Sewen

Dođe mi da školu u vitar bacin,
Jer opet san na kraju posta škovacin
I to san upa priko veze od ćaće,
Dobro se radi, dobre su plaće.

Dikod s kolegama oden na piće
U životu samo moraš imat sriće.
Imat ćeš zdravlja i onih stvari,
Tako mi je govorija i od starog stari.

Iman odijelo, boja malo zeza,
Al kako rekoh, bila je veza!
Na friškom sam zraku, vozin se straga
Rekli bi Genscher, ma vidi vraga!

Peren se sedam puta u danu,
Cipele nemoš držat u stanu,
Dugova neman, za ženidbu taman.
Al misto srca, ja kartone slaman.

Ma doće sve lipo kad tad na svoje
Dikod pogledan i diplome moje
Sritan šta teret sav mogu svući!
Ja posal nikad ne nosin kući...

Dan bez smija -
Ka gladna zmija,
Šta livadom vreba...
Ka sokol sa neba
Šta ciljano lovi...
Ka srušeni snovi...

Dan bez smija -
Tu di san se zgrija
Sada je ladno,
Di bilo je radno,
Sad svugdi tišina,
Ni ćeri, ni sina...

Dan bez smija -
Bez tog nebi bija,
Oću se smijat,
Ka zrno proklijat,
I dobro ću pazit
Sve smijom zarazit!

Imam koaliciju s dišpetom od rođenja!
Kome je do analiziranja? Kome do prevođenja?
I kad gubim, dobivam! I kad dobivam, dobivam!

Sve duplam do u beskonačnost i korak.
Jednostavno jedinstven i neponovljiv sam uzorak!
I kad gubim, dobivam! I kad dobivam, dobivam!

Bježao sam jer hoću, kad hoću, a ne od straha!
Večeras mi se sluša finoća i ozbiljnost Bacha!
I kad gubim, dobivam! I kad dobivam, dobivam!

Klupa uz more nagrižena solju,
Al nisam moga nać bolju za sist,
I čitaš me ka iskidani list...

Potriban mi je bija mir bez glasova,
Ka pucanje u branku bez pasova, iz prve
U zadnje mi se vrime misli mrve...

Koliko čovik more podnit padova?
Koliko vidit a ne zavolit gradova u noći...
I koliko triba vrimena pa će proći...

Život me tjera ko praznu kočiju,
Ko da mi kaže - bježi mi s očiju.
I ja se povlačim bez snage postiđen
Kažu da sam s čudnim ljudima viđen.

Ko očajnik neki koji traži slamku;
Sva tri su kralja upala u zamku!
Tako i ja od oblaka ne vidim stazu
I lomim nogu na prvome mrazu.

Dan danas padam na izreke kad pričaju
Pa svakom izjavom svoj ponor veličaju.
Bit će bolje sinko - koliko je lako reći
A hoće li? Danas je problem čini se još veći...