Sewen

Ona je domaća Jane Fonda bila,
I čini mi se, mogla je šta je tila,
Možda se previše u svašta dala
Možda je zato u zaborav pala...

A ništa ne traje vično, štaš,
Uzmi šta više, daj šta daš,
Al za neke ćeš uvik bit figura,
Jedna naša domaća cura...

Cili smo život u istome gradu,
I ja još uvik ne gubim nadu.
Da mi je vidit kakva je kad se smoči,
Da mi je vidit Natašine oči...

Kažeš mi, neću ti ni na grob doć!
A šta češ mi na grobu, kad mi u životu nisi bija.
Sve će nas jednog dana izist noć!
Nije se još naša oni ća se je skrija.

Kažeš mi da nećeš donit ni cvit.
A šta ćeš mi na grobu kad mi u životu nisi triba.
Bez tebe san živija, bez tebe ću umrit.
Ja sam još jedna od onih poetičnih riba.

Kažeš mi masu toga u nekom bisu,
Znam da i ne misliš uvik sve šta kažeš!
Znam da ćeš s vrata odslušat poslidnju misu!
A ja te s neba ćirim kako s maramicom mašeš...

Nemam proračun u minusu, ni u plusu,
Uživam u mesu s roštilja, ne u kus-kusu,
Nemam ambicija biti ljepši no što jesam,
Ja sigurno znam i kad ne znam gdje sam.

Kad bih znao mjeriti dužinu ponosa i laži,
Kad bih samo znao tko mi je od vas draži...
Ono što imam, nek imam, dosta mi je krug,
A krug nosi istok, zapad, sjever i moj jug!

Imam dovoljno kiše kad sunce zapeče,
Imam dovoljno svjetla kad se spusti veče'...
A imam i voće i kolače koje gutam i pakujem,
Treba će mi i za sutra, tom se radujem!

Devet sam se dana privikavao na sve poslije kraja,
I sad sam spreman na još jednu, posljednju šalicu čaja,
Čajne kolutići od Kraša nekako volim najviše od keksa.
Naravno, poslije sexa, definitivno poslije sexa!

Vidio sam i čuo, rodbinu, prijatelje i ostalu svitu,
Devet sam dana neprestalno lutao po Splitu.
Sve su informacije bitne kao i svaka prolivena suza.
Neke bi najradije preko koljena da im se crveni guza!

Ma neću i ne smijem takav u mjesto koje zovemo raj.
Ispred mene je tunel, valja ga proći, to je običaj.
Iz knjiga sam čitao i na Youtube sam gledao o tom.
Znam da sam položio iako se nisam molio nedjeljom!

Devet je dana prošlo i sad je još četrdeset navikavanja,
Dok ne preuzmem novu ulogu, neka nova naslikavanja...
Valjda sam dobro odradio život, a mojima se neću stići zahvaliti.
Jer imat ću nove moje, novo rođenje valja zaliti!

Nemam više snage poslije preživljenog dana...
Ni maštati, ni sanjati, ni pričati.
Što više je sunca, to suvlja sam grana,
Nemam više idola kojeg bih htio veličati.
A sebe pristojno nije.
A sebe bih najprije!

Da mi je pamćenje onih nezrelih vremena,
Naivac koji ne zna slikati.
Da mi je da još uvijek nemam bogatih uspomena...
Možda ne znam pjevati, ali znam vikati!
Ponekad malo prenagao.
Ali nikad nisam lagao!

Ja sam samo zapisničar sitnica koje pobjeđuju.
Nemam više taj gard vojnika.
Bore i zglobovi moje putovanje određuju!
Niti tonova, niti slika...
Nemoćan sam, ne tužan!
I podosta izgovora dužan...

Koja to vremena stižu?!
Ni u dvoje da se podružim!
Ni u teatar nemam s kim...
Ne znam što to ljudi dižu?
Nit su zastave, nit je pjev,
A svatko u ruci drži cijev!

Kakve to kiše padaju?
Zadovoljstvo je tuđa bol,
Sreća je kad si gol!
Izdajicama se izdajice jadaju!
Odnekud projektil zasvira...
Ubije a da te i ne dira...

Kvarimo se lako kao hrana
Vrelo je sunce, suha je brana,
Poremetili smo sva doba
Od koljevke pa do groba...
Samo što je taj put sad kraći,
I teško se pronaći...

Cili se život čovik s nečim spaja,
S ljudima sličnim ili sa mistom,
Evo smo negdi, došli do kraja,
Najlipše slike se crtaju s kistom.

Vrimena su bila slana i slatka,
Život je često i krut, a i tečan!
Kad jednom odeš, nema povratka,
Ali zbog sićanja, čovik je vječan!

Otić ne znači, zbogom. Nikad više!
Kad zvizda gasne, druga se rađa.
Zemlja se pomladi posli svake kiše!
I svaka je voćka od druge slađa!

Nikad se ne probude!
Ispraćam ljude!
Organiziram plač!
Poznajem svaki trač!

Nema na licu naznaka od boli!
Kao da sam stup od soli!
Kad se oglasi truba,
Baci s(v)e preko ruba!

Zemlja se natapa kišom!
I ja ću pobjeći krišom!
Molim se kada će proći,
Neću još dugo moći!

Samo te u snovima vidim pa se ne usudim buditi,
Znam, svi će me jednostavno osuditi i sude,
Jer već neko vrijeme ne pripadam u normalne ljude.
Postao sam nečiji tuđi sin koji voli heroin.

Samo te u snovima osjećam pa sam rado sretan
Znam, sve zaobilazim da ne smetam pa kao pjena
Zaudaram na muškarčinu, al sam samo žena!
Previše slušam Let 3, trošim gin i volim heroin.

Samo te u snovima grlim pa stalno snove biram,
Prepolovio sam život, besramno se diram, da, bez srama,
Tako se lako isprepleće komedija i drama,
Zadnji put u odijelu sam fin.... heroin!

Palim iz prve ko Fiat Tipo
Digni mi fibru za stupanj ipo
Pa se provozaj samnom do Trsta,
Nas dvoje smo odavno posebna vrsta.

Zaškripim u startu ko VW Buba
Koliko si puta samnom do ruba...
Sjedi na mjesto vozača i sviraj,
I malo me diraj i malo me diraj!

Startan ko Tesla, a skup kao Škoda,
Narodski čovik u službi naroda!
Baci se na me u okuci, po ravnom
Tebe ću od srca učiniti slavnom!

Na gasu sam kao BMW kocka,
Cabrio model, koža puca i bocka,
Raširi ruke ka nebu koje vapi,
Dat ću ti sve do zadnje kapi...

Biraj koji model od sviju želiš,
Roba prve klase koju nerijetko dijeliš.
Al kad si u pitanju ti,
Tebi ne mogu odoliti....

Mene redovito svi na čekanje stave,
Prikinem vezu, kažem, ne brini lave.
Nisi ti za ovi svit, ti si ipak prva liga!
Nek misle druga sam klasa, nije me briga.

Mene redovito svi na čekanje stave,
Neka me u tišini, bolje nego da me dave...
Sad bez nervoze, sad sam totalno svoj,
Ne triba se čudit ako nekome izbrišem broj.

Tonove sam smanjio, vibracije ne čujem.
Napokon oslobođen, napokon sam odlučujem.
Čudni su ti ljudi koje sam životom skupljao,
Sada je dosta, dosta sam se s njima nažuljao!

Napasa san se domaće pisme i beside,
Naija san se domaćeg pečenja i lešade,
I sad kad triban poć nazad, meni se ne ide!
Nazvaću doktora da mi štagod bolovanja dade.

Jesu li ove dvadesete ka nekad Savkine i Mikine,
Biži ća, ajde odma, furešt i ode i tamo
Jesu li ove dvadesete ka nekad Stanetove i Milkine?!
Starimo, kad se vratimo nikoga ne znamo!

E kruve šta se mrviš, svak te ka i kurbu štipa.
Ka stupa san u ulju, a to ova mladost ne ćuti.
Neću se naživit, samo sanjat, tega san se pripa!
Bila je bistra voda, a sad se od izvora muti...

Negdi sam s morem na - ti,
Jer more ne govori.
More šumi i smiruje um,
Takvu moć ima šum!

Negdi sam s morem u srići,
I nisam triba otići,
A jesam jer sam mora,
Sila je, nije to fora.

Negdi sam se zajubija strasno,
Šumeći i bezglasno,
More i ja i sol i obla sika,
Fjaka i navika...

Tko će koga uzeti večeras? Mene ti ili tebe ja?
Ovo je čisti sex! Poslije pražnjenja slijedi depresija!
Nije mi prvi put da se osjećam ko točka "pod razno",
Nije mi prvi put biti iskorišteno i prazno.

Zaredale su se moje avanture, moram na zrak,
Osjećam se kao pretjerano, umorni manijak!
Nebitno tko je u kome, nebitno tko je na kome,
Neka se koplja ukrštavaju, neka se koplja lome...

Tko će koga uzeti večeras? Mene ti ili tebe ja?
Dva su se tijela jednostavno pronašla, stoplila...
Golotinja bez osjaćaja, samo takav osjećaj mi nije stran,
Nek traje ovu noć, sutra sam već rasprodan!

Zapija sam svoju plaću,
Pusti pare, to ima'ću
A šta će sa tobom bit,
Kako tebe ostavit?

Udrija san dvajest rundi
Je, mogla si bit u bundi,
Ma nemaš ni kombinet.
Ostani, ja ću zapet!

Radiću po cile dane,
Zaličit ću tvoje rane,
Satnica će mi bit gusta
A tebi će smij na usta!

Šta je bilo, ka da nije,
Obeća san i ranije,
Aj poslušaj sad budalu,
Odnija je đava šalu!

Ključ na stolu me je čeka,
I tišina ka i jeka.
Nije joj se tilo tit
Pa sad opet mogu pit!

Sad nemaš samo pozitivan stav, pozitivan jesi...
A krenulo je piće za pićem pa prvi osmjesi,
I onda oficijelni "date", romantika teška,
Priča iz kreveta i odmah bolna greška!

Kažu, glavu gore, svi oni kojih se to ne tiče,
A iz tebe vuklan bjesni, a iz tebe viče...
Nedostaje ti zraka jer nemaš kome ništa reći,
O svojoj nesreći u novopronađenoj sreći.

Nema natrag i glava smišlja osvete i pomirenje,
Dugačke razgovore, razumjevanje i izvinjenje.
Valja ti dalje, valja s životom kooperirati!
Makar postojala mogućnost da te nitko neće dirati!

Umra san na motoru s vitrom u kosi,
A mislija sam, ko mi šta more, čovik šta prkosi.
I našli su me skoro pesto metara dalje,
Dragi me Bog na neki daleki put šalje!

Umra san u vlaku dok je bija u tunelu,
Umra san usamljen ka divljak, na selu!
Privarilo me je čekanje nekih boljih dana,
Sve sam ostavija dici kad san otiša iz stana!

Umra san u žičari jer je avion preskup bija,
Pada san i pada, i nisan se zaustavija,
I čini mi se da još padam zamrznut i ljut,
Jer toliko toga san prije urađenog tija čut...

Umra san na brodu u kabini od skupe spize,
Smišno je šta nikome za pakal i raj ne tribaju vize!
I ne znaš kako je granicu prić, nema policjota...
Samo te skvrči, samo te smota....