prva Dama, i to se računa!

Ona je okitila cili kat cvićem,
Cviće je lipota sa pokrićem!
Pripojila hodnik i stavila vrata,
Prva korupcija portun nam vata.

Ali to nismo znali, a ona je tila
Uzela je katrigu i u lift bi sila,
Nećete meni vi trošit struju,
Vi mlađi pješke, tiho da ne čuju!

Kad triba platit troškove zgrade,
Samo kroz jutro iako ne rade,
Ponesi više jer će te izružit
Da se suma more lipo zaokružit.

Titova slika i grb od Hajduka,
Jednu su mi dali jer se nisan tuka.
Ni livo ni desno nego po Horvatu,
Ma niko s nikim ni bija u ratu.

Doživotno su ostali Gospodin i Dama,
Brzo je nestala ostajući sama,
I ka da nikad nisu ni bili na tronu...
Tako zvizde zablistaju pa onda potonu...

Jutros u vlaku u 3:19
Ulazi njemac s Krystle frizurom.
Dinastijo moja, nije to smišno
Al smišno je šta je uša sa curom
I priča mi nije "fejk"
Jer cura je ista ka Blake.

Ja ću na posa, a oni pijani
Petljaju nešto na dijalektu.
Ona je gluva, a on ne razumi,
I gricne joj obraz u afektu...
Ne znan bil se smija il plaka,
Svima nam je falilo zraka!

Alkohol i znoj, opasan spoj,
A vani jesen se sprema.
Još noć je sitna, vlaga u zraku,
Trenutno gorega nema.
A valja izdržat još 12 minuta,
Jutros je ovo najduža ruta!

Ja na otvorenom moru, nevera još bisni,
A onda mi šansu da da se spasim, nevera se stiša!
Di smo, šta smo, ej nevojo sad mi srce stisni,
Jer ja neću živit znajuć koliko sam predaleko iša...

Uzet će me more, nek me uzme, ne triba mi spas,
Ovo šta san živija sam, ovo nije bija plan...
Čovik je za dvoje rođen, a mi smo bili kontra nas...
Šta će mi svaki novi dan, ako nije normalan...

Ne gledaj mi nebo u lice,
Dostojno je ubojice,
Ovaki nisu srići rod,
Ovaki tribaju gledat u pod!

Ovi se zadnji put kačim,
I u smrti činim sebe jačim!
Ako me ikad iko pamtit oće,
Znaće da je od samoće...

Sićan se kad san ti iša,
Rekli su sunce, ma pala je kiša,
Al uporan san bija,
Cilin sam se putem smija.

Sićan se kad san ti doša,
Kupija cviće, dobro san proša,
Lancunom ga pokrija da ne vidu
Oni moji šta side na zidu.

Umra bi od srama da me snime
Znan da bi vikali moje ime
Pijana posla, da muško i cviće?!
To je za žene, ne za mladiće!

Al ja san se sedmicu sprema
Jer bila si glavna tema,
Sićan se da san sve stiva,
Izila bi me živa...

Dobro smo prošli, ostali nismo,
Pitam se danas kud smo i di smo.
Smijem se evo od dragosti,
Lipo se sitit jubavi iz mladosti...

Ako oćeš jubav, mora nesriće bit,
Mora bit šaka suza, mora se prolit...
Bilo šta uz suze, ma najbolje vino,
A onda, sve ti je fino...

Ako oćeš pismu da je narod primi,
Ubaci grom i vitar, najgore je zimi,
Nota po nota i pisma proklizi lako
A onda refren ovako...

Nevera je stigla, potopila do palače
Nevera se digla Ona doma plače,
On se više nikad neće doma vratit,
I nima ga niko do u raj ispratit,
More mu je bilo, sudbina i kob
More će mu ostat i jubav i grob.

Cili san od stakla, najtanjeg, loša kvaliteta,
Ima tako dana kad mi svaki glas zasmeta,
I mislin se kako san rođen za samoću samo!
Svit se ionako ruši i svi skupa propadamo!

Vriđa me dodir, a da me se samo pogledom taklo.
To ti je kad ne platiš, to ti je jeftino staklo...
Stiska san se ka spužva bez kapi vode!
Sasušija me vitar, dobro da se ritko ovaki rode!

Nema u meni žaljenja, takvi san, kakvi san...
Borba svaku noć, borba svaki dan!
Samo da ne puknem, a moga bi svaki čas...
Tako me prati neka srića, neki poluglas...

Rastajanja su za mene hrana,
Potoci suza još od rana...
Obožavam beskrajne svađe
I kad se pokoja kletva nađe,
A tek slatki šamar u lice
I krik da se čuje do ulice...

Ogovaranja su mi baš slatka,
I laži, istina je glatka,
Mrzitelji su najbolja ekipa,
Znam samo jednog dobrog lika.
Svakodnevnica, nož u leđa,
I sve ono što najdublje vrijeđa.

Dobar svijet je prošlost nebitna,
Dobar zvuk, prolazi hitna!
Na ovome sam godinama radio,
Duboko u sebe usadio!
Poruka se nameće i šalje
Idemo se mrzitelji mrziti i dalje!

Iša san meditirat,
Lipa muzika i miran glas,
Prova san se natirat,
Doće mi svaki čas...

I nije mi došlo do tila,
Zaspa san prije senase
A ona je umiljata bila.
Kakve su žene, zna se!

Proba san ponovit opet,
Raširija noge i ruke
Neš se na brdo popet!
Bez truda i bez muke.

Ma nije mi išlo i kraj!
Nešto je bit će u glasu
A tija san vidit raj.
Tu poznam ljudi masu.

Onda san s muškim iz grupe
Opusti čelo, sve ti je ravno,
Ramena, stomak pa dupe...
Opušteno je kume davno.

I tako par dana san tija,
Neće me kad sam krut.
Poslin san se smija,
Provat ću drugi put!

Sad kad sam u neke godine uša,
Sad kad sam u čovika stasa,
Uvo se napinje da vibracije sluša
Al zaboravljam ti boju glasa.

Provajen se sitit šta su mi govorili,
Izbrisa san ono šta mi ne triba.
Nekad smo se skupa za isto borili.
Ka šta je riba nekad za sirotinju bila.

Ja san proša malo manje nego ti,
Reka bi svit, sito i rešeto.
Dobar sam, triba se sa životom nositi,
Doć će do pameti sve šta je sveto!

Bereit für die Heimat.
Opet šah mat!
Smije nam se svijet!
Darüber lacht die welt!

Brate nervira do bola!
Trink Coca Cola?
U njoj mjehurića ima!
Für immer...

Patriotismus auf dem Prüfstand!
Hier ist sichtbar pfand!
Gib mir den Schweinebraten.
Ich zahle meine Raten!

Nepovezano o blagostanju!
Al i ovdje je sve u s°anju!
Kako se samo slažemo,
Kako se samo lažemo...

Kod nas jutros u minusu bez rose,
Želje se s litnjim planovima kose,
I prisilno ustajem jer ležaj ima rupu,
Umoran ko da sam u krevet primio grupu!

Nije ti ovo blagostanje kako pričaju,
Al naši iz dijaspore uvik preuveličaju,
Ode su hrvatine, na moru su švabe,
Driblaju padeže jezikom dida i babe.

Uzeja san godišnji kad mi je zubar od volje,
Naši znaju jeftinije, ako ne i bolje!
Stignem se i bućnit, skočit ću do Žnjana,
Neće bit dičurlije i gostiju izvana!

A sad sklopi misli i ajmo druga smjena,
Čekam vikend, rekli su da stiže i promjena,
Biće malo sunca, jedan grom i pinku kiše,
Kako bilo svakako se veselje ne piše!

Ko zna di san sad...
Nit star, nit mlad, nit između,
Odabra san smeđu...

Da san puno proša, nisan
Ovako ni sritan nit bisan, šturo
Odabra san škuro...

Propadan kroz kišu,
Nit polako nit na prišu, ka zrno
Odabra san crno..

Ko zna di ću ovaki,
Dani teški, dani laki, ka da stoju
Odabra san boju...

U kantunu zna bi čučat,
Nit za divljat nit umučat, milo
Odabra san bilo...

Gladan nesanjanih snova,
Nit od zlata nit olova, pa' si...
Odabra sam bez nijansi...

Uvijek se zaljubim u prazno,
Uvijek u nešto, ko pod razno,
Ko da nije živo, ljudsko biće,
Ne da mi se otić' ni na piće.
Jer tako još prije shvatiš...
Nije ovo put koji pratiš!

Zato sam odlučio sebe nemati,
Nemam se zato na ništa spremati!
Ni za koga, ni kome, ni gdje,
Nema za nikoga više medalje!
Ja sam plaho i ostavljeno dijete
Slabima uvijek lakše prijete!

Uvijek su odluke neki polasci...
Prazni kreveti i besramni odlasci.
Ja više ne odlučujem poslije pretvaranja.
Svi razgovori su čista ogovaranja,
Možda je zbog toga ovaj bijeg
Da se ne rastopim kao snijeg...

Bacija sam sidro radi nje,
Odreka se mora, nevere,
I valova priko prove,
Odreka se brda love.

I reka san sebi bit će slađe,
Kad se traži čovik uvik nađe,
Ja san naša sebi tebe
A ti drugom skidaš rebe.

Ti si tila svita vidit,
A meni je sad za sidit,
Tebi triba svitla jakog
A meni je dosta tak'og.

Šutili smo, mrtva straža!
Tražija san, nisan naša!
Dobila si šta si tila,
Kad si s drugim zaplovila...

Sili bi obnoć uz špaker na drva,
Reka bi dida, moja je prva,
Sad ću vam pričat šta nisan reka,
Znali smo opet nas laganje čeka.

Cili san život ja pilot bija,
Niko mu nije reć - lažeš, tija,
Znali smo didu je do svih nas stalo,
Samo je tija nas zabavit malo.

Znali smo opet je na teve gleda
Bit će sad za prst masla i meda,
Sida je glava ma nosi ka šušta.
Priče se drži i neda nam gušta!

I tako svake litnje noći na selu,
Skupi bi misli na naboranom čelu.
Niko te dida ne more platit,
Niko nam vrime ne more vratit.

Meni je ostalo bokunić od svega,
I ja san svoje ruke rastega,
Pa unuke grlim da im priče slažem,
I oni znaju da najlipše lažem!

Samo je željela uspjeti,
Samo je željela da je ne izda snaga,
Samo je željela živjeti,
Nije htjela nestati bez traga!

Život je borba koja se dobija,
Snaga i riječ za utješiti!
Strah u očima, samo je fobija,
Koje se valja riješiti!

Ona je prva podigla ruku,
Dolazi zima oštrija od mača!
Samo je dozvolila da je svuku,
Bez osjećaja, još je jača!

Ona je sve to u sebi zapisala,
Dugo se sve to krilo!
Ona je živjela i disala,
Nek zna svijet kako je bilo!

Jesam, skoro sam dida,
Ma nikad neću bit baba,
Ona šta sama se skida,
Ona šta je preslaba!

Ima jedna sritnica,
Ja ne znan šta ta veliča.
Žaj mi je, samo si skitnica!
Punih se usta ne priča.

Obično preskočim tu stavku,
Previše nudizma za moje oči!
I beštima bi u nastavku
Al eto, pristojnost me koči...

Nisam Amer da Židovima namištam ratove,
I dalje imam problem kad vraćamo satove!
Nisam za to da smo ka svi naši oci,
Nit mi je krajnji domet plastični čep na boci!
Nisam Rus, a ni Ukrajinski dezerteri,
Ma nisam ni majica, deri, peri!
Pa ako me se, a ne pita...
Ja sam bivši gradonačelnik Splita.
Ne skroz i cili,
Jer nebi volija da se puk podili!

Nisam za atomsku bombu Irana,
Sve je to opet došlo izvana...
Nemam pretenzije na Tajvan ka Kinezi,
Nit se nosim ka Milanezi...
Nisam za Erdogana, a ne ličim ni na Kima
Nadam se da me sad ne snima!
Ako me se pita, da se ne zna,
Reka bi lupežima, ajte ća!
Al kako ih pripoznat - njima je čast - mast!
Takvi se rode da mogu krast...

Sve mogu bit, i sukno i lan,
Samo neću politiku u butigu to znan,
A spominjen samo ovo šta čujen i čitan,
Samo šta nude na teveju bez da pitaju i da pitan...

Imam vam jednu priču za reć,
Njih troje nije stiglo uteć.
Dvi jubavi tile su podignit treću,
Plačem, a reka sam sebi da neću.

Anđela i Miloš sritni su bili,
Tu svoju sriću nisu sakrili,
Vinčanje u planu, dolazi beba,
A onda mrak sa najlipšeg neba.

Loše se visti brzo prošire,
U jubav čovik sad nema vire.
Sa nekim teškim mislima leću,
Plačem, a reka sam sebi da neću...

Da možeš birati, koji bi dio jabuke bio?
Da možeš birati, što bi bez riječi učinio?
Da možeš birati, kakav bi menü servirao?
Da možeš birati, da li bi opet isto birao?

Možeš li sačuvati sjećanja kao svjetla grada?
Možeš li me upamtiti ovako načeta, a mlada?
Možeš li nazdraviti samnom i zamrznuti tren?
Nije bitno što sam jednom već bio oženjen!

Bahatija se ka manga
Ma obična bitanga.
Dok nije ga najilo šaka
Sad mu zemlja laka!

A cilo je misto trpilo,
Cilo se misto iscrpilo.
I nikome nije bilo ža'
Kad se ko zna di, priselija.

Ode je s njin bija paka'
I dobro je da se maka.
Sad nema sparine ni liti,
Nema ko da nam priti.

Alkohol, kocka i droga,
Kani se svega toga!
Jer uvik će kraj svemu doć,
Izist će te noć!

Stigao sam ti majčice mila,
I drugi ovdje traže svoje.
Zadnji put si viđena živa,
I rekla - pazite moje...

Stigao sam ti dragi oče,
Tko to dira u dobre duše!?
Nije ostalo ni ime s ploče,
Od onih što samo ruše...

Od polja Bleiburga do granice
Nije bilo stanice...
Kud vojska prođe, sve trulo!
Sve se raspalo, sve se rasulo...

Gajio sam bijele ljubice,
A one su bile ubice...
Tamnica za srca i za umove,
Za rodbinu, prijatelje, kumove...

Stigao sam ti nevino čedo,
Jer nevinih svugdje ima!
Umorno lice, suzno i blijedo,
I sad je oseka postala plima!