Sewen

Ja sam na koljenima odavno, samo pred tobom.
Tko bi rekao koliko čekanja može stati u 1.93...
Otvaram pjenušac za Tebe i ti se mrštiš nad mjehurićima. O kako slatko...
Koliko god smijeha, toliko i strepnji, al ljubav je to.
Navikao sam da je šećer na kraju!
Griješio sam radeći od tebe sebe!
Izvučen sam iz pepela, a da gorio nisam.
Neba se često oblače ovih dana i jedino kiši dopuštam da me dira. Osim tebe.
Sve moje pripada samo tvom usudu, pogledu i šapatu...
Dopušteno mi je da letim i letjet ću.
Hvala ti za ljubav!

Stvoren za nove početke, opet sam propao
A znam da sam cijelog sebe dao.
I bilo je naznaka klizišta, upozorenja,
Tvrdoglava glava ko da se boji zrenja,
Ko da me strah, starenja...

Al opet, na kraju svatko će ostati samac
Brzaci su jači i zaljulja rijeka čamac
Neki još plove, ja sam se smočio cio
Ja sam izgleda opet prvi kamen bacio
Pobrisao, prodisao...

Ima li ljubav sluha pa da me čuje,
Ima li ljubav svjetla kad nema struje.
Pomazila me samoća al smijem se rado
Ja jesam ranjiv čovjek al ne za stado.
Zarest će valjda, namlado...

U moje snove bez najave uđe svatko.
I nije uvijek sve jestivo i slatko.
Al tko si čovječe ti da mi sudiš?!
Nigdje odgovora, samo pitanja mi nudiš...

Neka živim kako hoću sve dok mogu,
Zdrav sam pa se smijem hvala Bogu.
Jedino me ljudi znaju izdati.
Jedino me oni znaju pitati...

Sad ti je lako dok si mlad, al duša stari.
I ništa nije vječno i sve se kvari.
Kad prođe sve i odu svi, a što ćeš tada?
Neka meni mojih zabluda i nada!

Ne volim gorku kavu.
Al sam prekardašio.
Bio sam u pravu,
Tebe sam preplašio.

Jutro je ovo sparno
A htio sam spavati samo.
Jutros sam za nemarno,
Životu se otimamo...

Možda je bolje stati,
Pa svak svojim putem ići.
Onaj što želi otimati
Nikuda neće stići!

Ja sam samo usputna stanica,
A tvoj bus prečesto kasni.
Prečesto se ne pojavi.
Ja sam mala, otvorena granica
Rijetki putnici su glasni.
Pretres samo po dojavi...

Ja sam čekaonica bez klupa,
Maturanti su mi razbili staklo
I loš mi grafit na čelu.
Razni profili ovdje se kupe,
Danas stroga gospođa, dijete se nije maklo
I gospodin u odijelu.

Ja sam samo drvo, plastika i beton.
Nigdje duše da me shvate.
Budan sam ,a trebao bih spati.
Kupi za igru i ubaci žeton.
Ovdje sreće ni hrabre ne prate,
I ja sam dijete i treba mi mati...

Još jedna noć bdjenja,
I ništa se ne mijenja.
Jugo vrijeđa gola leđa
I bijela mi je smeđa.

Možda je odgovor jasan,
I možda je preglasan.
Samo ja tajim od sebe...
A mogu bez tebe!

Naravno da ću se navići
Živ čovijek mora se dići
I stići...

A baš sam se zatvorio,
Pošto sam srce otvorio...
Imam srce starog naivca
Sporednu ulogu negativca.

Još jedna noć me guši,
Možda mi muke sasuši.
I svih 340 dana laži...
Možda me osnaži...

Naravno da ću se navići
Živ čovijek mora se dići
I stići...

Sunce i dalje kruži,
Dan mi je duži.
Više je svega u satu...
I sve je po zanatu.

Jučer sam prekinuo nit.
I uspio ostarit,
Život je kap voska vruća
Rastopi se do svanuća...

Sve što sam radio, radit ću
I bit ću sretan, a patit ću.
Ići ću dalje kako znam
Samo milost ne trebam!

Ovo sunce će jednom stati,
Sva moja lica obasjati...
Biti će kako treba biti
I kad peče, ono me štiti...

Da je nisam volija nebi se ženija,
Nebi joj dicu pravija
I nebi planove misto kletvi ima...

Da je nisam volija i da se nisam nada,
Nebi se borija protiv svih
Da nisam slip...

Da je nisam volija nebi se smija
I nebi plaka kad joj je bilo zlo...
A onda je pristalo...

Ne triba mi ništa osim sriće koju joj želim.
Da i u ovim okolnostima nađemo mir.
Ja sam se molija i za nju...

To što sam je minja za ... ne minja ništa,
Jer ja sam isti ka oni od jučer
Koji u njoj još traži damu...

Ako se mene pita,
Ovo je sud svita.
Cila se zemlja trese,
Bit ćemo bez adrese.
I puno vode nas tira
Ode nema mira!
Vatra nam šume guta
Zemlja je na nas ljuta.
I ne zna di će s nama
Voli nas a zbog nas se slama.
Ka da na dobro neće
Guši nas vlastito smeće
Nemamo više kud,
Ovo je svita sud!

Možda me je zaboljelo više nego što pokazujem.
Al tko si ti da ti se pravdam i dokazujem.
Možda su ovi oblaci moje sklopljene oči.
I ja više nisam onaj koji te sputava ili koči.
Možda se sve tako i moralo odigrati s nama.
Bolje napraviti rez nego trpjeti godinama.
Možda ćeš mi ime pronaći u nekom ni nalik meni.
Htio sam vidjeti kuda to putuju oni ostavljeni.
Možda smo osuđeni zbog doušnika lažnih.
Ja ne vidjeh nikad toliko argumenata važnih...
Možda je suludo vraćati iznova sve naše seanse.
Vrteći stare filmove, tako prošlosti otimam se.
Možda sam pobjedio ja, a možda si i ti.
Ipak je prihvatljivije da smo oboje izgubili.
Možda ćemo lakše praštati u danima koji dolaze.
Ide pjesma - psi laju, a karavane prolaze...

Ja nemam svoju priču
Dok vaše niču...
Uskratih svijet za išta.
Ja nemam ništa.

Ja nemam ni jedan redak,
Ja sam rijedak.
Za mene ne trebate znati.
Valja odustati...

U početku htjedoh biti dio,
Al kad sam svijeta razotkrio
Shvatih, nisam za slično.
I sjeni sam odlično.

Ja nemam svoju priču
Dok za vama viču...
Meni ne znaju ni ime
I radostan sam s time...

Samo mrziti znam,
To me je održalo,
To me je spalilo...
Ja nikog ne trebam,
Društvo?! Samo mi je
To još falilo...

Udarce sam primao
I istim ih žarom
Svima vraćao.
Od svega sam uzimao
U visokom društvu ja sam
Najviše plaćao.

I nije me briga što sam kroz pakao
Sve bitine i nebitne dotakao.
Na suprotnoj strani sam zablistao sjajem
Ja sam pristao boriti se s zmajem...

Biće da se namjerno nismo znali pa se automacki nismo ni pripoznali.
A toliko nas je riči povezalo na širokim poljima svita, svijeta i sveta,
Na prostranstvima interneta.

Meni je lipo među svim ovim, mogu reć mojim, Damama,
Uz njih je život lipši i znajući da nisi sam, uživaš u osamama.
Jer nas uvik toliko riči povezuje, bez diranja.
Nema tu iznimke i nema tu biranja.

Uvik sam volija gemišt društvo, jer onda se potegnu svakojake teme.
Najlipši cvit izraste samo onda kad je najkvalitetnije sjeme.
Fala vam sve moje Dame šta znate razumit i trpit.
I šta znate, di se ispara, ne mora se odma bacit - more se i zakrpit!

Mene je strah jer nemam potrebu
Družiti se s tobom jer si Rom.
Da li tražim opravdanje za to,
Dobrotom, a prikrivenim zlom?!

Mene je strah jer nemam želju
Čuti ono srpsko prezime i ime.
Izigrali smo sve izgubljeno vrijeme
I bez potpisa smo ljeta pretvorili u zime.

Mene je strah jer nema nade
Da se rukujem s nekim tko ima Alaha.
Izgubljen sam u svijetu nesavršenih.
Mene je jednostavno strah, straha.

Mene je strah jer osjećam bunt
Prema talijanskom rodu i porodu.
Povijest je odavno rekla sve o njima,
Ništa mi više ne drži tu vodu.

Mene je strah jer nisam siguran
U taj slovenski stisak ruke.
Oni se svakako prave pametni,
A izdali bi te bez po' muke.

Mene je strah jer osjećam hladnoću
Kad prođem pekaru koju drži Albanac.
Gledam te krupne crne oči
Prema njima sam uvijek bio stranac.

Mene je strah jer nisam naviknut
Na mađarski jezik i mađarske ljude.
I nije dovoljno ako mi daju garantno pismo
Pobjeći ću ma što bude.

Mene je strah jer nemam pojma
Što je to Hrvat, onaj pravi, pun sebe.
Falsifikatima je uvijek dovoljno mjesta,
A onaj pravi uvijek najebe!

Sve se nakrivilo, sve je sivilo,
I kale i kuće i dvori
I niko ne govori.
Ka da nikad nas nije bilo i nije se živilo
Ni cesta, ni skale, ni misto
I nije isto...

Miris prve kave, lik za mamurne glave,
Na špakeru pokipilo mliko,
Jer nije ga pazija niko.
Na mliku se skorup ljulja.
Materine oči ka dva dragulja.
Satrale me "prije-lipše" priče
Duša viče, a kopriva niče

Lipo je ode bilo, u ništa se pritvorilo.
Ni ćakule, ni duša, ni zgoda,
Ni luke ni broda.
Iz kamena kupina niče, i nikoga se ne tiče...
Ko smo i di smo i šta smo
Ništa sačuvasmo...

Sve sam ti pripisa al da se brineš za to
Ovo nije kamen, ovo je zlato!
Jesmo li krivi za išta,
Da danas nemamo ništa?!
Teško mi je gledat bez nade
Zatvorena vrata, ljudi ne rade.
Ponistre bez škura, bez sićanja i vriska
Šta više gledam, više me stiska...

Zatvoriću oči jer možda je sve ovo san šta koči.
I dan i noć je isto
Prazno je misto.
Zatvoriću oči jer znam di pripadam.
Nije to ode i nije to sad
Jer više nisam mlad...

Dahćem, stenjem,
Silazim al se penjem.
Ništa od daha,
Ništa osim straha.

Nije vrijeme za opuštanje
I jedva čekam šuštanje
Lišća pod nogama nogometnim,
Da se raspametim.

Ne mogu ja ovo preći,
Biti u sreći
A vani je trideset plus
Ja sam ko Rus.

I moja put je ko u Japanu,
A ja Dalmatinac u stanu
Pod klimom satima
Ko na aparatima...

Noć je bila skoro svježa,
Misec skoro crn.
Sija sam na morskog ježa
Ćutin svaki trn.

Ti si sila blizu mene
Tisne su mi gaće.
Ćutin, trpin sve zbog žene
Jer je rekla da će...

...me pojubit s obe bande
Un amore grande.
Al doli je branka
Ništa prije braka!

Nagovaram svoju vilu
Od bodlji sav blidim
Vodit ću te svu u bilu
Da je barem vidim.

Dođi vilo cenat bliže
Pucaju mi gaće
Da ti ka Rebić ukližem
A ti kažeš da ćeš...

...me pojubit s obe bande
Un amore grande.
Al doli je branka
Ništa prije braka!

Neka se vlaga prišuljala
Nimalo damski.
I jaketa me nažuljala
Nimalo dramski...

Piva klapa po buri
Nosi im se glas.
S oluka rosa curi
Neupivan je bas.

Sve ka da je zima
Tope se svitla vrućinom.
Živim po zakonima
Tragam za istinom.

Ne znam di pripadamo...
I ja, ničiji sin.
Jutrom se zakašljem samo
Ka škovacin...

Bija je zadnji dan škole,
Sva dica to najviše vole.
A ti si se potrudila da se ne nasmiju.
Škola Bol u Splitu ima zmiju.

I niko neće nikad povijest spominjat,
Niko se neće zbog prošlosti minjat.
Sram, a ne znat za sram je za ličit
Nadam se da niko na te neće sličit.

U četri godine nisi znala nać put sa dicom.
Grube si riči govorila grubim licom.
Poklon si u škovace bacila bez stida
Jel ti se pristojnost kida?!

Žaj mi je sljedeće generacije.
Žaj mi je svake deklaracije
Koja će u tvoje ruke...
Žaj mi je tvoje struke...

Miljun san ti puta istresa dušu.
Ja nisan od onih šta beštimaju i rušu.
Ode san plaka, ode san se smija
S tebon se smrza i s tebon ugrija.

Pija san s tebon i gorču i slađu
Tija san otić da me ne nađu.
Ma evo tu san, laktam se, guran
I kad me snervaš sa tebon duran.

Dok dobreg je svita u svojoj srži.
Neću ić nigdi jer svitlo me drži.
Ka leptira grli, vuče i mami
Ne da se zloći, ne da se tami.

Moga sam stoput primučat,
A nisam tija.
Tija sam srce otključat,
I to sam učinija.

Otkako ti zovem ime,
Moj svit je mirnije misto.
Sve oseke sada su plime
I ništa nije isto!

Jedino jubav je vridnota!
Uz jubav si jedino bitan.
S tobom je živit lipota
I ja sam čovik sritan.

Hodočastim sjeveru u lice,
Rosa ljulja suhe trepavice.
Ni sam ne znam zašto krećem.
Samo ljude stazom srećem.

Meni treba čista snaga duha.
Dosta mi je grubog neposluha.
Zar je bitno gdje ću stići,
Ja se samo želim dići!

Prominija si trasu, asu.
Ne znam kako'š se snać?!
Pari mi se ovi put,
Neš iz noći izać...

Nije tilo stvoreno da dura
I samo udarce prima.
Nije za svaki dan pura
I druge spize ima.

Prominija si trasu, asu.
Tija si zamest svoj trag.
Naša sam te jer uvik se nađe
Neko ko ti je drag.

Nemoš lopova privarit
Ni ostavljenog ostavit.
Mir provaj nać u svemu
Ne biži, ne minjaj temu.

Prominija si trasu, asu.
Živi se, lomi se, gura.
I smije se i kad se plače.
Nekako se izdura...

Izađi na balaturu,
Tu sliku u njedra umetni.
Ćutiš i jugo i buru
Al nikad više kompletni...

Vrime se prominilo,
Sve manje je force u nama.
Nikad više šta je bilo,
A znali smo se godinama.

Odlaze svi dragi moji,
Sićanje s vrimenom miriše.
Kad srce sve punte izbroji,
Ko dobije kad nima nas više!?

Kako sloboda zna bit lipa,
Ja sam se zajubija u tipa.
I pršti ta srića kvartom
Ma sam natovarija za vratom
Zna se.

Kako nam malo, puno znači
Kad se dan zamalo zamrači
Moš se pojubit i dirat
Samo ritki će ti zasvirat.
Zna se.

Od danas sve mi je čistije.
Od danas sve mi je bistrije.
Nadam se bit će i boljih dana,
Uvik sam biža od slogana,
Zna se.

Bit će spuštenih pogleda Ivane,
Ali sa tvoje strane ulice.
Što kada se sastanemo na istoj strani?!
Nije mi do cinizma
Kao ni do razočarenja,
A svega stane u ovaj kratak život.

Bit će spuštenih pogleda Ivane
Al bilo ih je i prije.
Uvijek je kukolj uočljiviji u travi.
Ja vjerujem i dalje novim ljudima,
Jer šanse su zato da se daju,
Ne da se trpi, ne da se čeka...

Bit će još svega na ovom svijetu, Ivane
I sve dok koračam ja usamljen nisam.
Naučio sam ići dalje.
Možda usporavam, al sve je to za ljude
U ovim godinama znam
Vrijeme je luksuz kojeg na osmjeh trošim.

Sve je šega, moj kolega,
Fala Bogu, lako nogu prid nogu,
Fala Bogu, sve dok mogu...
A mogu i oću
I sve proću...

Čim osvanem, već je zulum
Svaki dan je meni tulum.
Čistu majicu promini
Ništa priša, laganini.

Đir po gradu, kava s mlikom
Za posal ću nać se s likom.
Opet kasnim, to sam ja
Šta me nije pričeka.

Sve je šega, moj kolega,
Fala Bogu, lako nogu prid nogu,
Fala Bogu, sve dok mogu...
A mogu i oću
I sve proću...

Do ručka mi par minuta,
Danas opet pašta šuta.
Nema veze, sve mi prija
Ka da sam se potrošija.

Do večere ubit oko,
Tick tock ili loco loco?!
Isti ritam meni svira
Dobro dok me ne tangira.

Sve je šega, moj kolega,
Fala Bogu, lako nogu prid nogu,
Fala Bogu, sve dok mogu...
A mogu i oću
I sve proću...

Zbog tebe sam svoje snove odbacio
Zbog tebe ne volim više pistacio
Netko je razmrsio moje čvorove
Ja opet mogu u hlad pod borove.

Ni mjesta kajanju, ni mjesta plaču
Naša je prošlost tek na otiraču.
Ja znam još živjeti i želim da traje
Tko misli drukčije me ne poznaje.

Nije sad ovo neko spektakularno zbogom!
Iako osjećam taj udarac nogom
Da nogom, umjesto riječju i dijelom.
Al opet će krv kolati ovim tijelom...

Sanjao sam kuhinju i ostvario san,
Ispekao sam kolač, ali je bio slan.
Volio sam ljude, lijepo smo se slagali
Družio se, a oni su me lagali.

Sanjao sam pucnjavu na divljem zapadu
Bijah super junak, pobjednik u napadu
Al bio san usamljen i zvao sam ljude
Samo oni znaju da osude!

Sanjao sam ples da traje sve do zore
Plesao bih dok se noge ne umore...
Sanjao sam kako sanjam buđenje,
Dobio sam samo novo suđenje!

Prašina je romantika,
Za dušu svih nas ratnika.
Pišem prstom po stolu
U radosti i u bolu.

Bitno da ništa ne nestane
I kada vjerovanje prestane.
Neka se prašina prosipa
Za moga oca Josipa.

Ljubav je najsvetije stanje.
Nađi vrijeme za igranje.
To je kao i zrak za disanje
I po prašini pisanje...

Ne, nisi ti s nemarom u oku
Svaki brod će jednom doku,
Dobar čovjek život shvaća
Sve dok se prašina vraća.

Da se ne izgubim kad se vratim iz daleka.
Rodno ispravne semafore sam cili život čeka.
I sad su napokon tu, osvajaju gradove,
Ismijavaju širokogrudne domoljube i gadove.

Bitno je imat viziju,
Bitno je doć na televiziju,
Pa makar i gluposti valjali,
Bitno da smo nevaljali...
Bitno je ne napravit trzaj, škerac, nagli okret...
Al bitno je isto zvat se - domovinski pokret!

Umoran sam ljubavi moja...
Za tebe imam pregršt pisama koja nisu poslana.
Jednom sam ih složio da ih spalim, da se ugrijem njima...
Spriječio me poštar koji rado i uporno zvoni.
Sad opet imam o čemu razmišljati i s kim oplakivati neproživljeno...
Nikad nisam bio za skandale baš kao što se nisam navikao donositi ti ruže.
Smješno je da su mi danas dovoljna dva gin tonica da zamrem, utrnem...
Smješno je i to da mi zajedničke slike nemamo i tako nitko neće znati da smo možda gorjeli. Barem ja jesam.
Našao sam se u presađivanju cvijeća. Volim gledati kako grmovi bujaju i traže mjesta. Pod suncem.
Ustajem prije vremena jer sam se navukao na molitve. U traženju smisla sam pronašao mir. Dalje mi se ne istražuje...
Umoran sam ljubavi moja!
Ja sam postao poslušnik samoći, umjesto sljedbenik
ljubavi. Ne znam gdje sam pogriješio?!
Proljeće me uspavljuje!
Moji koraci su slični onima za koje sam govorio da su stari!
Zimus sam naučio na mirisne svijeće. Sada mi treba zraka pa mi miris nestaje kroz polutamni hodnik pun cipela.
Ne opraštam se od tebe ,jer nisam te ni pozdravio. Nećeš ni saznati da sam te krišom ljubio u snovima jer nisam znao drugačije.
Glupa muška nesigurnost!
Umoran sam ljubavi moja!
Za jedanaest minuta ćeš proći gornjom cestom. I bit ćeš vrhunac moga dana. A ja zadivljen polusrećom i zadovoljan spoznajom da smo u istoj vremenskoj zoni.
Umoran sam al za tebe ulazim u ring! U mislima.