Sewen

Život me tjera ko praznu kočiju,
Ko da mi kaže - bježi mi s očiju.
I ja se povlačim bez snage postiđen
Kažu da sam s čudnim ljudima viđen.

Ko očajnik neki koji traži slamku;
Sva tri su kralja upala u zamku!
Tako i ja od oblaka ne vidim stazu
I lomim nogu na prvome mrazu.

Dan danas padam na izreke kad pričaju
Pa svakom izjavom svoj ponor veličaju.
Bit će bolje sinko - koliko je lako reći
A hoće li? Danas je problem čini se još veći...